Vino nastaje tako što se gnječi grožđe, a sok koji se dobija gnječenjem naziva se šira. U osnovi proizvodnje vina leži hemijski proces fermentacije, tokom kojeg, pod uticajem kvasaca u anaerobnim uslovima, dolazi do razlaganja različitih šećera do etanola. Proces vrenja ili fermetacije obično traje nekoliko nedelja, a posle toga vino se prečišćava i pretače u buriće ili bačve.
Crveno i belo vino se dobijaju na gotovo identičan način.
Belo vino nastaje fermentacijom soka grožđa, bez kože i peteljki. Fermentacija traje oko šest nedelja, a osnovni zahtev je da temperatura bude između 15 i 18 stepeni, jer se na višoj temperaturi gube aroma i svežina.
Boja belog vina kreće se u žutom spektru – od bledožute, preko slamnato-žute i zeleno-žute, do zlatno-žute.
Moguća je i proizvodnja belog vina od crnog grožđa. Takvo vino se naziva klaret (Claret) u Francuskoj ili Blank de Noar (Blanc de Noirs – šampanjac). Pošto crvena boja vina potiče iz kože grožđa, pri proizvodnji ovih vina se poseban akcenat stavlja na kvalitet grožđa i brzinu prerade, da bi se koža što pre odvojila od soka i izbeglo bojenje soka pigmentima iz kože.
Šardone (fr. Chardonnay) — Verovatno najtraženije grožđe na svetu. Bolje uspeva na siromašnijem zemljištu, ali se prilagođava i drugim tipovima. Daje male grozdove tanke kože. Rano cveta i zri. Danas se gaji u svakoj zemlji u kojoj se pravi vino.
Šenin blan (fr. Chenin Blanc) — Koristi se za najraznovrsnija vina, daje obična i penušava, suva i slatka. Gaji se najviše u dolini Loare – jugozapadna Francuska, pa sve do Atlantika. Ima tanku kožu, kasno sazreva. Raste i u Južnoj Africi, Kaliforniji, Australiji i Novom Zelandu. Daje dugotrajna vina, ali i vina koja se odmah piju.
Crveni traminer ili Klevner (nem. Gewurztraminer ili Traminer) — Iako je plod žučkasto-roze boje, od njega s eprave suva i slatka bela vina, karakterističnog aromatičnog i začinjenog ukusa – gewurtz znači začin. Poreklom je iz Aldo Adiđe, italijanske pokrajine u kojoj se govori nemački. Gaji se i u Alzasu (Francuska, deo prema Nemačkoj), Austriji, Nemačkoj, Sloveniji, Mađarskoj, Češkoj, Slovačkoj, Rumuniji, ali i na drugom delu sveta – u Australiji i na Novom Zelandu.
Rizling (fr. Risling) — Ova sorta voli hladniju klimu. Ima bleda zrna sa mrljama i raste u malim grozdovima. Kasno cveta i zri. Daje vrhunska suva, poluslatka i slatka vina. Gaji se u Nemačkoj, Alzasu, Italiji, Australiji, SAD...
Sovinjon blan (fr. Sauvignon blanc) — Grožde doline Loare, raste na krečnjaku, pesku, šljunku. Kompaktni mali grozdovi tanke kože. Rano zri. Gaji se i u Italiji, Južnoj Africi, na Novom Zelandu, u Australiji, SAD...
Semilon (fr. Semillon) — Daje sjajna slatka vina i visoko kvalitetna suva. Ima velika zrna i tanku kožu. Traži specifične klimatske uslove. Raste u Bordou u Francuskoj, Čileu, Australiji, SAD, Južnoj Africi...
AKO ga pijete zatvorenih očiju lako ćete ga pomešati sa najboljim Pinot Grisom. Iako ga ima dosta u Australiji nipošto ne pomišljajte da je u pitanju neki proizvod Novog sveta. Naprotiv, Viognier datira iz slavnih dana Rima. Punog tela, sa ukusom koji traje, nije podložan dugom odležavanju. Čest je sastojak čuvenih crvenih ronskih vina, a dodaju ga i Shirazu u cilju oplemenjavanja jer dodaje svetlost, tananost i nezaboravne parfeme.
