U januaru 2021. godine izašlo je posebno tematsko izdanje naučnog časopisa Foods posvećeno novim tehnologijama u proizvodnji crvenih vina. U jednom od naučnih radova opisan je ogled u kome je meren dotok kiseonika u različitim sudovima od prirodnih materijala. Rezultati su poređeni sa standardnim drvenim sudovima.

Korišćenje životinja za obavljanje poslova u vinogradu praktikuje se od vajkada. U Italiji su do 20. veka bili popularne bivolice koje su donosile i dodatnu vrednost jer se od njihovog mleka pravi prava mocarela. Povratak organskoj, a posebno biodinamičkoj poljoprivredi, polako vraća ove snažne i pitome životinje u vinograde.

Nedavna ispitivanja tržišta pokazala su da je opredeljujući faktori kod kupovine vina u segmentu potrošača između 25 i 34 godine odnos cene i kvaliteta i to da li je proizvod nastao iz organske, odnosno održive proizvodnje. Ali, na šta se stvarno misli kada se govori o održivomvinogradarstvui očuvanju biološke raznovrsnosti koji su osnova organske proizvodnje.

Ovo je priča o tome kako smo propustili da pre 17 godina u Srbiji počnemo da pijemo takozvana prirodna vina. I to kakva!

Osim u retkim slučajevima, saveti za uparivanje vina i hrane zaobilazeu širokom luku kuvana jela, koja se najčešće i spremaju po kućama u Srbiji. Da li su čorbast pasulj, musaka (od krompira ili plavog patlidžana), rinflajš sa sosom od paradajza ili mirođije, kuvani grašak, boranija ili sataraš previše kompleksnih ukusa, ili na tržištu nema odgovarajućih vina, ili su ta jela jednostavno nedostojnauparivanja s vinom, ne znam! Uglavnom, vinopije su u tim (čestim) slučajevima prepuštene sebi.

U februaru, dva dana pred vanredno stanje, javlja mi se stari prijatelj Džordž iz Londona da dolazi i donosi nešto posebno, Chateau Musar 2001. Džordž je navučen na organska vina kao što su neki na cigarete ili kocku i bilo mi je čudno da se odriče vrednog primerka iz kolekcije. Prošle godine izbacio je krevet iz gostinske sobe da smesti još tri frižidera za vino!