Skandal!

U Americi je, kao i u mnogim drugim zemljama, vinska kultura u poslednjih 20-tak godina dovela do bezmalo duplog porasta konzumiranja vina po glavi stanovnika. Tako se i u pop kulturi već neko vreme žene okreću vinima, umesto šarenim pićima. Čaša vina je za žene sa TV, naročito one na visokim položajima, postalo pandan čaši viskija za muškarce – način da se oslobode napetosti posle dugog radnog dana.

Pošto su nam kokteli dosadili (seriju da ne spominjemo) moram da se zapitam: kad već toliko piju, zašto to ne rade kako treba? Ne postoji određen način na koji se pije koktel, ali sa vinom je već druga priča. Ne pamtim kada sam videla da neko na TV ispravno drži čašu – za nožicu. Osim toga, smetaju mi prepune čaše, pijenje iz flaše, pijenje radi opijanja i slično. I vidim da nisam jedina.

Prošle godine, upravo ovakvi slučajevi našli su se na meti Erika Asimova, novinara New York Timesa. Njegov tekst u kojem je iskritikovao način na koji se Olivija Poup, glavna junakinja serije „Skandal”, ophodi prema vinu izazvao je veliku odjek. On u njemu naglašava da je ogromna čaša puna crvenog vina postala u američkoj pop kulturi ono što je do sada predstavljao afterwork koktel.

Kaže da mnogi Amerikanci vino tretiraju kao booze (što bi Hrvati rekli cuga), odnosno kao i svako drugo alkoholno piće i ne pridaju mu zasluženu pažnju. „Skandal” je serija koja najviše koristi vino u oslikavanju karaktera protagonistkinje, ali ima ih još. 

Šta joj je zapravo zamerio? 

To što čak i najfinije vino tretira kao limenku piva – ne vrti čašu, ne njuši, uzima ogromne gutljaje, drži čašu za telo, ne za dršku... Asimov pretpostavlja da je ta vrsta preterivanja bila izbor producenata, a ne previd. Ali, nije „Skandal” jedini primer. Šta je sa ostalima primerima? Zašto se isto tako ponašaju i Peni iz serije „The Big Bang Theory”, Keri iz „Homeland”, Kler iz „Modern Family” i mnoge druge junakinje popularnih TV serija? Da ne ulazimo u to zašto se uopšte žene na televiziji toliko nalivaju!

Vinski talas popularnosti malo je koga zaobišao. Davno smo prošli onu fazu nerazumevanja vina misleći da ono služi samo za opijanje. Zašto se, dok broj edukovanih ljubitelja vina raste (da i ne spominjem sve veći broja žena u vinarstvu), ovde ponovo bavimo njegovom demistifikacijom? Mnogi kažu da je Asimov ovo preozbiljno shvatio.

Dosta toga zavisi od ličnog stava – nekima je svejedno, nekima je jasno. Suština je u tome da pravila postoje s razlogom, a za svako odstupanje, trebalo bi da postoji opravdanje. Inače će oni koji ih ne razumeju ostati još zbunjeniji. A i ne može se Châteauneuf-du-Pape, pa čak ni izmišljeni, piti uz kokice! 

U poređenju s tim, čak i ono američko zipovano vino zvuči prihvatljivije.