Berba 2024 najranija u istoriji, a gde smo pogrešili?

- Otišao sam u vinograd sredinom jula da bacim pogled i video da je crno grožđe dobilo gotovo finalnu boju a još ni belom nije bilo vreme za branje – priča jedan od vinara iz okoline Beograda. – Uzeo sam instrument i utvrdio da je šećer u belom grožđu probio željeni gornji limit a rezervisana ekipa za branje, do koje se inače teško stiže, dolazi tek za tri ili četiri dana. Auh, neće biti suvog belog vina u mojim tankovima ove godine!

Ko nije redovno, gotovo svakodnevno vršio analize u vinogradu grdno se prevario i pokajao. To se pogotovo ističe kada su penušava vina u pitanju pa ih neki neće ni raditi. Opet, ko je belo grožđe ispratio moći će da se pohvali.

A, crveno vino?

Strahuje se od neželjeno visokih alkohola, gotovo isto koliko od aromatski nedozrelog zrna koje je „nabilo“ šećere tek tako i kreće da dehidrira. A gde su kiseline koje će očuvati vina i tanini kojima nedostaje zrelost da je podare crvenom vinu?

U Negotinskoj Krajini pre isteka avgusta beru kaberne sovinjon! U Potrkanju vranac još gura ali je kaberne stao.

- Ne čudi jer samo je jednom pljusnulo od proleća, moraće ubuduće da se reši problem navodnjavanja, – vrti glavom Saša Jović (Jović vinarija).

Kaberne sovinjon još napreduje u Smederevu, no Dragan Vasić Janko bere merlo i širaz, mesec i po dana ranije! Širazu ne smeta da malo dehidrira, bela vina su super, ali opet nije normalno...

Varina, najbolji položaji u Župi, obrani su skroz. Mladi prokupac je stao pa će od njega biti pet-nata Jare kod Ivana Ivanovića, dok stare gidže prokupca jedine podnose vrućinu.

- Kakva je godina bila bez kiše zadovoljan sam – kaže Ivan. – Tamjanike ima malo ali je kvalitet dobar, a u prokupac možda dodam malo župskog bojadisera da povisi kiselinu.

 I Mlađa Vujić (Vinarija MV) smatra da tamjanika i šardone iz njegovih organskih vinograda još nikada nisu bili tako dobri, no problem je sa merloom. Ne zbog kvaliteta rane berbe već zbog berača. Em što ih je poslovično malo, pa još svako malo pa neka seoska slava koja se poštuje. Između toga mogu da „svrate“ u vinograd, pri čemu Vujić kaže da valjda berače treba imati kad je grožđe stiglo za branje a ne kad oni imaju vremena.

Probus se bere uz moravu za Estate liniju vinarije Deurić, a šardone i pino za penušavce su odavno obrani. Fruška gora uz Negotinsku Krajinu možda je i ponajviše poranila. Moralo se...

- Naš enolog Tanja Đuričić kaže da je grožđe zdravo i sve je to super, ali biljka više ne može, nema šta da da. Trpi loza bez bar malo vode pa se ona i naš podrumar Miroslav slažu: „Nema šta da se čeka, sve se bere gotovo odjednom!“ Prevelike su vrućine za grožđe, šećeri toliki da ne mogu da opišem, a drveće, cveće požutelo kao da je jesen – opisuje Gordana Nijemčević (IN vinarija)

Pa gde smo to pogrešili?

Blaga zima i prerano buđenje u proleće nisu dali vremena grožđu da odahne od dve jezive prethodne godine tokom kojih su neumerene kiše, gradonosne oluje, rani mrazevi uz sve moguće infekcije i bolesti harale redovima. Loza je jednostavno umorna dočekala dugo (pre)toplo leto, proizvela naglo šećer a spasonosna kiša koja bi malo sokom bobice dopunila i šećere obuzdala, preskočila je naše krajeve.

Za belo grožđe vlage je ipak dovoljno bilo i ko ga je obrao, dobro ga je obrao i lepo ga ima. Ali crna zrna nisu te sreće, barem ne sve sorte. One poput širaza kojima dehidracija i prija daće delikatesna vina, one druge obraće se većinom da tek budu obrane. A ponegde ni toliko, reče jedan vinar iz Inđije.

Nismo pogrešili sada. Problem je globalan, zanemarili smo Planetu i to traje napredujući. A šta može da se promeni?

Može da se podigne svest, može da se ulože sredstva u protivgradne mreže, u gorionike koji će spasiti vinograd od mraza, u infrastrukturu kojom će mehanizacija lakše doći do vinograda. Pa i same vinograde treba podizati na veću nadmorsku visinu, orjentisati ih drugačije nego do sad gde su vinogradarske arhitekte posebno cenile južne položaje.

Ovog leta 2024. mali vinari suočili su se sa nezamislivim, da sve sorte sazru gotovo istovremeno. Ko nije imao sudova mogao je samo da proklinje globalne klimatske promene. Možda je rešenje u zadrugama koje će ponuditi neophodnu opremu u datom trenutku i jačati zajedništvo vinara. Možda je malo i u državi.

Takođe, posebnu agendu čine sorte prilagođene teroaru. Prvenstveno autohtone, nastale i vezane za određeno područje, a potom i novostvorene u čiju je genetiku već ugrađen deo rešenja gomile problema.

Samo to da se reši pa će verovatno biti bolje. Bar malo.  |