Vinarija Mikić: Tvorci slatke sudbine

Bračni par Mikić, Dragana i Dejan Bračni par Mikić, Dragana i Dejan

Sve što nam je potrebno je ljubav, kaže stara pesma, a to svakako ne treba „crtati“ Dragani i Dejanu Mikiću, koji su svoj zapadni san zamenili za ljubav prema grožđu, vinu, i selu Rečka u Negotinskoj krajini gde je vinarija Mikić.

U imenima upečatljivih slatkih vina Dolce od traminca i Destina od crne tamjanike sabrala se gotovo čitava njihova filozofija, ta „slatka sudbina“ koja ih je spojila u belom svetu a nastavlja se u plodu njihovih vinograda i svakom od vina.

vinarija Mikic 0036

Selo Rečka nalazi se u čarobnom okruženju pomalo tajanstvene prirode desetak kilometara jugozapadno od Negotina, isto toliko severoistočno od Rajačkih i pivnica u Rogljevu, kao i bugarske granice na istoku. Ko u zlo doba naiđe možda se pomalo i uplaši jer ovde vlada apsolutna tišina, a pogotovo kad ga u totalnom mraku Google Maps uvede u ulicu razvaljenih ograda i oronulih napuštenih kuća, a ispred vas samo šuma i tama iako ste lepo u pretraživaču upisali vinarija Mikić. I onda se izgubi konekcija!

Nekada očito bogato selo danas je skoro mrtvo, a poslednja prodavnica upravo se zatvara jer je tek par stotina duša preostalo tu gde je praktično donedavno svaka kuća imala po nekoliko hektara obradive zemlje, vinograd i sopstvenu pimnicu ili podrum.

vinarija Mikic 0067

Iz drugog pokušaja pronalazimo ogromna vrata sa sićušnom tablom koja pokazuje da smo otkrili odredište na kraju ulice JNA, što je dokaz više kako je u Rečkoj vreme stalo. Gotovo svuda osim u prostranom dvorišnom krugu vinarije gde iz svih čoškova vreba gomila mašina, priključnih uređaja, razne opreme. Majstori su u ovom kraju prava retkost pa domaćin Dejan voli da od svega ima rezervu, čak i više komada, jer ako nešto neophodno pri berbi otkaže posledice mogu biti fatalne.

U nevelikoj ali lepo uređenoj degustacionoj sali kao piće dobrodošlice pijemo mladalački beli Sauvignon 2021. „Mladalački“ jer uz screw cap, idealan za bela vina, ima i koji gram zaostalog šećera pa je namenjen mlađoj publici, objašnjava Dragana. No kiseline daju savršenu svežinu uz 14% alkohola a gotovo sva Mikić vina imaju tu slast, taj dolce u sebi.

vinarija Mikic 0041

- Beremo vrlo zrelo grožđe – otkriva tajnu Dejan. -  Ne možemo izmisliti toplu vodu ali je ideja da iskoristimo blagodeti ovog podneblja a ne kopirati druge. Mogli smo da beremo dve nedelje ranije, pa bi dobili sovinjon isti kao 132 druga sovinjona u Srbiji te smo rešili da napravimo nešto po čemu se razlikujemo i prepoznajemo, nešto iz našeg kraja. Takođe, teško će neko na Fruškoj gori napraviti sovinjon sa ovoliko šećera i  alkohola uz sočne kiseline u istom trenutku.

> Teško će neko na Fruškoj gori napraviti sovinjon sa ovoliko šećera i  alkohola uz sočne kiseline u isto vreme
vinarija Mikic 0035

Filozofija Mikić neprestano kombinuje tradiciju sa onim što su imali priliku da vide i nauče o vinu, vinskoj kulturi i menadžmentu tokom decenija boravka u Italiji i Austriji gde su se upoznali pre nešto više od dve godine a provodadžija je bila crna tamjanika. Tačnije degustacija Dejanovog vina od ove sorte gde se Dragana igrom slučaja zatekla.

Uređenih pet soba iznad degustacione sale omogućili su ove godine pokretanje aktivnog edukativnog vinskog vikend turizma što je prilika posetiocima da par dana borave u vinariji, rade i uživaju u vinogradu. Prva iskustva – zadovoljstvo na obe strane. No ono što je zbilja omogućilo ovu priču je vinska istorija i vinogradarska tradicija nekih pet-šest kolena Mikića u Rečkoj, jasno vidljiva u zgradi preko puta vinarije.

vinarija Mikic 0044

Porodični betonski podrum građen početkom 70-ih godina, jako veliki i moderan u svoje vreme, čuvao je bačve „ardove“ kako se ovde zovu od po 5.000 litara dok je u ćošku bio „bunker“, rupa u betonu sa spremištem zapremine nekih 2.000 litara koja je  služila ako pukne bure ili popusti čep. Izliveno vino se slije u bunker i posle upotrebi za nešto drugo.

