Salon vina Kragujevac: Srpska vinska scena na dlanu

Šumadija u centru pažnje vinske javnosti Srbije. To su predanim radom postigli vinoljupci iz Vinskog viteškog reda Šumadije pa ne čudi da su drugi dan namenjen široj publici trijumfalno otvorili vinskim marševskim korakom i glasnim „živeli“ uz zvuke pesme Šumadijski bluz. Duboko emotivne gitarske bravure legendarnog kragujevačkog gitariste Radomira M. Točka i grupe Smak najavile su ono što će se ispostaviti da je najbolji kragujevački Salon do sad.

Bilo je to vidljivo već prvog dana namenjenog vinskim profesionalcima kada su nakon otvaranja u 16 časova po pozivu lagano krenuli da pristižu vinski trgovci i ljudi iz HoReCa sektora. Samo za tren je prema izjavama pojedinih izlagača izgledalo da su se organizatori možda i zaneli ovom idejom, ali ubrzo se sala na spratu ozbiljno ispunila a osmesi se pojavili na licima vinara.

I dok su se u obližnjoj sali znatiželjnici uveravali u prednosti Riedel kristala nad standarnom staklenom galanterijom, na ulazu u veliku dvoranu lepo se videla zamisao organizatora – s jedne strane Atfield program po sistemu „vaš vinograd u vašem mobilnom uređaju“, sa druge Due Viti, predstavnik italijanske firme VCR poznate kao Raušedo ili centar odakle u Srbiju stiže gotovo sav sadni materijal. Na pultu izloženo nekoliko desetina mikrovinifikacija nastalih od dostupnih klonova, čak i sorti za koje nikada nismo čuli. Jedinstvena prilika da se unapred proba ono što tek treba da nikne u vinogadu.

Tu su i druge kompanije vezane uz vinsku tematiku, od softvera, preko mašina za pranje čaša, laboratorija, knjiga i naravno bačvarije Barrique Đorđević. Po ulasku nailazimo na Barrique 1873 burad, a kasnije na štandu vinarije Vrt i promotivnu postavku hrastovine Auric Barrels.

- Poprilična bačvarska konkurencija, samo da je više hrastovih šuma a manje sve većih troškova prevoza drveta i svega ostalog – kažu Đorđevići.

Ne treba zaboraviti, u cenu srpskog vina koju mnogi kritikuju treba uračunati i te stavke koje vrtoglavo rastu. A za kvalitet ne brinemo, ovaj Salon je to dokazao.

Drugoga dana kapije su otvorene u podne, stotinak vinarija prostrlo se na oba nivoa. Počinjemo penušavcem. Vinarija Jović premijerno je predstavila šampanj metodom rađene mehuriće od sorte šardone. Sjajno vino sa novom, perfektno dizajniranom etiketom Moša kao podsećanje na oca Miomira, dugogodišnjeg direktora i tvorca brenda Džervin.

Nešto dalje Podrum Pevac izbacio je na štand prvi penušavac od sorte prokupac. Šarmat metoda ali arome i struktura nisu za potcenjivanje pa ni proizvodnja od oko 7.000 boca čime je naša autohtona sorta zaokružila stilski portfolio u Srbiji.

Primetno je kako su izlagači najčešće grupisani prema specifičnom delu regije i raduje veći broj vinarija iz Negotinske krajine. Dok je vinarija Raj ponudila proverene etikete, Aglaja Frunza predstavlja novu autohtonu liniju vina u kojoj su bagrina, crna tamjanika i prvi negotinski sortni Prokupac s novim, vrlo upečatljivim etiketama.

Gamanović je potvrdio kvalitet teroara istoka Srbije uz Dunav, polusuva Bela tamjanika 2021 uz 15% rajnskog rizlinga daje jak muskatni štih, dok je Tabula 2020 upečatljiv sovinjon blan sa malo taninske strukture Saše Dajića. Malo tamniji roze od gamea iz 2021. fino osvežavajuće pecka kiselinama, a kome je do slasti i finih nijansi zaostalog šećera taj je rešenje našao na štandu vinarije Mikić.

