Božidar Aleksandrović: Penušavac ima budućnost u Srbiji

Božidar Aleksandrović: Penušavac ima budućnost u Srbiji

Vinarija Aleksandrović postigla je nedavno izuzetan uspeh – prvi put u istoriji srpsko penušavo vino svrstalo se rame uz rame sa šampanjskim veličinama na prvom Svetskom šampionatu šampanjaca! Tada je penušavi Trijumf Chardonnay 2009 osvojio zlato, a Trijumf Noir 2009 srebro. Gotovo istovremeno, Trijumf Gold 2012 je trijumfovao na 56. internacionalnom vinskom nadmetanju Vino Ljubljana i poneo titulu Svetskog šampiona!

Kada tome dodamo da je i poznati hrvatski vinar Mate Violić Martuško nedavno izdvojio Božidara Aleksandrovića kao jednog od najznačajnijih vinara u regionu, eto dovoljno dobrih razloga da ponovo posetimo selo Vinča u Topoli i zavirimo u sve bogatiju knjigu tajni Božidara Aleksandrovića.

boza-aleksandrovic-i-boce

- Jednom sam u nekom društvu pitao Dragutina Topića, državnog i svetskog juniorskog rekordera u skoku u vis: kako to izgleda podići lestvicu na nivo novog rekorda za makar jedan santimetar i koliko je teško preskočiti taj jedan santimetar? Koliko, zamislio se Top, i odgovorio da je taj jedan santimetar visok koliko čitav sprat neke zgrade! A potom je dugo ćutao – kaže Božidar Aleksandrović, alegorično odgovarajući na pitanje: Da li je zaista toliko teško napraviti vino na nivou velikih vina Bordoa?

Za početak, najznačajniji i najveći „mali i srednji vinar Srbije” naznačava značaj osvajanja nedavnih priznanja, pogotovo onog na tlu Slovenije, što smatra i nekakvom dodatnom ličnom satisfakcijom.

sampanjci-aleksandrovic

- Trijumf Gold 2012 je proglašen šampionom Sajma i čitavog takmičenja. To je veoma ozbiljna priča, ali je verovatno samo jedan od događaja u redosledu koji verujem da će se nastaviti i narednih godina, a rezultat je posvećenosti tima vinarije Aleksandrović kvalitetu, predanosti i kontinuitetu stvaranja kvaliteta. Počevši od naših vinograda, znanja, opreme, postavke vinskog biznisa, ovi rezultati su samo posledica dobro odrađenog posla.

„Mi vinari se često zaljubimo u sopstvena vina i često ne vidimo ni njihove vrline, a mane još manje.”

Pre otprilike četiri decenije gotovo se nije mogla zamisliti kućna proslava bez otvorenog Miliona, ali su potom mehurić u Srbiji potonuli u zaborav. Bio je hrabar proizvođački potez otvoriti ponovo tu priču?
- Vlada Nikolić i ja smo 2008. godine krenuli u Šampanju tragajući za tom misterijom zvanom šampanjac, znači, za znanjem i finesama kako nastaju ozbiljni penušavci. Do tada smo imali osnove, ali se niko nije bavio „šampoaz” metodom na ovim prostorima. Sticajem srećnih okolnosti došli smo do glavnog enologa Instituta za šampanjac Pjer Iva (Pierre Yves Bournerias) koji nam je nesebično pomogao da napravimo prvu postavku proizvodnje „penušavog  Šumadinca”, kako ga mi nazivamo. Već naredne godine smo radili sami i iz berbe 2009. proizveli upravo ova dva vina sa kojima posle pet godina možemo da se pohvalimo jer su u Londonu nagrađena zlatom i srebrom u najjačoj konkurenciji. Ujedno, Trijumf Chardonnay je proglašen najboljim vinom tog tipa u čitavom regionu, što su zaista velika priznanja za vina koja su bila totalna nepoznanica na ovim prostorima. 

boza-otvara-bocuDa li ste iskreno mogli da očekujete ta priznanja, s obzirom na nedostatak tradicije u proizvodnji penušavih vina?
- Potajno svako od nas ima neku nadu i očekivanja. Jednostavno, nisam bio toliko iznenađen koliko sam bio oduševljen. Preovladalo je oduševljenje, pošto to nije naš prvi trofej, jer na takmičenju Chardonnay du Monde, pre neke dve godine, Trijumf Chardonnay 2008 uzeo je bronzanu medalju. To je bila naznaka da možemo da dobacimo do određenih visina. Mi u priču oko šampanjca nismo ušli zbog novca, već iz najprestižnijih razloga i pobuda, jednostavnog zadovoljstva da u paleti proizvoda posedujemo i vina rađena ovom jedinstvenom metodom. To je pravi izazov.

Kod domaćih poznavalaca vina kao da više oduševljenja postoji za Trijumf Noir nego Trijumf Chardonna, pa ipak je ovaj drugi zasijao medaljom jačeg sjaja...
- I mene je iznenadio takav rasplet događaja, ali očigledno da je to subjektivna ocena koja je prisutna na svakom „slepom ocenjivanju” gde se uzima prosek većeg broja ocenjivača. Isto tako, očigledno je da su danas na ceni sveža i elegantna penušava vina koja imaju voćnost i lepu kiselinu u sebi, znači vina koja beže od kremaste strukture onih „nabildovanih” moćnih šampanaca što dolaze iz Šampanje. 