- Stari smo podrum preuredili 2005. godine a kad je 2011. krenula proizvodnja u današnjoj vinariji od 400 kvadrata ovo smo batalili. No, velika pogodnost ovog podruma je što je velikim delom pod zemljom, na severnoj strani, te je tu stalna temperatura leti do 20 stepeni Celzijusa a zimi oko 10, pa smo mu se vratili. Izuzetno je dobro postavljen a ja ne znam kako su moji preci znali toliko o tome, ili je neki čika iz nekog sela znao kako treba da se radi, ali iznad nas je tavan za seno a u ovom drugom delu gde je bila štala danas je barik sala.

vinarija Mikic 0006B

Mikići su se generacijama najviše bavili proizvodnjom grožđa, vina godišnje između 15 i 20 hiljada litara, ali i rakijom. Za Dejanovog prapradedu Ranka važi anegdota da je mogao litar rakije da popije naiskap, no činjenica je da bi svake godine u šest kilometara udaljen Brusnik, gde je bila železnička stanica i otkupni podrum Krajina Vina, Mikići oterali i po 3.000 litara rakije što je bilo jako mnogo u to vreme.

Za crvena vina, merlo i kaberne danas delom koriste barike od srpskog hrasta koje radi jedan pinter iz kraja dok su drugi sa Kopaonika proizvođača Barik Župa Ćelije.

vinarija Mikic 0039

- Poručili smo još nekih 10 burića od ovog našeg pintera. Probaćemo i sa francuskim hrastom mada sam ja pristalica devize „naše vino u našem drvetu“. Međutim, sve treba probati – kaže Dejan.

Najstarije vino je iz 2011. godine, svega nekoliko flaša a ni arhiva baš ne postoji kako bi trebalo. Nemaju ni zaposlenih u vinariji jer je ovde jako teško naći nekoga ko bi sve vreme tu boravio i pazio na vina. Današnju priču Dejan zaokružuje na otprilike 150.000 litara kapaciteta uz godišnju proizvodnju maksimalno trećine te zapremine. S tom razlikom što je do pre dve godine neprestano putovao između Rečke i Austrije gde je radio. Sve dok nije upoznao Draganu.

vinarija Mikic 0024B
> Što se prodaje i komercijale tiče, ne želimo da to prepustimo drugima jer smatramo da je lični lični kontakt sa drugom stranom izuzetno bitan

- Ja sam od 2011. do 2019. non-stop trčao na relaciji Rečka – Austrija, a kad smo se upoznali, Dragana i ja smo jedno vreme pokušavali da budemo mesec dana ovde, mesec dana u Austriji, ali to tek ne ide – objašnjava Dejan. – Sve je na kraju presekla Dragana i rekla hajde da se za stalno vratimo u Srbiju i na vinograde, ali da sve radimo zajedno jer nemam nameru da budem domaćica sa punim radnim vremenom. Tako je i bilo. A što se prodaje i komercijale tiče, ne želimo da zaposlimo nikog jer smatramo da je lični kontakt sa drugom stranom izuzetno bitan i ne želimo da ga izgubimo.

vinarija Mikic 0034

- Vinarija postoji od 2011. ali mi smo ovde tek godinu dana u kontinuitetu – kaže Dragana dok probamo Chardonnay 2017, najbolje ocenjeni šardone na Open Balkan Wine Vision nadmetanju. - I dok su svi radili i bavili se marketingom kod nas to ništa nije rađeno pa sada tražimo mesto pod suncem gde je jedina šansa da držimo niske cene kako bi ljudi što više probali i prepoznali naša vina.

- Želja da se ne uklapamo u „šeme“ vidljiva je i kod proizvodnje. Kada sam se vratio iz Austrije odmah su ovamo pohrlili „tehnolozi“ sa cenom rada „X“, čiji kumovi prodaju enološka sredstva, stric, buraz i teča čepove, rođaci boce i sve ostalo. Sve imaš kod jednog. Ali naša priča ne ide u pravcu da „Žika“ donosi sve jer onda pijemo Žikino vino. Nama je stalo da pijete naše gde je boca 650 dinara. I ne nameravamo da dižemo cene jer se sigurno nećemo obogatiti kad prodamo tih 1.500 flaša neke naše etikete, ali mi je drago kad ljudi shvate da u čaši imaju best buy i vidimo njihova nasmejana lica. Stekli smo utisak, kada bi ljudi u Srbiji manje pričali o vinu a više ga pili, bilo bi super.

vinarija Mikic 0054

Cuvee I 2017, kupaža 75% kabernea i merloa sa 14% alkohola posle godinu dana u bariku je lepo, sveže, elegantno voćno vino baš po ceni od 650 dinara. Četiri godine starija berba osvojila je zlato u Beču na AWC Vienna pa verujemo da to mnogo govori o vinima koja su pred nama i razmišljanju Mikića čija vinogradarska tradicija nikada nije prekidana. Ono što su deda Bora i deda Milenko zaokružili, ali i vinograd dobijen iz miraza, postojalo je do 2005. godine kada su čokoti povađeni i krenula nova, Dejanova era.