Vrhuski novitet stiže iz Vinarije manastira Bukovo. Rezerva Filigran Game 2019, berba koja je zbog iznimnog kvaliteta povučena iz prodaje da još malo „predahne“ konačno je pred publikom. Treba duboko udahnuti i probati. Za to vreme, a sudeći prema gužvi na štandu, Bukovski Cuvee Matalj već je osvojio publiku.

Vinarija Grabak privlači pažnju prelepim etiketama sa slikama ptica u drvenoj beloj kutiji koju specijalno za ova vina rade u nekom od manastira. Blista tu i zlato sa Decantera, ali to pominjemo jer isto tako sjajne etikete (i odlična vina) ima srpska vinarija Lakićević koja je prva vinarija sa Kosova na Salonu. Vina prodaju i u Srbiji ali se na njih plaća carina što naravno podiže cenu.

Zbog problema sa tablicama Jovan Acić , organizator Dana prokupca u Zvečanu, morao je u Kragujevac autobusom, da iz prve ruke spozna iskustva organizacije velikih događaja kako bi eventualno dogodine mogao da organizuje nešto slično za naše ljude na Kosovu.

Zoran Dragoljević Žorž, jedan od glavnih organizatora Salona

- Poslao sam zvaničan poziv Udruženju vinara Kosovo Wine čiji su članovi Albanci, vinari koji su deo naše Balkanske vinske mreže – kaže Zoran Dragoljević Žorž, jedan od glavnih organizatora Salona. – Odgovorili su da je pola njih u Dizeldorfu na Pro Wine a drugi deo u Americi, zahvalili se i rekli da će se odazvati prvom sledećom prilikom. Inače, ideja da se jedan dan odvoji za profesionalnu publiku pokazala se dobrom.

Vinskih vitezova bilo je u velikom broju iz gotovo svih devet redova Saveza, baš kao vina i noviteta iz svih delova Srbije. Sestre Aleksić su ovih dana na tržište izbacile dve premijere, dobar Prokupac 2021 odležao 14 meseci u bariku i crveno vino Kontra, kaberne fran iz berbe 2020.

Vinarija Belo Brdo ponudila je prvo vino koje potpisuje Ranko Zeremski, Chardonnay 2021 drastično drugačijeg stila od onoga što je Sale Zeremski nudio fanovima čerevićke vinarije. Sad je akcenat na primarnim aromama, poenta da vino bude lepršavo, pitko, sveže uz pozadinu lepog barika za dodatnu ozbiljnost. Etiketom Ad Meliora što na latinskom znači Ka boljim stvarima, mladi vinar zasigurno nešto poručuje.

Rajnski rizling 2021 Koste Botunjca visokim kiselinama i ekstraktom ukazuje da je u boci budući šampion, atraktivna boja maline uz malo ruže zaštitini je znak novog rozea Miletić od širaza, vinarija Chateau Prince iznela je voćan, lagan, visokih kiselina ali elegantan Probus sad pod etiketom Blagojević.

- Odakle je ova vinarija Bela Kula, jako su zanimljiva vina? – pita kratko ošišana crvenokosa dama gotovo leđa uz leđa u gužvi sa Gvozdenom Radenkovićem, vlasnikom iste, noviteta lociranog na Bežanijskoj kosi.

Vinis iz Dobre Vode kraj Jagodine je i dalje nepoznanica kragujevačkoj publici što je i Matijašević, iako možda najviše nagrađivana vinarija protekle dve godine. Ali samo dok se ne probaju vina baš kao i ona vinarije Đurđić ili frankovka Bora.   