SMATRA se da je ovo vino glavni sastojak jednog od najskupljih i najcenjenijih vina na svetu - Château d'Yquem, drugih 20% je naravno Sauvignon Blanc. Zanimljivo da se Semillon u Australiji pije od tridesetih godina XIX veka, a danas je najpoznatiji onaj iz Hunter Valley regiona. Za razliku od francuskih botritičnih vina, australijska imaju više cvetnih i voćnih aroma, sa nižim stepenom šećera ali više voćnih kiselina pa povlače na ukus tosta sa medom predivne zlatne boje.
OVO je karakterno vino koje zbog visoke kisleosti i jakih biljnih aroma može biti enigma za svakoga ali i ničija draga. Može se reći da ga vole fanovi dok se masa kupa u šardoneu. Vina iz Bordoa nose naziv Bordeaux Blanc, dok su ona iz doline Loare - Sancerre ili Pouilly-Fume, a kad se Sauvignon Blanc pomeša sa Semillonom po sistemu pola-pola, dobijaju se neka od najboljih belih vina na svetu. Pa ko bi onda želeo da se zove Chardonnay, pogotovo ukoliko imate priliku da isprobate neke novozelandske varijante koje podsećaju na svašta, počevši od mladog i konzervisanog graška, špargli, pa sve do vrha egzotike - grejpa, guave, mangoa i passion fruita.
POLOVINA duše finog belog vina Hermitage (druga je Marsanne). Plemenitog porekla (iz doline Rone), sa godinama dobija sve više draži i jednostavno nije za soliranje, ali je u dublu besprekorno. Koriste ga za „papska vina” (Châteauneuf du Pape), ona iskričava poput Saint Péraya, a u Toskani za Montecarlo Bianco. Neizostavan je sastojak australijske laboratorije koja nudi dobro prodavana vina „ronskog stila”.
OKRUG Rheingau u Nemačkoj je postojbina ove sorte, a danas ga u Australiji zovu „rajnski” (Rhine Riesling), kako bi ra razlikovali od takođe popularnih sorti Clare Riesling (Crouchen) i Hunter River Riesling (Sémillon). Takođe, istočnoevropska vina poput Olazrizling, Laški rizling i Welshriesling ne dolaze od ove sorte grožđa. Pre samo 3-4 decenije rizling je i u Jugoslaviji bio najpopularnije belo vino, nezamislivo za piće bez sode ili kisele vode. Reklo bi se da je čak i Superhik (Alan Ford) pio baš rizling da bi stekao svoje nadnaravne moći u stalnoj borbi protiv sirotinje a u korist bogatih!
PINOT BEUROT, Gris Cordelier, Auvernat Gris, Malvoisie, Tokay d’Alsace, Fromentot, Ruländer i Pinot Grigio su sinonimi za još jedno vino iz porodice Pinot (Blanc, Noir, Meunier, Gris). Pošto su se enolozi složili da Gris predstavlja neku vrstu mutanta inače crnog Pinot Noir, sa kojim uzrasta ruku pod ruku, bez obzira na veoma tamnu pokožicu zrna unapredili su ovu sortu u - belovinska, a neki podaci govore da je Pinot vršljao po evropskom tlu samo vek nakon loze Nemanjića. Kako bilo, najlakše ga možete zamisliti kao nešto između Pinot Blanca i Gewurztraminera.
IDEALNO vino za ljubitelje „kiselice” što dobro „gazi” uz ribu u tibu. Iako nekima pomalo neukusno, ovo belo, kad je vrhunsko, uštedeće vam novac za cigarete jer u njemu ima dima. A gde ima dima, ima i ... Bez šale, i background mu je dobar, iz dobrih regiona dolazi, Alzas, Austrija, severna Italija, Nemačka, a uz samo malo truda pretvara se u izvor arome koštunica i veoma približava najboljim varijantama Chardonnaya, naravno onog vrhunskog (daleko od mediokritetskog).
MUSKATEL, Muskateller (Austrija, Nemačka), Muscat à petits grains, Brown Muscat ili Frontignac (Australija), u Francuskoj Muscat Blanc (de Frontignan), Muscat à petits grains ili Muscatel, u Portugalu Muscatel Branco i do Douro, u Španiji Moscatel Menudo Branco, Bruno, u Italiji Moscato Bianco i d’Asti - sve su to sinonimi za originalnu sortu Muscat de Frontignan. Reč je o verovatno najstarijoj sorti vina koja datira iz antičke Grčke odakle se brzo proširila po čitavom Mediteranu i Evropi prvenstveno zbog specifičnog ukusa koji je najbliži zamišljenom nektaru što s služio bogovima na Olimpu! Ukoliko ovo vino ostavite da odleži, ono će veoma sporo postati vrhunski specijalitet kao što su Muscat de Beaumes de Venise iz jugoistočne Francuske ili Brown Muscat iz Rutherglena u Viktoriji. Ali, stvar nije tako prosta...
