Sigurno ste čuli nekoga kako kaže da pije isključivo bela vina jer mu crvena stvaraju glavobolju, a kao uzrok najčešće se navodi prisustvo sulfita koji se, navodno, nalaze u crvenim ali ne i u belim vinima! Istina je ipak malo drugačija. Ne samo da sva vina sadrže sulfite, već bela obično imaju veći nivo sulfita od crvenih!

U poslednje vreme nauka se dosta bavi uticajem vina na ljudsko zdravlje, u većini slučajeva sa nametnutom predispozicijom da „konzumiranje alkohola nije etično“. Ipak, ono što prosečnog čoveka zanima jeste koliko čaša vina dnevno može da bude rizično po zdravlje i koliko rizično?“

Najnovije istraživanje obavljeno u SAD ukazuje na to da bi za dugovečan život od preko devedeset godina moglo biti zaslužno i redovno i umereno konzumiranje – alkohola!

Mamurluk, glavobolja od vina, večita dilema piti ga (u većim količinama ) ili ne? Čini se da je dilemi došao kraj, rođen je „Olo“( Üllo). Sulfiti, SO2 ili jednostavno sumpor, kako ga vinoljupci u Srbiji najradije nazivaju, odavno je prepoznat kao alergen a glavni je uzrok glavobolne „završnice“, ali je ujedno i dalje najcenjeniji čuvar zdravlja vina i mogućnosti da odstoji par godina u bocama prema savremenoj vinskoj tehnologiji.

O svakojakim pozitivnim (pa i negativnim) uticajima vina na zdravlje pisano je i piše se naširoko svuda po svetu.
Kad se većina tih tekstova, analiza i ispitivanja stavi na gomilu, sva su saglasna u jednom – umerano konzumiranje vina deluje blagotvorno na ljudski organizam! Ako se pretera, onda će količina unetog alkohola poklopiti sve zdravstvene benefite.

O blagotvornom dejstvu grožđa i vina znali su još stari Egipćani, koji su ga radije koristili za rituale nego što su ga pili! Lepotice iz tog vremena mladolikost izgleda duguju upravo grožđu, a nega grožđem bila je popularna i na dvoru francuskog kralja Luja XIV. Plemići i plemkinje masirali su lice sokom od grožđa kako bi izbrisali tragove umora i učinili kožu mekom, sjajnom i zategnutom.