Ima tu još iznenađenja poput vinarije Nikodijević. Vlasnik Slobodan se od sedamdesetih godina prošlog veka prvo vinom bavio iz hobija a potom je to postao biznis, mada vinariju nikada nije sagradio. Ima 4,5 hektara vinograda u Smederevskoj Palanci a vina je uslužno radio kod Despotike, sad u smederevskoj vinariji Plavinac. Privukao nas je njegov izvanredan roze od pino noara, ali i crveni sortni Pino Nero.

I dok sila pod imenom Nika vinarije Imperator predstavlja odličan primer kako biodinamička vina nalaze sve prisniju klijentelu, zanimljiv i neobičan vranac „V“ sa nešto merloa nalazimo na štandu mlade vinarije Moravski Val čiji su vinogradi na obroncima Gledićkih planina između manastira Kalenić i Ljubostinja. Roze „A“ i kupaža tamjanike i sovinjona „L“ verovatno su najkraća imena vina u Srbiji a inicijali su dece ovog mladog para.

Mladost krasi i vinariju Varina nastalu 2022. godine u selu Venčac no to ne znači da vinogradi nisu zreli, neki čokoti i preko 90 godina, a oni žilavke više od 70. Varina je inače najčuvenija pozicija u Župi odakle dolazi Ivanović prokupac Gaga i baš tu se nalazi 27 ari parcele mladog para, Tijane i Nemanje Pribakovića, tehnologa po struci. Proizvode oko 10.000 litara vina godišnje pričajući priču o kralju i kraljici Varine, prokupcu i tamjanici.

- Imamo tamjaniku u dve varijante, standardnu i ćilibarku – kaže Tijana, a Nemanja objašnjava kako ovaj najstariji župski klon izrazito žute i slatke tamjanike stiže na rod dve nedelje ranije u odnosu na klasičnu.

- Baš jako teška sorta za održavanje, veoma slatka, ose je napadnu, a ako je kišna godina hoće da propadne brzo. Zasadi su jako stari, bilo je po nekoliko čokota u vinogradima gde je dominirao prokupac. To nije ni muskat frontinjan, ni muskat malog zrna, ni otonel već naše župsko grožđe. Žilavku imamo od sredine prošlog veka, radimo limitiranu seriju 500 boca a u toku je klonska selekcija. Tvrdimo da je postojbina tamjanike u Srbiji, ona je kraljica Varine i Župe a prokupac kralj, zato su na bocama karte sa tim slikama dok je ružica, jer mi u Župi pijemo ružicu a ne roze, sastava 50% frankovka, 40% merlo i 10% tamjanika. I ona je Joker.

Na kraju probamo Prokupac 2021 iz dekantera posle 30 dana maceracije sazrevao godinu dana u buretu od 500 litara. Hrast je specijalno biran, fermentacija rađena u buretu na otvorenom pod svim mogućim uticajima. Tipičan župski način izrade vina. Po ceni 1.300 rsd u maloprodaji, priznajemo, jedan od najboljih prokupaca koji smo probali.

Prokupca ima i na štandu Vino Kalem a odličan je Vranac u premijum varijanti sa 14% alkohola. Premijum linija donosi sve više odličja, Merlot 2017 je prošle godine bio šampion Sajma u Novom Sadu, ove godine je to uspelo etiketi Cabernet Sauvignon 2018 sa 15% alkohola.

Ocenu najboljeg srpskog vina na međunarodnom takmičenju u Temerinu i veliko zlato doneo je merlo u mladu manastirsku vinariju Stupovi. Direktor Slobodan Cvetić u prisustvu protosinđela Gavrila Božinovića, starešine manastira Đurđevi Stupovi prikazao nam je njihova izvanredna vina od kojih je i kaberne sa istog nadmetanja doneo zlato. Ukusna pakovanja, lepa elegantna ćirilićna etiketa, grašac, tamjanika, sovinjon blan i roze od muskat hamburga i skadarke, ponos su vinarije Zadužbine Stefana Nemanje u starom Rasu i najstarijeg srpskog živog manastira.

