U situaciji kada se značajniji broj srpskih vinara opredelio za organsku sertifikaciju proizvodnje (Imperator, Plavinci, Mladen Vujić, McC, Francuska vinarija, Ivanović, Kovačević, Jović, Temet, Todorović, Vinarium, Izba Jovanović...) vreme je da se razmišlja i o plasmanu naših organskih vina u inostranstvu.

Bordo je izuzetno težak teroar za uzgoj grožđa. Klima je vlažna i napadi gljivičnih bolesti su veoma intenzivni. Svako malo ih pogodi grad. Povremeni posetilac bi pomislio da se vinogradi prskaju svaki dan.

U toku 2020. godine, dakle prve „korona godine“, organska vinarija Plavinci imala je 142 posete sa ukupno 458 gostiju. Ne računajući vino koje je kupljeno tom prilikom i ne računajući vina koja su naknadno kupovali neki od posetilaca koji su postali redovni kupci preko naše onlajn prodavnice, ostvaren je prihod od 4.500 evra. Utrošeno je 400 evra za hranu i vino poslužene na degustacijama i 768 evra na marketing kampanje preko društvenih mreža. Lepo, zar ne?

U januaru 2021. godine izašlo je posebno tematsko izdanje naučnog časopisa Foods posvećeno novim tehnologijama u proizvodnji crvenih vina. U jednom od naučnih radova opisan je ogled u kome je meren dotok kiseonika u različitim sudovima od prirodnih materijala. Rezultati su poređeni sa standardnim drvenim sudovima.

Korišćenje životinja za obavljanje poslova u vinogradu praktikuje se od vajkada. U Italiji su do 20. veka bili popularne bivolice koje su donosile i dodatnu vrednost jer se od njihovog mleka pravi prava mocarela. Povratak organskoj, a posebno biodinamičkoj poljoprivredi, polako vraća ove snažne i pitome životinje u vinograde.

Nedavna ispitivanja tržišta pokazala su da je opredeljujući faktori kod kupovine vina u segmentu potrošača između 25 i 34 godine odnos cene i kvaliteta i to da li je proizvod nastao iz organske, odnosno održive proizvodnje. Ali, na šta se stvarno misli kada se govori o održivomvinogradarstvui očuvanju biološke raznovrsnosti koji su osnova organske proizvodnje.