Crvena

Nema smeha sa malim širazom

OVO mastiljavo grožđe daje krupna taninska vina koja neizbrisivo ostavljaju trag na zubima i usnama pa nisu idealna za after-cocktail time kad se treba široko i otvoreno smejati.  „Dete“ Syraha i Peloursina (danas su ovo sve sinonimi) je poznato i kao Durif.

Prepoznatljive činjenice

Mnogo se meša sa Zinfandelom i dugo je bilo jedna od vodećih blend sorti iako je i samostalno zanimljivo sa prizvukom na crni biber, crno voće ili kožu i osobinom da mogu i čitavu deceniju da upijaju tajne bureta što nije tako čest slučaj.

Čileanski dragulj

KAD je početkom XIX veka Cermenere prevezen iz Bordoa u Južnu Ameriku, neko je presekao sve evropske korene (iako se nešto malo ovog grožđa i danas može lupom pronaći u Francuskoj) i ovom grožđu i vinu od njega utro put ka pijedestalu „čileanskog dragulja“. Potencijalno velikih vinskih mogućnosti ovo grožđe ima specijalan maler - stanje koje se može razviti nakon cvetanja zbog koga će ostati uskraćeno za atribute koji ga inače krase.

Prepoznatljive činjenice

Dugi iz godina, čileanski vinari su bili ubeđeni da imaju posla sa Merlotom i shodno tome stvarali proizvod šljivastog ukusa i „Kab/Souvernetske“ strukture (neki veruje da je čak „klon“ sa Kabom) koga samo malo biberaste i začinske arome deli od drugih čileanskih vina.

Sve u svemu:

Uspeva u:

Čile

Lični opis:

šljiva, začini, crno voće, malo mistike i rustike

Hrvatsko poreklo američkog „narodnog“ vina

PORED bele varijante Zinfandel ima i onu pink, koja nas ovde najviše interesuje. Dugo godina se mislilo da je ova sorta grožđa nastala iz italijanske sorte Primitivo (da je s njom čak genetički blizanac) ali su najnovija  ispitivanja u Kaliforniji rešila misteriju: reč je o klonu originalnog hrvatskog „crljenka“ (koji je iz davnina stigao iz Albanije ili čak antičke Grčke). Danas Primitivo i Zinfandel imaju ista prava, tačnije od 2002. godine su postali sinonimi, ali Primitivo sve više gubi trku (ko bi da bude primitivan u doba zahuktale evolucije). Obzirom da je od dolaska 1820. godine u USA oberučke prihvaćen jer je izuzetno pogodovao tamošnjem prosečnom potrošaču, ali i zbog stepena alkohola bio i „majka Mara“ tokom prohibicije, nazivaju ga i američko ili kalifornijsko, pa i narodno vino. Činjenicom da se idealno slaže uz roštiljade, savršen je da regrutuje nove snage u društvo vinopija.

Prepoznatljive činjenice

Reč je o laganom, slatkastom ali ipak složenom napitku sa malinasto-kupinastim ukusom i dosta jakim taninima i visokim procentom alkohola.

Rano, rano je za ljubav...

Od grožđa koje vlada Španijom i koga zbog kratkog vremena zrenja i još prečeg branja od milja nazivaju „malo rano moje“ (tempranillo), dobija se sočni mladi napitak.

Prepoznatljive činjenice

Jagodičastog mirisa i ukusa koji barikiranjem zaogrće plašt vanile, ali ne u pravcu sladoleda već sladića ili čak duvanskog dima po čemu malo podseća na Sangiovese. Baš iz tog razloga većina ovih vina koja ne spadaju u ona najteža, odleži par godina pre serviranja čime dobiju kožni otisak na nepcu i postaju izvanredan partner gurmanlucima i gastronomskim specijalitetima. Naručite ga uz hranu, nećete pogrešiti.