Erdevik, Temet, Despotika, Cilić, pa legende Aleksandrović, Radovanović, Kovačević, novi talas Lastar, Virtus, Izba, Doja, Arsenijević… Salon svakom bocom opravdava epitet jedne od najboljih vinskih manifestacija Srbije.

Radionice su takođe ispunjene ozbiljnim vinima, ona na kojoj je predstavljena knjiga Zlatna Kruna Zorana Rapajića kao podrška Vinskim putevima Srbije i Kraljevskom vinskom putu te izložbi sa više od 1.000 eksponata vinske istorije Srbije koju za predstojeće leto u Beogradu priprema autor Zoran Rapajić, bila je obogaćena vinima vinarija ArtWine, Đoković, Kraljeva Vinarija, Radovanović, kao i penušavcem Aleksandrović.

Što bi rekli, za svakoga po nešto baš kao i na štandovima „velikih“ kakva je vinarija Čoka koja je donela lepo dizajnirane etikete brenda sortnih vina Lederer, te kupaža Muštuluk. Drašković iz Vršca nije izneo svoju izvanrednu frankovku iz rezerve koja će još malo da sačeka ali je zato berba klasičnog i popularnog Muskat Otonela, nešto što je aromama i balansom šećera i kiselina zaista za pamćenje u belom segmentu. Bukvalno zaslužuje da se prebaci u premijum liniju baš kao Frankovka 2020 vinarije IN (Ilić-Nijemčević)!

Sa druge strane Podrum Malča, ovenčan prošle godine priznanjem za največi dopsrinos vinskom turizmu Srbije,  izneo je novitete, perfektnu Smederevku barik, kao i frankovku iz iste serije.

Specijalnu premijeru na salonu imala je i vinarija Atelje vina Šapat koja se već dugo priprema da bljesne na vinskom i gastronomskom nebu Srbije. To su prva dva vina koja je uradio enolog Mladen Dragojlović za Šapat. Reč je o merlou 2020 iz inoksa sa nekih 14% alkohola i kaberne sovinjonu iz iste berbe koji je odležavao do 24 meseca u francuskom Radu hrastu od 500 litara. Oba vina su zbilja upečatljiva i šteta je što ljudi nisu više upoznati sa činjenicom o kakvom se zahvatu i najavi u vinsko-turističkoj sferi radi, pa na naše iznenađenje oko štanda nije bilo velike gužve.

Bacamo pogled i po štandovima vinarija pristiglim iz okolnih država. Uz sočan roze od širaza organske vinarije Jokić koji je na tržištu do skoro bio iz berbe 2017, saznajemo kako sad ubrzano izbacuju berbe jer se sve brzo proda.

Bogato opremljen štand Tikveša prilika je da se pored favorizovanih linija Bela Voda, Barovo, Domaine Lepovo ili Chateau Goudron, upoznamo sa Ludom Marom, mladom linijom koja podjednako oduševljava vinske stručnjake, sudije, ali i publiku. Nova Temjanika 2022, potpuno drugačija od svih stilova koje znamo je savršeno vino za leto koje teško da će ga dočekati sudeći po potražnji. Chateau Kamnik ima svoje verne pratioce a oduševljava Shiraz 10, dok je vinski umetnik Nikola Brzanov ponovo zaposeo podugačak štand brojnim etiketama gde nam je u fokusu Vranec Organic 2020 Brzanov.

Svako dalje opisivanje bi se već lagano gubilo u masi, ali čudesno špansko vino (ispod tezge) uvoznika Željka Tintora ne možemo preskočiti. Nedavno uvezena vina sorte pedro himenez vinarije Barquero od kojih najslađe ima 430 grama šećera po litri dečja su igra prema vinu La Cañada guste maslinaste boje. Šećera možda ima nekih 30 grama manje ili više od tih 430, međutim posle 25 godina odležavanja ovo je sirup koji vraća u život. I to po sasvim dostupnoj ceni. Pravi hedonistički krešendo salona!   |

Foto: Slobodan Vidović