Koja je uloga bureta?

Hrast koji se koristi u Srbiji je hrast kitnjak iz okolina Majdanpeka. Taj kraj je posebno poznata po jako dobrom hrastu koji nije porozan, odnosno ima dobru gustinu I, što je najvažnije, izuzetan aromatski potencijal. 

Ono što je najčešći problem kod domaće proizvodnje jeste nedostatak finansijskih sredstava da se proizvodnja obavi kako treba. Dakle, sušenje se ne obavlja prirodnim putem, već u sušnicama, drvo se ne cepa, već reže, čime dolazi do povreda godova, što kasnije uslovljava curenje vina kroz duge. Tu je i problem načina tostiranja, odnosno nagorevanja drveta, koji je izuzetno važan za aromatizaciju drveta. Naime, drvo nema arome koje mi osetimo kasnije u vinu, već se tokom tostiranja oslobađaju mirisni aldehidi. 

Kod korišćenja novih barika, puno je stvari o kojim treba voditi računa. O kvalitetu vina, nivou nagorelosti bureta, krajnjem cilju šta se želi postići... U nekim slučajevima, vinar koristi samo novu burad za određeno vino, a nekad deo vina odležava u novim, a deo u dve ili tri godine staroj burad, nakon čega se kupažiraju. Takođe, treba imati na umu da određene sorte grožđa, tj. vino proizvedeno od njih, ne trpe drvo. 

Veličina drvenih sudova takođe je jedna od stvari na koju treba obratiti pažnju, jer nije isti uticaj na vino. U većim buradima manja je kontaktna površina, pa je manja ekstrakcija aroma, manji kontatk sa kiseonikom i time su pogodniji za manje taninska vina. Dok je kod manjih buradi situacija obrnuta, veća kontaktna povrišna, veća ekstrakcija aroma, veći uticaj kiseonika, brže sazrevanje vina. Stoga, za ovakvu proizvodnju treba biti dobro pripremljen.