Neposredno posle ukidanja vanrednog stanja, čim je krenulo lepo vreme, počeo sam da reklamiram na društvenim mrežama degustacije u vinariji. I, potpuno neočekivano, krenula je navala.

Na osnovu izjava mnogih vinara po medijima prodaja je stala u vreme vanrednog stanja, a ni preko leta se ne očekuje da će se previše oporaviti. Zalihe vina će se bitno povećati u većini vinarija. Kako ovu lošu situaciju iskoristiti?

Povod za ovo sećanje je odluka francuskih proizvođača vina prirodnom metodom da urade nešto suprotno duhu onoga što rade – da zatraže pomoć države i ubace u kalup nešto za šta su do juče tvrdili da se ne može ukalupiti. Definisali su „prirodno vino“ kako bi se zaštitili od  industrije koja je ukapirala da će pare u budućnosti biti u organskom, biodinamičkom, prirodnom i autentičnom i koja je masovno počela da izbacuje svoje „prirodne“, „autentične“ proizvode. U nedostatku regulative, moglo im se.

Voilà! Regulativa za proizvodnju vina prirodnom metodom je tu. I to, naravno, iz najuticajnije vinske zemlje – Francuske.

Prema podacima OIV (Svetska organizacija za vinogradarstvo i vinarstvo) svake godine se u svetu proizvede oko 4.500 miliona litara više vina nego što se proda. Mnogo od toga završi u sirćetu, a neki vinari ostavljaju vino da odležava nadajući se boljim danima, iako je trend ispijanja odležalih vina u padu, a trend potrošnje mladih, voćnih vina u porastu.

Dario Prinčič, Stanko Radikon i Joško Gravner, trojica komšija u brdima na granici Slovenije i Italije i tri pionira prirodnog vina u Evropi počeli su sa dugom maceracijom belih sorti pre 30-tak godina. Prinčič je još deset godina pre toga krenuo u ekološku proizvodnju, kako sam kaže, iz zdravstvenih razloga.