Najveći uspeh Srbije do sada na Decanteru

Teško je reći šta je za Srbiju veći uspeh na ocenjivanju održanom pod kovid uslovima u redakciji Decanter časopisa, gde je 116 sudija tokom 28 dana avgusta ocenjivalo 16.518 vina. Da li je to činjenica da je pet godina stari šardone iz Erdevika osvojio 97 poena i prvo veliko priznanje za Srbiju još od Jankovog Starog Zaveta na nadmetanju 2014. godine? Ili je to prva zlatna medalja i 95 poena za prokupac, čime zauvek odlaze u istoriju predviđanja mnogih ovdašnjih stručnjaka kako „od prokupca nikada velikog vina biti neće"? Ili je to jedinstvena potvrda, dva zlata od po 95 poena za Kremen Kamen Nikole Mladenovića Matalja, kao krunski pečat oznake vrhunskog teroara za sortu kaberne?

- Daleko bitnija od platinaste medalje i najviše ocene na Decanteru do sad za neko srpsko vino je činjenica da je to najbolje ocenjeni šardone istočno od Italije i Francuske ikada - kažu nam u Erdeviku. - Za nas je to veoma značajan podatak u velikoj konkurenciji globalno poznate sorte u kojoj Francuzi obično dominiraju. Ovde u vinariji smo veliki pobornici teorije o značaju teroara, što nam omogućava da gajimo internacionalne sorte i dobijamo vina možda i bolja od onih sa međunarodno priznatih lokacija, što ova ocena na izvestan način potvrđuje. Baš zato nam je medalja posebno draga, zbog svih ljudi koji ovde gaje internacionalne sorte i zbog potvrde da šardone na Fruškoj gori, sad je sasvim jasno, daje odlične rezutate.

Inače, šardone Omnibus Lector 2015 proveo je šest meseci u buradima od slavonskog hrasta, prepun je zrelog voća, dosta mineralan. Impresivno, fantastično, višeslojno intenzivno vino, ocenjuju sudije Decantera i dodaju: „Na nosu moćan izraz krede i dima za kojim slede ukusi zelene dinje, breskve i nektarine, uz dugu završnicu“.

Najbolje ocenjeni šardone na Decanteru istočno od Italije i Francuske ikada, Omnibus Lector 2015 Erdevik

Grožđe je dobijeno sa mikrolokaliteta za šardone Breskvik u Krčedinu, gde se radi ozbiljna redukcija roda. Godina je bila teška za uzgoj grožđa ali vrhunski rezultat nije izostao, a danas postoji možda svega još oko 500 boca tog vina u arhivi Erdevika i tek nešto malo u prodaji.

Zanimljivo da je isto to vino iz berbe 2017 dobilo ovom prilikom srebrnu medalju, što u vinariji takođe ocenuju kao veliki uspeh. Ta novija berba poslata je s idejom da provere da li na Decanteru ocenjuju i potencijal vina ili samo trenutnu spremnost.

- Naša je preporuka da se na Decanter šalju vina koja su trenutno spremna, dok recimo Mundus Vini ocenjuje i njihov potencijal za dalje razvijanje. Mi smo pre tri godine u Bordou na nadmetanju šardonea Burgundije za Omnibus Lector 2015 dobili srebro i već tada imali informaciju da se vino razvija u ozbiljnom pravcu. Tako da nas u neku ruku izvanredno priznanje i nije preterano iznenadilo.

Treba pomenuti i da je svega nekoliko vina iz kategorije Best in Show, što je kategorija 50 najboljih vina takmičenja, imalo tek po jedan poen više od šardonea iz Erdevika, te da je i njihov širaz Stifler's Mom 2016 ostavio odličan utisak i osvojio srebrnu medalju.

Prvo Decanterovo zlato za stopostotni prokupac, vlasnik vinarije Grabak Miloš Jovanović

Nakon osvojenog zlata na Novosadskom sjamuVivak 2017 bljesnuo je i u Londonu. Ovaj prokupac dolazi iz tri vinograda stara između 40 i 50 godina. Jedan je u Vrnjačkoj Banji kraj vinarije Grabak, drugi u Milutovcu, a treći u trsteničkom Božurevcu. Vino je delom odležalo u bačvi od 1.000 litara, delom u dvaput korišćenim buradima u kojima je ranije bio kaberne.

- Burad smo dobro oprali, sigurno u vinu nema kabernea - smeje se Miloš Jovanović vlasnik vinarije. - Odrastao sam pored prokupca, degustirajući i radeći ga. To je mekano, fino vino u koje skoro svi dodaju kaberne ili merlo, što smo i mi radili u početku. Prvo 10 procenata, pa posle smanjili na pola, ali smo na kraju rekli: Samo 100% prokupac! Jer to je ukus koji pamtim, uz koji sam rastao, a kaberne ili merlo ga poremete koliko god da dodaš. Takođe, kažem svima: „Ne stavljajte prokupac u novo bure poješće ga drvo“!