OVDE je reč o sorti koju su Nemci napravili za Nemce. Ali, kako (čak ni) Amerikanci nisu poludeli za Mullerom, ne morate ni vi.
Prepoznatljive činjenice
Ako ste za napitak koji slabunjavo vuče na slatkasti grašak u cvatu onda je ovo pravi izbor. Istina, u Italiji i oblasti Virtemburg dobijaju se nešto složeniji primerci sa dosta mineralnih ukusa, ali i to spada u - raritete.
MOŽE se reći da se ovde radi o „malom od palube”. Kad treba zafrljače ga preko ograde u more, ali se bez njega ne može kad treba napraviti nešto zaista ozbiljno. Kad stručnjaci ne znaju šta da kažu oni Marsanne strpaju u vreću „novijih sorti”, ali istina je da mnoga slavna „ronska” vina nikada ne bi postala slavna da u njih nije „ukapano” malo Marsanna. Najviše ga vole u kombinaciji sa slavnijim vinima poput Rousanne ili Viognierom. Konačno, šta je Marsanne? Pa, kao što mu ime i govori, to je mešavina marcipana (MAR) i koštunjavih plodova.
NA ŠTA bi ličilo švarcenegersko (austrijsko) vino nego na mešavinu nesalomivih minerala, ljutog bibera i zdravih biljčica. Svi ti ukusi, mirisi, arome, lepo su složeni i veoma izraženi u ovoj teksturom bogatoj tekućini znatne težine! Obzirom da dolazi iz Dunavskog sliva bilo ga je i u Jugi, ali posebnu pažnju privlače regioni Wachau, Kremstal i Kamptal. Gruner je neobično zahvalan za „starenje”. Decenije ga ne kvare, naprotiv!
VOLITE LI egzotično voće kao što je liči ili mango? Onda volite i gewurtztraminer (ako uspete da izgovorite, i dok god uspevate, niste ga popili dovoljno). Ali nije samo egzotika u ovom originalnom alzaškom vinu koje se takođe lepo amerikanizovalo iako ga nije tako lako napraviti - to što valja. Mana, pa, ako je ima, onda je to sklonost ka lakom gubitku svih pozitivnih osobina što se amerikancima posebno dopada jer su njihovi najslavniji „gevurci” često laki, slatki i prilično - bezukusni!
EKONOMSKI posmatrano, ovo je najuspešnije francusko vino, tačnije najuspešniji izvozni vinski produkt. Ali, da se nije tako fantastično uklopilo sa ukusom američkih vinopija, možda pozicija No.1 ne bi bila osigurana. Originalno, ovo grožđe dolazi iz doline Loare gde ga nazivaju i Pineau de la Loire.
GALICIJA, severozapadni deo Španije i region Rias Baixes je postojbina Albarina, gde grozd najbolje sazreva u često mrzlm uslovima, šiban vetrom i protkan dobrim mineralnim sastavom zemljišta koji završnom tekućem proizvodu daje atribute zbog kojih je ponegde poznat i kao španski Riesling. Postoji verovatnoća da su Asteriks i Obeliks pili baš ovo vince nazdravljajući pobedama nad rimskim legijama! Naravno, nikako ga nemojte pomešati sa čarobnim napitkom koji daje natčovečansku snagu, ali divan limunasto-grejrfrutasti nakiseli ukus osvežiće vas i vratiti u život nakon predugog radnog dana, naravno uz laki naprstak morskih plodova za koje kao da je specijalno i stvarano.
BEZ imalo sumnje trenutno najtraženije belo vino u svetu pravi je izvor radosti za proizvođače jer se kao najfinija glina oblikuje ispunjavajući gotovo svaku zamisao tehnološkog tvorca. Najlakše ga je prepoznati po osvežavajućem cvetno-voćnom dezenu u kome gotovo da možete zamisliti i mehuriće.
Veoma je važno da dobro pročitate „Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.
