U februaru, dva dana pred vanredno stanje, javlja mi se stari prijatelj Džordž iz Londona da dolazi i donosi nešto posebno, Chateau Musar 2001. Džordž je navučen na organska vina kao što su neki na cigarete ili kocku i bilo mi je čudno da se odriče vrednog primerka iz kolekcije. Prošle godine izbacio je krevet iz gostinske sobe da smesti još tri frižidera za vino!

Na ovaj tekst me je nagnala jedna misterija vezana za moje vino Ćilibar od sorte panonia.
Od kada sam počeo da pravim Selenu od sorte tamjanika, prodaja Ćilibara na kućnom pragu je drastično opala. Ljudi dođu, degustiraju sva vina, i na kraju kada treba da se odluče šta da kupe i ponesu sa sobom Ćilibar često nije na spisku. Selena je gotovo uvek. I, naravno, Indigo.

Neposredno posle ukidanja vanrednog stanja, čim je krenulo lepo vreme, počeo sam da reklamiram na društvenim mrežama degustacije u vinariji. I, potpuno neočekivano, krenula je navala.

Na osnovu izjava mnogih vinara po medijima prodaja je stala u vreme vanrednog stanja, a ni preko leta se ne očekuje da će se previše oporaviti. Zalihe vina će se bitno povećati u većini vinarija. Kako ovu lošu situaciju iskoristiti?

Povod za ovo sećanje je odluka francuskih proizvođača vina prirodnom metodom da urade nešto suprotno duhu onoga što rade – da zatraže pomoć države i ubace u kalup nešto za šta su do juče tvrdili da se ne može ukalupiti. Definisali su „prirodno vino“ kako bi se zaštitili od  industrije koja je ukapirala da će pare u budućnosti biti u organskom, biodinamičkom, prirodnom i autentičnom i koja je masovno počela da izbacuje svoje „prirodne“, „autentične“ proizvode. U nedostatku regulative, moglo im se.

Voilà! Regulativa za proizvodnju vina prirodnom metodom je tu. I to, naravno, iz najuticajnije vinske zemlje – Francuske.