Zvezda Afrike

U SVETU mazohista Pinotage je na vrlo visokom pijedestalu. Ovaj miks Pinot Noira i Cinsaulta (alžirska vrsta grožđa koje u Francuskoj, a pogotovo u Maroku ima više nego Cabernet Souvignona pošto je idealno za blendiranje) bi se prema poreklu komotno mogao zvati i „zvezda Afrike“, iako ga radije nazivaju „bush wine“. Smućkao ga je profesor Perolt daleke 1925. godine u Južnoj Africi gde i dan danas postoji klub obožavalaca i čuvara imena i dela ovog vinca.

Zašto pominjemo mazohizam? Jednostavno ovo grožđe/vino je isto toliko teško uzgojiti, koliko od njega nešto suvislo i napraviti. Ali, ako uspete, nikad kraja radovanju. Na listi ekstrema gotovo da mu nema ravnog jer se prodaje u varijantama od obične „brljotine“ do ozbiljnog takmaca naboljim vinima. Zbog svojeglavosti, često je bilo nagrađivano ali i kažnjavano, pa je tako 1959. godine osvojilo apsolutnu titulu na prestižnom južnoafričkom takmičenju da bi već dve sezone kasnije potpuno palo u zaborav. Može se reći da je danas jedna od najzahvalnijih sorti pošto ga vinari proizvode u svim mogućim varijantama, kao mlado i voćkasto nalik na božole, bogato i ozbiljno poput Cotes du Rhone ili Zinfandela, ili elegantno piće iz Bordeaux kolekcije. Postoje čak i Porto, te „šampanjozne“ verzije crvenog Pinotage. Sve u svemu, to je prilično jedinstveno vino, a svaki novi podrum nakon vađenja čepa nudi potpuno novu avanturu.

Prepoznatljive činjenice

Osnovni problem čini se da je u aromi spaljene gume koja odnegde ističe. Ako je „ubijete“ razviće se svi oni fini šljivasti tonovi što znaju da skrenu put trešanja, kupine pa čak i na obližnju banana palmu. Skinite ga sa grane, turite u hrastovu bačvu i za nepunih šest meseci izviće se prve arome dima i raznih začina (ako budete imali sreće).

Kralj Piedmonta

Iako ga ima širom sveta, ovo originalno severnoitalijansko vino neki i dalje nazivaju „kralj Piedmonta“. Verovatno zbog neverovatne sposobnosti da očara u svakoj fazi rasta, razvoja i sazrevanja. Hirovito i plahovito, sa velikim varijetetima u zavisnosti od mesta uzgoja, najpoznatiji Nebbiolo stiže iz „laboratorija“ Barolo i Barbaresco kojima se sve više pridružuju regije Ghemme i Gattinara.

Prepoznatljive činjenice

Uslovno govoreći, Nebbiolo se prepoznaje po aromama ruže i katrana, ili tartufa i sladića, ali neki vinari prave Nebbiolo d'Alba koji se isključivo pije kao mlado vince koje je neka vrsta previewa kako će Barolo/Barbaresco izgledati kad omatore (sazru). Potpuno atipično je i odležavanje pojedinih primeraka ove sorte: u početku je to vino puno tanina i dosta kiselo, da bi protokom vremena blažilo, zadobijalo sve više satenskih atributa, pa sve do ukusa ružinih peteljki, da bi se na kraju izbalansiralo u paleti nežnih cvetnih aroma ili čak divljih trešanja.

Vino za maštovite čudake

I OVDE Španci imaju svoj naziv -  Monestrell, valjda zbog toga što je poreklo ovog vina špansko, ali ga danas ima daleko više u Francuskoj, Australiji i Americi. Jako obojeno, sa dosta tanina i kiselina, odlično je za „blendiranje“ (mešanje sa drugim sortama) po čemu je najviše zastupljeno u regionu južne Rone, pa je tokom godina gotovo potpuno zaboravljeno kao samostalna sorta. Danas ga tako flaširaju još jedino u nekim delovima Kalifornije i Španije i tvrdimo - reč je o delikatnom proizvodu.