A na vest o osvajanju prvog svetskog zlata za čisti prokupac Miloš veli:

- Dobijali smo već zlata u Bergamu i u Novom Sadu, ali za nas je ovo uspeh o kome realno nismo ni sanjali. Maštali jesmo da dođemo do srebra, ali do zlata... Baš smo ostali bez teksta. Doktor Marina Bogićević, enolog vinarije, kada mi je javljala vest, bukvalno je vrištala i još uvek je pod utiskom. Euforija traje, za mladu vinariju fantastičan, ogroman uspeh, ali ne samo za nas verujem, nego i za srpska vina. Dobiti zlato i 95 poena za stopostotni prokupac je fantastična stvar!

Dva zlata za negotinski kaberne, Nikola Maldenović Matalj

Nikola Mladenović Matalj sa dve zlatne medalje za vino Kremen Kamen konstatuje sličnu činjenicu kao kolege iz Erdevika:

- Zaista smo prijatno iznenađeni ovakvim rezultatom, jer poslali smo vino iz berbe 2016 koje je aktuelno, u prodaji, i prošle godine je bilo najbolje crveno vino Balkana na BIWC. Ali poslali smo i vino iz 2017. godine koje će tek ići u prodaju kako bi stekli naznaku kvaliteta iz jedne od najboljih berbi poslednje decenije. Koliko je Kremen Kamen 2016 spremno vino za tržište, toliko je ovaj sledeći iz berbe 2017 tek krenuo na neki svoj put života u smislu razvijanja. To je svakako bila najbolja berba zbog čega očekujemo da vino ima dug životni vek, razvoj i dosta potencijala koji će dati u budućnosti. Trenutno mu treba mnogo da se otvori, ali je to vino koje će obeležiti narednu dekadu što se tiče vinarije Matalj. I još zaključak: Mi, srpski vinari, prebrzo šaljemo premlada vina na velika takmičenja. Definitivno treba slati odležala vina.

Uz čestitke i drugim srpskim vinarima koji su postigli uspeh na Decanetru ove godine, evo i kratak osvrt na globalne rezultate. Ovde, kao i u slučaju Srbije, valja imati na umu da mnogi poznati vinari i vinarije ne šalju svoja vina na ocenjivanja, tako da je često sam broj osvojenih priznanja u dobroj meri i odraz onoga koliko je vina uopšte iz neke zemlje prijavljeno za ocenjivanje.

Iz regiona, Hrvatskoj su nakon dve godine platinastog posta pripale čak tri ovakve medalje za vina Selekcija Malvazija 2015 Kozlović, Graševina de Gotho 2018 Kutjevo i Nono 4 Terre 2015 Cattunar, sva tri vina sa po 97 poena, Uz još 11 zlatnih medalja, hrvatski vinari su ukupno osvojili izuzetno respektabilnih 226 Decanterovih priznanja.

Identičan broj medalja i priznanja pripao je i vinarima iz Slovenije, a među 226 vina izdvojenih iz te države, najveće priznanje na Decanteru, Best in Show pripalo je ove godine vinu Leonardo 2016 vinarije Simčič, dok su se četiri vratila s platinama i 97 poena: penušavac Cuvée Prestige Extra Brut 2015 Bjana i Up Rebula 2016 Ščurek iz Goriških brda, te Malvazija 2018 Krapež i Pinela 2019 Marc iz Vipavske doline, gde je ovo poslednje vino od slabo rasprostranjene lokalne sorte pinela.

Bosna i Hercegovina osvojila je dve zlatne medalje (Premium Cabernet Sauvignon 2015 Jungić i Žilavka 2019 Podrum Vilinka) od ukupno 26 medalja i priznanja.

Jedino zlato za Crnu Goru među 21 nagrađenom i preporučenom etiketom pripalo je legendarnom vinu Pro Corde 2016 Plantaže.

Na kraju, malo iznenađenje predstavlja podatak da među 49 medalja i priznanja za Severnu Makedoniju na DDWW 2020 nema ni jednog zlata.

Što se ostatka vinskog sveta tiče, najviše trofeja Best in Show osvojila je prema očekivanjima Francuska (12), Italiji je među čak 2.765 medalja i priznanja pripalo osam nagrada Best in Show, a treće mesto na ovoj listi uspeha zauzela je Australija sa šest najvrednijih odličja i 17 platinastih ispred Portugala sa pet i Španije sa četiri ovakva priznanja.

Od zanimljivosti izdvajamo da je Moldavija dobila dva Best in Show priznanja, a Gruzija jedan, što uz ostale medalje za vina iz ovih država ukazuje na njihovo sve veće prisustvo na svetskoj vinskoj sceni. Kada smo već na tom terenu, neka ostane zabeleženo i to da su se prvi put na DWWA pojavila i vina iz Južne Koreje i Indonezije. I dok su se Koreanci vratili praznih ruku što se medalja tiče, Indonezija je dobila srebro za suvi muskat i još dve bronze za penušavce.

Sve u svemu, podeljeno je 50 Best in Show priznanja, 178 platinastih medalja, 537 zlatnih, 5.234 srebrnih i 7.508 bronzanih. |