Srpski vinski poker

Srpski vinski poker

Srpska vinska scena vrije kao pčele u košnici ili grožđani sok u fermentatoru. Pitanje je, međutim, koliko tu ima reda i strategije. Koliko je to još jedna ovdašnja o-ruk priča po principu: „Idemo pa šta bude!“ Da li će ta narastajuća vinska bujica odneti male, autentične vinare koji u suštini čine identitet svake vinske regije?

No, hajde prvo da vidimo neke činjenice koje bi mogle da ukažu na pravu sliku.

Neosporno je da su srpska vina sve bolja i vrlo ujednačenog kvaliteta ali to se uglavnom ne odražava na prodaju.

Vinske karte u Srbiji su sve bogatije, restorani sve cenjeniji, ali oseća se tihi bes vinara zato što cena njihovih vina za restoranskim stolom skoči tri do pet puta u odnosu na onu po kojoj oni ugostitelju prodaju.

Enoslavija erdevik 93

Sa druge strane priča se da ni HoReCaši nisu nimalo manje ljuti, da su vinari podigli cene što je momentalno uslovilo još (još, još) višu cenu vina za kafanskim stolom. Sada su naizgled svi zadovoljni osim gostiju. Ali nije baš tako. Ukupna suma koja se sliva u kase jeste veća ali se zapravo vina prodaje podosta manje!

Takođe, Srbija ima sve više, gotovo neverovatan broj vinskih manifestacija od kojih su brojne megalomanskog tipa i vinari više ne znaju gde da se pojave, od kojih para da plate kotizacije, hotele, prevoz, hostese...

Grubo gledano, Srbija ima oko 22.000 hektara vinograda, ali zapravo svega oko 8.000 hektara sa kojih dolaze vina registrovanih nešto manje od 500 proizvođača. To znači da smo po površinama vinograda zapravo među najmanjima od vinogradarskih zemalja Evrope.

WineMeUp vino rs

Primera radi Češka ima 18.000 hektara registrovanih vinograda odakle dolazi rod za 1.700 registrovanih vinarija!, Slovenija 15.000 ha, Hrvatska 20.000 ha, Austrija 44.500 ha i 14.000 proizvođača, Grčka 60.000 ha, Mađarska 58.000 ha, Severna Makedonija 22.400 ha, Rumunija 93.000 ha (ukupno 185.000), Bugarska 65.000 ha (pre 2007. godine i ulaska u EU kad je došla naredba da se površine drastično smanje Bugarska je imala preko 150.000 ha).

Sve skupa, u EU je pod vinskom lozom 3,2 miliona hektara, što znači da površine srpskih vinograda (8.000 ha) čine oko 0,0025% od evropskih zasada!

Sve to nagoni nas da se ponovo zapitamo gde je zapravo Srbija na vinskoj karti Evrope?

vinski podrum vino rs

Hajde da pokušamo da sagledamo barem deo toga. Pozitivan talas rasta kvaliteta ima i svoju tamnu stranu. Sve je više približno dobrih, sličnih po kvalitetu i ceni vina. Pomenutih 450-500 vinarija gledaju da priđu tržištu kako ko zna. Neko pričom od usta do usta, drugi gastronomskom i turističkom ponudom, treći reklamom, četvrti tradicijom i kvalitetom, peti obilazeći sajmove, šesti i ostali plaćanjem „harača“ kako u HoReCa, tako i u sektoru trgovinskih lanaca ali i u većini vinoteka. Ulistavanje u svaku od njih košta, nismo veverice!

Kada su srpska vina, najveći deo njih, dostigla donju minimalnu granicu od „hiljadarke“, odjednom je tržište (koje, istina, sve bolje poznaje vinsku tematiku) postalo premalo za sve te etikete koje mu se sada nude. Pogotovo što su glavni kupci u Srbiji i dalje na jeftinim uvoznim vinima ili domaćoj rinfuzi. Ali, nazad se ne može. Svi koji su poslednjih godina ušli u vinski biznis imaju velike aspiracije, bez obzira što često govore sasvim surprotno. Malo je tu posla iz ljubavi!

nenad basaric vino rs

Ko se s vinarima druži zna da tiho ključa bes zbog rastućih troškova na sve strane. To se posebno odnosi na one manje koji nemaju mogućnosti da unedogled ulažu u aktuelnu „vinsku partiju pokera“ u nadi da će ih tržište ili tamo neko prepoznati. Ulog je iz godine u godinu sve veći, a utakmica sve neravnopravnija.

Šta će dalje biti?

Cinik bi rekao: (Vinska) Srbija ne sme da stane!

Ali, da li znamo kuda ide?    |

Foto: Boban Vidović
nazad na vrh