Prepoznatljive činjenice

Uz malo mašte u svakom gutljaju osetićete neobične nastranosti grožđa od koga je nastalo, čudesnu ljubav prema suncu, ali i divljim naletima ledenih vetrova. Taj unutrašnji „duševni haos“ rezultira aromama lekovitog bilja, začina, kože, a kad vince dobro odstoji pojavljuju se u nozdrvama motivi gamea, mesa pa čak i - mokrog krzna! Ovo vino, definitivno, nije za svačiji ukus.

Dudovo vino

Reč je o pomalo oporom napitku iz jugozapadne Francuske (Bordo) koga su zbog pomenutih svojstava Francuzi u malim količinama dodavali svojim finim vinima da bi pojačali boju i tanine. Istina, u kolevci, regionu Cahors gde ga nazivaju „crno vince Kahora“ ili jednostavno cot, malbek je tamni i ukusni napitak punog tela koji samo dobija odstojavanjem. Ali, svoj pravi, malinasto-kupinasti, pomalo čokoladni identitet dobio je tek kad su ga u ruke preuzeli argentiski gaučo-vinari i bukvalno ga usvojili, kao svoje.

Prepoznatljive činjenice

Iako svilena buba radi na dudu, vino sa ukusom dudinja nije nimalo svileno, više je satenske strukture. Malbek (malberi - dud eng.) je u izvornom obliku bio kožno-katranski artefakt sa blagim primesama duvana koga ni obavezni, blaženi dodatak merloa nije mogao podići iz duboko depresivnih stanja.

Ljuti biber

OBZIROM na vatrenu ljubav prema suncu koja je sadržana u svakoj kapi ovog uzbudljivog prozračnog vina, ne čudi da se u Španiji Grenache uzdiže na pijedestal savršenstva i od milja naziva  Garnacha. Od zrna idealnog za proizvodnju rosea, umesto da celivaju čistu „ružicu“ vinari ga koriste za neke od najboljih svetskih kupaža. U poslednje vreme je veoma popularan u Kaliforniji, a u posebnim regionima ga prave kao delikatesno desertno (Banyuls) ili veoma upečatljivo suvo vino.

Prepoznatljive činjenice

Prvenstveno zbog niskog nivoa voćnih kiselina i tanina, a potom visokog postotka šećera tipično mediteranski šmek opčinio je čak i papske vinare (Châteauneuf-du-Pape), a „začinske“ i ponekad veoma masivne arome malina, belog bibera, timijana, ruzmarina pa čak i kože učinile su se idealnim australijskim „miksadžijama“ koje Grenache koriste da "uozbilje" svoje lake pustinjske sorte dodajući im njegovu bogatu alkoholnu dozu.

Svi vole mlado!

Proizvodi se od istoimene sorte grožđa (originalni francuski naziv je Gamay Noir à Jus Blanc, što bi u prevodu značilo "crni game s belim sokom"). Vino je prijatnog ukusa, puno je i veoma pitko. Inače, game se najviše uzgaja u Francuskoj, i to u oblasti Božole (Beaujolais), gde se od njega pravi istoimeno najpoznatije mlado vino. Božole nije trajno ali je kvalitetno vino i proizvodi se od celih zrna grožđa. Kako je propisano i zakonom, tačno u ponoć trećeg četvrtka u novembru svake godine novi "božole" se zvanično pušta u prodaju i počinje trka kako bi se vino što pre isporučilo širom sveta.

Ovo je vino često služilo za pošalicu, pa u opisu poznavaoci idu dotle da tvrde kako ima aromu žvakaće gume, banane i slično. Istina nije daleko od šale, a ni ukus žvakaće gume ne mora biti mana, jednostavno, zbog načina obrade kojim se očuvava vrhunska sočnost ovog grožđa inače bogatog taninima, oni se gube, pa ostaje veoma široka lepeza ukusa koji često podsećaju na jagode i maline, ali i bananu.