Dejan Keković: Sorte i terroire stare Crne Gore za svetsku scenu

Zlatna medalja za Vranac 2022 Keković Estate, na nedavno održanom Concours Mondial de Bruxelles u Podgorici, samo je jedno od 52 priznanja sa najvećih svetskih vinskih nadmetanja na koja vlasnik vinarije, diplomirani ekonomista Dejan Keković, svoje vinske adute isključivo šalje.

 Pa da zavirimo šta to krije imanje na lokaciji Komunica - Novo Selo Danilovgrad, odakle od 2019. godine stižu prva vina brenda Keković Estate: roze, šardone i perjanica kuće, premijum crveni blend Radovan. 

Dve godine su ovdašnji vinoljupci tragali po srpskim vinotekama za vašim vinima. Šta od etiketa stiže u Srbiju i gde se mogu naći?
- Uglavnom vina koja su nam u centru pažnje: Žižak, Kratošija, Vranac, Radovan, sad će šardone i sovinjon blan... Ali količine u proizvodnji nisu velike pa većinom tražimo male, specijalizovane distributere koji će vina postaviti u dve-tri vinoteke, pet-šest boljih restorana. Jer naša su vina specifična, drugačija, namenjena pravim ljubiteljima i poznavaocima. Recimo da se mogu naći u Beogradu u vinotekama Wine Corner-u, Ruta wine Concept- u, restoranima poput Thyme, Frida, Lovac, Orašac. Ima nas u Novom Sadu u Shankshop by basta, a uskoro će krenuti i drugi gradovi u Srbiji.

U Crnoj Gori ste odavno prepoznati, još negde van granica?
- Ima nas u Sloveniji, ubrzo kreće Severna Makedonija i Hrvatska, najava potražnje stiže iz Nemačke i Belgije. Još je zahteva no idemo veoma oprezno kako ne bi ostavili naše postojeće kupce bez vina. Iako neprestano širimo zasade tako će biti sve dok ne izgradimo novu vinariju.

Kolika vam je trenutno proizvodnja?
- U našoj, takozvanoj „privremenoj vinariji“ proizvodimo 35 do 50 hiljada boca u zavisnosti od godine ili od ostatka vina u tankovima. U procesu smo izgradnje nove vinarije kapaciteta 150.000 litara, potpisali smo IPARD, dobili podršku od milion evra pri čemu  se očekuje da investicija prve faze bude 3,2 miliona. Znači u prvoj fazi će biti barik sala, degustaciona sala, hladnjača, lep prostor za inoks tankove i proizvodnju.

Šta podrazumeva druga faza? 
- Sve se ovo nadograđuje na bazu sadašnje vinarije, a druga faza podrazumeva smeštajne kapacitete, veliki restoran, wellness, spa. 

Pominjete i stalno širenje površina vinograda, gde se nalaze, koliko imate pod lozom, koje sve sorte?
- U ovom trenutku imamo 22.000 čokota svojih i 24.000 u zakupu, starih desetak do 15 godina. Šardone, sovinjon blan, pino blan, malvazija, žižak, kratošija, vranac, kaberne, merlo...

Kombinacija internacionalnih i autohtonih sorti?
- Akcenat nam je uvek na autohtone sorte pa dodatno i intenzivno sadimo žižak, kratošiju i vranac, ali moramo imati i internacionalne. Inače imamo jedan vinograd od četiri hektara koji je u pripremi na tri kilometra od naše vinarije u Zagarače, gde ćemo posaditi 20.000 čokota.

Klimatske promene zahtevaju poseban pristup ako se želi svežina u vinu?
- Imamo vinograd na 630 metara nadmorske visine u mestu Kopilje, nekih 20 kilometara dalje od vinarije gde smo pre tri godine posadili bele sorte, takođe nekih 10.000 čokota.

Po čemu se zapravo vaša vina razlikuju od drugih na vrhu lestvice kvaliteta, šta ih posebno preporučuje kupcima?
- Naša su vina jako elegantna, istovremeno i karakterna jer oslikavaju teroar sa koga dolaze, a to je vinski region crnogorski basen Skadarskog jezera. Posebno taj kamen na mestu gde počinje subregion Katuni. Ima još tih subregiona poput Pipera, Kuči, Bjelopavlića, položaja koji su vekovima davali odlična vina. Znači, trudimo se od samog početka da budemo drugačiji, da imamo naš put koji sami kreiramo i to na pravi način. Eto, sa našom mladom enološkinjom Kristinom Roganović, i uz pomoć konsultanta, još pre tri godine smo napravili penušava vina tradicionalnom metodom od autohtonih sorti, belo penušavo od žiška, a od kratošije crveno i roze penušavo. Flaširaćemo ih otprilike za mesec dana. 

