Marija Radović: Kako ju je neispravno vino odvelo do čela SERSA

Istina, Marija je nekako uvek bila okružena vinom i grožđem, još od detinjstva provedenog u dedovini nadomak Podgorice, gde se spas od paklenih vrućina tražio u debeloj hladovini pod vinovom lozom i gde su stariji oko nje češće pili rashlađeno vino nego lozu. I gde je, kao dete, prvi put i čula za reč - somelijer. I gde je, iako odrasla u Beogradu, prvi put i probala vino i vrlo brzo shvatila da je to piće koje odgovara njenom senzibilitetu. 

Iako je uvek volela da o vinu zna više, Marija nije baš zamišljala da će se u životu i profesionalno baviti njime. Znala je da će se baviti edukacijom i da će studirati Filološki fakultet - verovatno engleski jezik i književnost. Međutim, onda joj se, kao i mnogim tinejdžerkama početkom dvehiljaditih, desila serija „Un paso adelante“ i... izbor španskog jezika na listi želja Filološkog fakulteta bio je logičan sled. A potom ju je diploma master profesora španskog jezika i hispanskih književnosti odvela na radno mesto u Trgovinsko-ekonomskom odeljenju Ambasade Španije u Srbiji, gde se nekom prilikom desila jedna online-degustacija i ono „nekorektno“ vino sa početka priče.

- Sećam se da je na degustaciji bilo neko špansko belo vino, a berba je bila toliko stara da je bilo malo nekorektno da se uopšte proba tog dana, jer je to bilo vino koje nije odležalo u drvenim sudovima, nego je trebalo da se pije sveže, u prvih godinu, dve. Prezentatorka sa druge strane ekrana pitala je zašto se uopšte proba ta berba, a odgovor uvoznika bio je: „Moramo da oslobodimo zalihe“. Ja sam tada malo znala o vinu, ali ne toliko da sam uopšte mogla i da pretpostavim šta je tu sve vinu moglo da se desi. I onda sam pomislila, okej, ovde i te kako ima šta da se uči – počinje Marija svoju vinsku priču.

Bukvalno odmah posle te degustacije, Marija je sela za računar, našla Udruženje SERSA i prijavila se za vinsku školu za ljubitelje vina koju je organizovao Dejan Živkoski, doskorašnji predsednik Udruženja. Međutim, ova obuka, iako za nju najbolja moguća u tom trenutku, samo je zagolicala njenu znatiželju, a ona je o vinu želela da zna mnogo više.

- Ponovo sam se javila Udruženju i rekla da hoću da završim i profesionalnu obuku za somelijere – SERSA nivo 3. Dejan me pitao zašto, tu ima i servis, šta će to meni, ali jednostavno sam želela da naučim još – kaže Marija.

Po završetku ove ozbiljne obuke koja traje punih šest nedelja, prvi put je shvatila da vinom želi i profesionalno da se bavi, ali što se edukacije tiče, ni dobijanje titule somelijera nije zadovoljilo njene intelektualne apetite. Nakon toga je otišla i na obuku iz senzorne analize španskih vina u Madridu kod čuvene senzoričarke Karmen Garobo, tek da, kako kaže, i na španskim vinima provežba senzoriku. 

- Tada uviđam da postoje različite škole i stilovi analiziranja vina i tu počinje da mi se otvara jedan čudesan svet vina koji i dan-danas istražujem – navodi Marija.

Paralelno sa sticanjem novih znanja, raslo je i njeno iskustvo u vinskoj industriji. Posle angažovanja u Trgovinsko-ekonomskom odeljenju Ambasade Španije, vodila je vinoteku Wine Dog, zatim je bila deo sajma Belgrade Food Show (gde je bila zadužena za Specialty Food u kojem se našlo grožđe i vino), a onda i uvozničke firme Wine Art.Ubrzo odlazi i na prvu usmerenu obuku – za šeri, i to baš u Regulatornom savetu ove regije u Heresu u Andaluziji.

- Kada sam otišla u Heres de la Frontera, ja sam se odmah zaljubila u to vino, koje sam, naravno, i pre probala ovde, ali samo kao slatko, a tamo sam probala i suvi fino i amontiljado i sve verzije koje postoje. A zaljubila sam se i u region i poželela da tamo provedem penziju – kaže u šali naša sagovornica.

Marija nakon toga odlučuje da upiše i napredni, međunarodno priznat vinski kurs WSET 3. Kada je i njega završila, shvatila je da želi da se posveti isključivo poslovima edukacije, pa tako ubrzo postaje specijalista i edukator za španska vina preko Španskog instituta za trgovinu i investicije ICEX.

