Kako godine prolaze, na Jadran sve češće idem u potrazi za izgubljenim podrumskim ukusima, dok su plaže, plivanje, sunčanje i sve drugo što ide uz leto polako postali tek kolateralna korist. A ukusi za kojima tragam, zapravo, nisu sasvim izgubljeni. Samo su se povukli pred nekim novim pravilima i merilima kvaliteta, preživljavajući u ponekom podrumu, drvenoj bačvi ili porodičnoj uspomeni.

Svi vole praznike. Ne samo što se ne radi, već je to često vezano s odlaskom na neko lepo mesto, susret sa prijateljima, možda i poneki poklon, a tu je, zna se, i bogatija trpeza nego inače.

Vina Prelac sam prvi put istinski pio u njihovoj konobi Rino, u srednjovekovnom gradiću Momjanu, pored otvorenog ognjišta i uz neke od istarskih specijaliteta koje tamo sprema vinareva supruga Timka Prelac.

Vrhunski ružičasti penušavci su sklisko područje koje balansira na tankoj liniji između osvežavajućeg voćkastog aperitiva i strukturnog vina. U regionu ih nema previše, a poslednji uspešan primer je Lady B vinarije Puhelek/Purek, nadomak Zagreba u regionu Bregovita Hrvatska, nedavno premijerno predstavljen javnosti.

Volim kada me iznenadi vino od neke zapostavljene sorte. To je kao kad na sajmu antikviteta pronađete nešto vredno, originalno i nepravedno zaboravljeno.

Sasvim slučajno, radoznao nakon jedne kafanske rasprave, upitao sam sveznajući ChatGPT da uporedi cene vrhunskog vina u Jugoslaviji pre pola veka s cenom viskija u tom periodu. Nakon nekoliko razmenjenih poruka, precizirali smo da izabrano vrhunsko vino bude Dingač istoimene vinarije iz Potomlja na Pelješcu – prvo jugoslovensko vino zakonom zaštićeno još 1961. godine, ujedno i najcenjenije u nekadašnjoj državi.