Šta još izdvaja Kekovic Estate iz sve većeg broja novih vinarija?
- Recimo prvi smo na tržište Slovenije, Srbije, Crne Gore izbacili vino od sorte žižak i radimo ozbiljno na promociji te sorte. Naša je kratošija opet prva kratošija iz Crne Gore koja je na nekom međunarodnom takmičenju nagrađena zlatom što se dogodilo u Beču na prestižnom AWC Vienna ocenjivanju. A sve to u cilju promocije crnogorskog vinarstva baš kao što smo prošle godine na londonski Decanter poslali Kratošiju i Vranac koji je osvojio srebro sa 92 poena. 

Kako ste rešili  da se bavite vinarstvom. Nastavak nekakve porodične tradicije, imate li je uopšte?
- Naša familija ima porodičnu tradiciju uzgoja vinove loze i pravljenja vina i rakije, kao što je ima većina familija u ovom delu Crne Gore. Radilo se to za  svoje potrebe dok su neke male viškove prodavali. Znači ja sam još kao dete, zajedno sa celom familijom bio uključen u prizvodnju vina i rakije, ali ne mogu reći da se ljubav prema vinogradarstvu i vinarstvu tada rodila. Naprotiv, za mene je to bila prava muka i jedva sam čekao da vikendom padne kiša kako se ne bi išlo u vinograd.

Pa zašto onda...?
- Priznaću vam, kod mene se tek u mojoj 42. godini javila ljubav prema vinu i odmah sam krenuo da sadim vinograde. Moralo je eto proći dosta vremena da me ta priča obuzme. Zapravo sam tada i počeo ozbiljnije da se zanimam za vino, da putujem, probam, oblazim vinske regije i vinarije, učim...

Prvo vino koje ste proizveli je ujedno perjanica Radovan koja je mnoge već opčinila?
-  Vino Radovan se zove po mom ocu koji je od 1979. godine na lokalitetu vinarije uzgajao vinovu lozu i proizvodio vina. Taj vinograd je bio pod vrancem, a ja sam 2010. posadio vinograd kaberne sovinjona, te je tako i nastao Radovan kao kupaža vranca i kabernea u jednakim odnosima.

Tad otprilike i počinje današnja Kekovic Estate priča? 
Današnja priča kreće 2010. sadnjom kabernea i angažovanjem agronoma za dalji nastavak, ali je ona ubrzo  zaustavljena jer je došlo do neslaganja mog oca sa agronomom. Čist sukob tradicionalnog i stručnog pristupa što je rezultiralo da ja ocu prepustim da nastavi na svoj način. U godinama koje slede do 2014. roditelji su preminuli te preuzimam brigu o vinogradima i proizvodnji vina. Do 2018. radimo manje količine sve dok nismo formirali kompaniju Kekovic Co odakle proizilazi i brend Kekovic Estate, a prvih „ozbiljnih“ 5.500 litara vina uradili smo 2019. godine. Od tog trenutka količine dupliramo, povećavamo svake godine, da bi 2023. stigli do 45.000 litara vina. 

Ipak znači postoji i tradicija i ljubav?
- Tako je, do 2010. je postojala tradicija, a od te godine tradicija i ljubav su zajedno. Od prvog dana sam u vinarstvo uneo jedan savremeni pristup gde sam trideset pet godina iskustva u stvaranju više kompanija iskoristio na pravilan način na samom početku ove vinske priče. 

A taj način je?
- Cilj mi je da pokažem da vinarija ne zavisi od jednog čoveka, već da iza uspešne vinarije stoji ozbiljan tim. Zato sam ga i  formirao, skupinu mladih ljudi, tehnologa, agronoma, konsultante sa znanjem i iskustvom. Marketing, radnici u vinogradu i vinariji, svemu smo pronašli ulogu i najbolje mesto. Sledeći korak je bio definisati jasnu viziju i put, nakon čega je usledio veliki rad na svim segmentima poslovanja, a što će, verujem, doneti dobar rezultat. 

Pa donosi li?
- Već prvih pet godina razvoja nam pokazuju da smo na dobrom putu, pozitivni rezultati neprestano stižu uz uverenje da će u budućnosti biti sve bolje. Žarko želimo da ovo što radimo podignemo na još veći i ozbiljniji nivo jer se Crna Gora ne može boriti količinama vina, ali može kvalitetom. A taj premijum kvalitet Crna Gora zaslužuje i verujemo da će to svet prepoznati. Eto to je naš pravi cilj.   |

Foto: Slobodan Vidović