U istom periodu se profesionalno okreće Udruženju SERSA, gde postaje aktivni predavač upravo za španska vina, ali učestvuje i u organizaciji obuka, master klasova i u svim drugim poslovima jednog udruženja koje se bavi vinskom edukacijom. Uloga potpredsednice Udruženja 2022. godine bila je logičan nastavak, a onda četiri godine i uloga predsednice, iako to nije bila pozicija koju je priželjkivala, s obzirom na to da je trenutno fokusirana na još jednu i još napredniju edukaciju - WSET 4.

Inače, ovaj, najviši stručni nivo vinske edukacije, koji dodeljuje Wine & Spirit Education Trust iz Londona, u Srbiji ima svega nekoliko vinskih stručnjaka. Iako još nije položila sve ispite, Marija i tu gleda korak unapred i već razmišlja o temi svog rada za još jedno zvanje iznad WSET 4 – Wineakademiker. Ali, priznaje, posle toga će napraviti pauzu i sav fokus staviti na Udruženje, na unapređenje položaja somelijera, razvoj edukacije i promociju srpskih i španskih vina. 

Oni koji su upućeni u vinsku scenu Srbije kažu da je dolazak Marije na ovu poziciju u Udruženju bio i očekivan, s obzirom na njeno prethodno angažovanje u aktivnostima Udruženja. Budući da je od imenovanja već prošlo mesec dana, ovo je bila prilika da čujemo i kakvi su njeni planovi vezani za Udruženje.

- Prethodni predsednik Dejan Živkoski, koji će i dalje biti tu kao predsednik Nadzornog odbora, zaista je postavio standarde u Udruženju i ostvario jednu veliku viziju koju je imao vezano za evropsko takmičenje ASI Best Sommelier of Europe, Africa & Middle East čiji smo bili domaćin i svaka mu čast na tome. On je sada želeo da Udruženje prepusti malo mlađima. Sigurno je da ćemo se mi i nadalje držati edukacije i da ćemo u tome dizati standarde i unapređivati znanje članova, ali ćemo se truditi da ih zadržavamo i okupljamo i da zajedno sa njima organizujemo nove velike stvari. Probaćemo da, u saradnji sa udruženjima somelijera drugih zemalja, organizujemo posete vinskim regijama, kao i da, van naših obuka, posećujemo druge srpske vinarije koje nisu deo programa naše obuke i na taj način promovišemo srpsku vinsku kulturu – najavljuje Marija.

Upravo kada je reč o promovisanju srpskih vina, ona je stava da su srpski somelijeri, a valjalo bi da ih je više, ključna karika u promociji srpskih autohtonih sorti. Iako je njoj lično prokupac kralj svih sorti, ona misli da u tome ne treba izdvajati samo jednu posebno.

- Mi nemamo previše da biramo, niti smemo. Treba da promovišemo i moravu i grašac isto kao i tamjaniku. Takođe, i bagrinu, koje jako malo ima. Recimo, kada u neki restoran dođe stranac, ili naš gost, somelijer ili konobar sa ozbiljnim vinskim znanjem trebalo bi da zna da kratko i zanimljivo predstavi neku našu sortu i navede gosta da, umesto pino griđa recimo, proba nešto naše. Mislim da sve naše sorte imaju potencijal i treba i da ih ističemo i da ih sadimo sve, svakako ih je nedovoljno – dodaje Marija.

S obzirom na to da istovremeno promoviše i španska vina, koja poznato je, imaju dobar odnos cena/kvalitet, zanimalo nas je i šta misli o cenama srpskih vina.

- Tačno je da neki zameraju da su srpska vina skuplja u odnosu na druga, ali moramo biti svesni da nemamo previše zasada. Naši vinari i dalje imaju male količine vina i onda je potpuno normalno da cene budu nešto više – objašnjava ona.

Što se tiče vinske kulture u Srbiji, njoj se čini da naši ljudi generalno sve više žele da znaju o vinu. Ne samo u ugostiteljstvu, nego i ljudi koji se bave organizacijom događaja i uopšteno ljudi koji su ljubitelji vina. Ipak, sudeći po njenim rečima, SERSA će verovatno ostati verna obukama samo za profesionalce. Kao što će i Marija u narednom periodu, kako kaže, ostati verna edukaciji jer je u tome našla svoj put i svoju svrhu. 

- Ja zaista mislim da čovek treba da uči celog života i ne treba da stane – završava Marija svoju priču.

Nama ostaje samo da joj na predstojećim ispitima poželimo sreću, kao i da se ovih vinskih početaka priseti jednog dana ispijajući šeri na nekoj od neodoljivih plaža Andaluzije, možda i pre one pomenute penzije.   |

Foto: Ivana Čutura