Engleski mehurići u Letnjem Mehuriću

Globalna promena klime donosi neprilike ali i otvara neka nova područja za uzgoj loze i proizvodnju vina. Poslovično ozbiljni Britanci su, čini se, u mehurićima otkrili zlatan izvor.

Iznad krovova Dorćola, na „sunset“ terasi vajnbara Letnji Mehurić, okupila se grupa somelijera i poznavalaca vina da iz prve ruke (boce), uz sjano uparene zalogaje šefice Anđele Risimić iz fine dining restorana S5, i kroz nadahnutu priču , otkrije tajnu egleskih penušavih vina.

- Britanci su se penušavim vinima nametnuli kao kategorija za sebe koja isporučuje dovoljno kvaliteta, diverziteta i autentičnosti – započeo je predstavljanje četiri etikete vinarije Gusbourne sa juga „Ostrva“ Marjanović. - Čitav „hajp“ oko tih vina je trenutno vrlo aktuelan, vinske karte u Londonu, Madridu, čak i Parizu su unele neke od engleskih kuća penušavaca. Pritom su sami Englezi počeli da izdvajaju posebne vinograde, krenuli da rade vintidž vina, još neke stvari prilično progresivne čak i za daleko afirmisanije vinske regije.

Marko Marjanović, direktor prodaje Wine Elite

Veliki je broj prirodnih aspekata koji danas engleskom teroaru omogućavaju da nekakvu težinu i dubinu da tim vinima, ali pre svega izraženu autentičnost. Čitava priča nastaje stidljivo 80-ih godina 20. veka na jugu i jugoistoku Engleske kad su vinske kuće poput Gazborna rešile da na svojim istorijskim imanjima poznatim po nekim drugim stvarima, krenu da investiraju u vinogradarstvo, do tada gotovo nepoznato u Engleskoj a pogotovo u proizvodnju penušavaca. Ukratko, do tada nije bilo dovoljno sunčanih sati ni temperature za mirna vina. 20 godina kasnije situacija se dosta promenila tako da sad rade i mirna vina u istočnijem delu, pa čak neki od najznačajnijih burgundskih vinara i velike šampanjske kuće su već bacile „oko“ i investiraju u projekte u tom delu Engleske.

Nakon više od četvrt veka istraživanja i eksperimentisanja, krenuli su Britanci da sprovode klasifikaciju regiona. Saseks je prvi ušao u zakonsku priču gde se smatra da je kompletan Saseks jedna Grand Cru pozicija i zato se u ovom trenutku sve što dolazi odatle veoma rigorozno ispituje u smislu kontrole geo porekla kao i vinogradarskih i vinifikacijskih tehnika. 

Prema podacima, u komercijalnoj proizvodnji za sad je oko 4.800 hektara vinograda u četiri ili pet regija na 1.660 parcela registrovanih za proizvodnju vina sa oko 170 registrovanih vinarija koje već rade i oko 30 % mirnih vina, uglavnom pino noara, šardonea, pino blana, te sorte Bahus čija vina navodno podsećaju na sovinjon blan. Ostalo su penušavci.

Već prvo posluženo vino Brut Reserve twenty twenty one (jer berbu ne pišu brojevima već rečima) otkrilo je put do uspeha a to su pre svega veoma visoke, sočne i na svakom blajnd testu prepoznatljive kiseline na koje se arome i struktura „kače“ kao lišće ili cveće na stablo. Miris klasja mladog žita, zelene jabuke kakva je i obojenost vina, svežeg hleba obliva nos. Sitnih i perzistentnih mehurića to je blend sorti šardone (55%), pino noar i Pinot Meunier (maksimalno 12%). Vina fermentišu u tanku, samo mali deo u drvetu, ovo ima do 8 gr/l šećera čime balansira visoke kiseline. Konačno sledi još 26 meseci odležavanja na talogu gradeći veoma „šampanjski“ utisak.

Šefica Anđela je pokušala da nas zbuni jer je u uparivanje krenula desertom. Ali ganaš od bele čokolade ipak je „posoljen“ karfiolom i slanom karamelom. Slano-slasna rafaelo bombica upila se u kiseline koje odvajaju britanske penušavce od ostatka mehurastog sveta, dok je pohovani cvet kreme od bri sira sa kupinom na vrhu „dozvao“ Rose twenty nineteen Gusbourn.

Sa 49% šardonea, većom sadržinom pino noara i oko 10 gr/l zaostalog šećera to je „ozbiljno duboko sadržajno vino“ opisuje Marjanović penušavi roze, a nama se čini da vino postaje sve sadržajnije što je duže u čaši. Čak i nakon što fini, sitni, intenzivni mehurići prestanu da budu u prvom planu.

- Rose odležava na talogu 56 meseci čime osvaja kompleksnost dok visoke kiseline daju dinamiku – kaže Marko. – Prethodno vino i roze se rade svake godine a najbolje, etiketa 51 ° N(orth) je rađena samo dvaput, 2014. i 2016. godine koju ćemo probati.

No pre perjanice stiže Blanc de Blanc twenty nineteen. To je ne previše napadan na mirisu sortni šardone poslužen uz sitne zalogaje sa crvenim kavijarom od kalifornijske pastrmke i crnim od jesetre. Svežina crvenog zamalo pobeđuje, mada crni ima značajnu ulogu u dugoj tost i orašastoj završnici vina nastaloj tokom 52 meseca odležavanja na talogu. A tu je i kratko predstavljanje vinarije.

Prvo spominjanje imanja je negde iz 1.410. godine i ono vremenom prelazi iz ruke u ruku da bi završilo kod poznatog lekara, današnjeg vlasnika koji je priču shvatio veoma ozbiljno. Od ukupno 200 hektara imanja čak 90 otpada na vinograde u Kentu gde su prvi sađeni 2004. godine. Očevici kažu da vinarija spolja nimalo ne liči na neke raskošne srpske, ali da je zato tehnološka opremljenost u domenu najviše klase.

Sledi veliko finale. Dok su prva tri vina cenovno veoma pristupačna, od 55 do 70 evra, ponos kuće 51 ° North twenty sixteen je otprilike tri puta skuplji, ali je to zbilja veliki stepenik više. Šardone (60%) jasno prednjači, sve ostalo je suva elegancija, balans i kompleksnost aroma koje nastaju tokom 67 meseci na talogu. I vode do izuzetno duge završnice u kojoj vino slasno „jede“ panirani teleći mozak sa majonezom od vlašca i bajadere od moravke sa sosom od šipurka oslobađajući šareni aromatski kaleidoskop u ovom susretu sa ostrvskim penušavim vinom.     |