Traminac je posađen 2007. na pola hektara, sledeće godine sovinjon blan na 1,5 hektara i kaberne. Narednog proleća šardone na preko dva hektara i merlo, pa potom pino noar, još merloa i još kabernea, sve do crne tamjanike 2010. godine koja se prostire na pola hektara. Najviše je inače merloa (4 hektara) i kabernea oko šest.

vinarija Mikic 0070

Neverovatan doživljaj doručka u vinogradu obojenog svim jesenjim nijansama žute i crvene boje upriličiće nam domaćini narednog dana. U najbolji terenac na svetu, Toyota Hilux iz ko zna koje decenije prošlog veka, kog Dejan pali na pomoćni akumulator a u vinoradu parkira na nizbrdici, pakuje vina, klupe i sto dok Dragana nosi raznorazne đakonije u korpama. Ima tu svega, slatko i slano, meso i voće.

Sve će se uklopiti u jedinstveni vidik iz vinograda udaljenih desetak kilometara od Rečke, vidik što dopire daleko preko granica Bugarske i Rumunije. U ovom ambijentu sve prija a pogotovo suvi traminac iz berbe 2020, omiljena Dejanova sorta. Roze od merloa dodatno ukrašava trenutak. Svež, sočan, slastan, sa dovoljno kiselina da ne dosadi čitavog dana...

vinarija Mikic 0061

- To je prvo vino koje smo napravili po ukusu tržišta jer do berbe 2021 smo sva vina radili bukvalno za sebe, kako ih mi volimo. I mislim da ni ovde nismo pogrešili – kaže Dejan dok obilazimo vinograd u kome je još po koji sitan grozd prepun slasti.

Iako je berba 2022 u većini Srbije bila dosta teška i  problematična, Mikići su njome više nego zadovoljni uz objašnjenje da ovde postoji izvesna mikroklima. Dok je u Negotinu suša ostavila poprilične tragove ovde je bilo barem „tri kiše više“ kaže Dejan, vinogradar i vinar vinarije koji dosta zasluga za svoje današnje razumevanje vinske priče pripisuje dr. Radovanu Đorđeviću koji mu je pomogao u početcima.

vinarija Mikic 0014B

Po povratku konačno zalazimo u prostorije vinarije gde majstori upravo kreče pojedine delove s mukom se probijajući između zgusnutih uz zidove tankova. Vinarija se praktično sastoji iz većeg broja posebnih prostorija. U jednoj su krajnje neobični beli sudovi za 3.000 litara, kao tankovi od plastike jajastog ali izduženog oblika.

> Kada bi ljudi u Srbiji manje pričali o vinu a više ga pili, bilo bi svima bolje

- To i jesu – objašnjava Mikić – od posebne plastike ojačane staklenim vlaknima. Izuzetni su, povoljni, imaju samo jednu manu jer su iznutra presvučeni posebnim lakom koji nakuplja kamenac i koji mora pažljivo da se skine jer menja ukus vinu. Ali nije problem, zavučem se ja u tank, nanesem određeno sredstvo i obavim posao.

vinarija Mikic 0034

Zapravo, ovde je mnogo toga kupljeno polovno. To je pogodnost kad živite u inostranstvu, gledate oglase i kad vam se nešto dopadne, kupite. Posle možda to nekome ovde zatreba, a vi mnogostruko smanjite troškove, objašnjava domaćin dok ulazimo u posebnu prostoriju u kojoj su burad za rakiju, a koja je nekada bila pimnica.

Iako smo probali baš sva vina pomenućemo zasad samo još Pinot Noir 2015 i slatka Dolce i Destino s početka priče. Pino koji u vinogradu služi i kao oprašivač za crnu tamjaniku je u vinu izuzetno taman za sortu, veoma sortno mirisan i moćan. Ne čudi da je najbolje ocenjeni pino noar na Velikom ocenjivanju vina Srbije 2021. godine. A onda za rastanak i da se osladimo pijemo „njeno“ i „njegovo“ vino.

vinarija Mikic 0065

Traminac za Dolce je bran otprilike tri nedelje kasnije nego uobičajeno, negde krajem septembra. Sadrži 52 grama neprevrelog šećera uz 14% alkohola. Destina od crne tamjanike ima isti procenat alkohola uz 35 grama šećera i spada u poluslatko vino. Posle desetak dana maceracije na komini vino je rađeno isključivo u tanku a oba su maksimalno pitka i ukusna.

- Sve smo već završili u vinogradu i ova su vina sa najminimalnijim intervencijama da dođemo do toga što želimo. Jasno nam je i znamo šta možemo da postignemo, samo još nismo odlučili koje je od ova dva vina čije – kažu uz osmeh pozdravljajući nas sa ogromnih vrata vinarije koja možda Rečku ipak odvedu u neku održivu budućnost, barem onoliko održivu koliko Dejan i Dragana budu imali snage i volje, a čini se da je to za sada neizmerno. Pogotovo ako znate da se pod imenom Top Secret možda radi i neko oranž vino, ali o tome pssst.  |

vinarija Mikic 0082B
Foto: Slobodan Vidović
nazad na vrh

Srodni tekstovi