Branislav Anđelić

Branislav Anđelić

Procvetao pod stare dane kada je napustio investiciono bankarstvo, zasadio organski vinograd, podigao vinariju Plavinci i krenuo neutabanim stazama organskog vinara u Srbiji.

Kap veselja

Norveški psihijatar Fin Skarderud u predgovoru knjizi Edmonda de Amicisa „O prihološkim efektima vina“ postulirao je da su ljudi rođeni sa deficitom alkohola u krvi od 0,05% i da je naše optimalno stanje sreće, zdravlja i produktivnosti kada smo baš toliko nacvrcani. Na tu temu Danci su 2020. godine napravili odličan film „Još jedna tura“, ali to je druga priča...

Povratak pampura

Početkom devedesetih godina prošlog veka čak 5% svih vina je posle otvaranja moralo da se baci zbog „lošeg” pampura. U pluti se prirodno javlja hemikalija TCA koja potpuno upropasti vino.

Životinje u vinogradu

Korišćenje životinja za obavljanje poslova u vinogradu praktikuje se od vajkada. U Italiji su do 20. veka bili popularne bivolice koje su donosile i dodatnu vrednost jer se od njihovog mleka pravi prava mocarela. Povratak organskoj, a posebno biodinamičkoj poljoprivredi, polako vraća ove snažne i pitome životinje u vinograde.

Teorija velikog čokota

Kada sam pre desetak godina čitao o „Teoriji velikog čokota“ (Big Vine Theory) legendarnog dr Ričarda Smarta, nisam ni pomišljao da ću takav vinograd doista i videti sve dok nedavno nisam posetio vinograde Matijašić u Istri.

Održivost vinskog turizma

U velikom istraživanju o vinskom turizmu koje su krajem 2021. godine sproveli portal winetourism.com i nemački Univerzitet Gazenhajm najveće iznenađenje je bilo isticanje značaja održivosti i to ne prevashodno proizvodnje, već same turističke ponude.

Vinarija koja je napravila razliku

Nedavno sam pročitao knjigu „Izmišljanje vina: Istorija jednog od najstarijih ljudskih zadovoljstava“ autora Pola Lukača („Inventing Wine“, Paul Lukacs) u kojoj je, istina, dosta ponavljanja, ali bez obzira na to sadrži mnoštvo priča iz istorije vinarstva koje nas i danas mogu nečemu naučiti.

Pretplatite se na RSS feed