Decenijama je ideja o „čaši vina dnevno“ važila za gotovo opšte mesto – nešto između zdravstvenog saveta i životne filozofije. Vino se povezivalo sa dugovečnošću, mediteranskim načinom života i kulturom umerenog uživanja.
Sigurno ste nebrojeno puta pročitali savete o tome koja vina treba da izbegavate ako brojite kalorije, u koje doba dana je najbolje da pijete vino ukoliko vodite računa o svom zdravlju, kao i to da bi vino obavezno trebalo da pijete uz obrok.
Kada se govori o vezi vina i zdravlja, gotovo je nemoguće zaobići pojmove poput polifenola i resveratrola. Decenijama su upravo ove supstance bile ključni argument u tvrdnjama da vino – naročito crveno – može imati pozitivan uticaj na organizam. Ipak, savremena nauka danas insistira na preciznijem tumačenju: šta te supstance zaista rade, koliko ih ima u čaši vina i gde prestaje realnost, a počinje mit?
Gotovo da ne postoji ljubitelj vina koji se bar jednom nije zapitao da li su sulfiti krivci za glavobolju nakon čaše ili dve. U poslednjim godinama, sa rastom interesovanja za prirodna i vina sa minimalnim intervencijama, ova tema je ponovo u centru pažnje. Ipak, i pored brojnih tekstova i istraživanja, mitovi o sulfitima i „lošem vinu“ i dalje su izuzetno uporni.
O tome koliko je vino korisno za naše zdravlje napisano je nebrojeno tekstova. Nekad su sagovornici u tim tekstovima bili veoma priznati lekari koji su davali preporuke da čak tri čaše crvenog vina dnevno treba da konzumiraju oni koji pate od kardiovaskularnih bolesti jer se na taj način – kako su navodili – čuvaju krvni sudovi i sprečava infarkt.
Da je vino korisno za zdravlje znamo još od davnina. Pisani tragovi o njegovoj upotrebi u medicinske svrhe stari su i nekoliko hiljada godina. Ipak, iako se vino često preporučuje „za krv“, malo ko tačno zna šta se pod tim podrazumeva. Da li vino zaista sadrži dovoljno gvožđa da utiče na krvnu sliku? I da li je u tom smislu bolje crveno ili belo vino?
Ono najvažnije što vinari pokušavaju da postignu u vinu – balans, čini se da je već 10.000 godina utkano u istoriju razvoja vinarstva ali i medicine, otkriva u knjizi Vino kao lek, autor Zoran Vacić.
Ljubitelji vina koji se dijetama bore protiv viška kilograma imaju problem sa sagorevanjem masnih naslaga, pritiskom, na najvećim su mukama oko praznika kad se na sto iznesu razne đakonije. Ponekog kaloričnog zalogaja još je lako odreći se, ali omiljene čaše vina!
Da li je konzumiranje vina u zdravstvenom smislu samo trend ili pruža i neke realne nade? Čini se da istina zahvata pomalo od obe oblasti.