Priznanje od kolege – najveće priznanje!

Nedavno vas je u razgovoru za Vino.rs, čuveni hrvatski vinar Mato Violić Matuško apostrofirao kao nekog ko je napravio ogroman iskorak u smislu kvaliteta, brendiranja, pozicioniranja, a Aleksandrovićeva vina, uz dužno poštovanje prema hrvatskim i drugim srpskim vinarima nazvao „velikom pričom”. Imate li neki komentar na ovu izjavu?
-  Ako izuzmemo to što smo Matuško i ja veliki prijatelji, i ako tu sentimentalnost prema meni kao čoveku stavimo po strani, svakako da je ova izjava najveće priznanje koje vinar može da dobije od kolege. Pogotovo na način na koji je on to rekao i za mene je bukvalno to najveće priznanje koje sam dobio u ovoj godini, značajnije od svih nagrada i medalja na takmičenjima. Zaista, retko je javno čuti ovakvu izjavu od kolege vinara.

3-vina-aleksandrovicLako je biti prvi u tuđem selu, tačnije: može se dobiti visoko priznanje u Londonu, ali hoće li se penušavo vino piti u srpskoj vinskoj budućnosti?
- Verujem da penušavac ima budućnost na ovim prostorima, iako je  nivo konzumacije penušavaca kod nas vezan za neke svečanosti, pa ja često kažem da se ovde otvaraju i piju šampanjci samo da bi nešto puklo dok se seče torta. Međutim, uz uticaje vinskog talasa, koji je svakako zahvatio čitavu zemlju poslednjih nekoliko godina, svakako će doći do toga da će se vina ovakvog tipa koristiti kao aperitivi, dok će se rakije i konjaci piti kao dižestivi, a da će gastro deo pripasti mirnim vinima. To je otprilike neminovan proces koji očekuje uključivanje novinara, ljude od struke, somelijera i nas vinara da ljude naučimo da stvari postave na svoje mesto.  

„U vinarstvu je sve jedan proces i ko nije spreman da ukalkuliše faktor vreme, nema šta da traži u tom biznisu.”

Može li srpski penušavac da postane izvozni artikal?
- Da, pre dve godine smo počeli neke skromnije količine da izvozimo put Rusije, gde se naša vina već nalaze. Prodaja se lagano razvija jer imamo, čini mi se, dobar odnos cena-kvalitet. Jedino što na ruskom tržištu nemamo ime, pa zamislite, Srbija i penušavo vino, tačnije šampanjac! To je zaista teško povezati. Ali uz pomoć dobre prezentacije i prodaja lagano kreće. U vinarstvu je sve jedan proces i ko nije spreman da ukalkuliše faktor vreme, nema šta da traži u tom biznisu. Sve što radimo je priča na duge staze, proizveli smo penušavo vino pre, čini se, svega 5-6 godina, a evo sad već pričamo o nekim priznanjima. Izgleda brzo, ali je to ipak duže od pola decenije i mislim da će rezultati tek dolaziti posle petnaestak godina kad uđemo u najsitnije finese.

boza-aleksandrovic

Pripremate li možda neki roze penušavac?
- Kod nas je sve uvek u razradi, ideja ima, u planu je roze, ali odlučili smo da neka iznenađenja ostavimo za godine koje dolaze. Da ne ispucamo sve adute do kraja. Pogotovo iz razloga što ćemo ove godine pustiti na tržište još jedno vino, a to je Trijumf kasna berba, dezertno vino od traminca, pa mislim da je pametnije da krenemo u edukaciju ljudi kako bi što bolje ispromovisali  penušava vina o kojima govorimo.

Četiri godine kasnije

Pre tačno četiri godine objavili smo tekst Vinčanska trijumfalna kapija o izlasku prvog penušavog srpskog vina nove generacije (po šampanj tehnologiji) na tržište. Bio je to Trijumf Chardonnay 2008 i već tad je izrečen sud stručnjaka da bi cena ovog penušavca mogla biti oko 60 evra, samo da ima na sebi francuski potpis!

U međuvremenu, Trijumf Gold je trijumfovao na vrućem slovenačkom terenu?
- Pored Trijumf Selekcije, koji je zaista iznikao u ikonu vinarije Aleksandrović, taj Trijumf Gold i rezultati koje postiže od Los Anđelesa, preko Evrope, pa do Kine su stvarno impozantni i naša su zvezda vodilja i satisfakcija za posao kojim se bavimo.

trijumf-selekcija-aleksandrovic

Ipak, na tlu Slovenije, gde su oni za nas iz ostatka exYU postavili neke temelje vinarstva, to priznanje mnogo znači i ubrajamo ga rame uz rame sa onima sa najznačajnijih svetskih nadmetanja. Konačno, mi vina ne šaljemo na takmičenja da bi po svaku cenu osvojili medalju, što je i nemoguće, već da proverimo koliko jeste ili nije dobar pravac u kojem idemo. Mi vinari se često zaljubimo u sopstvena vina i često ne vidimo ni njihove vrline, a mane još manje. Zato nam ti sajmovi dobro dođu kao provera i povratak u realnost.

Novo vino, nova nada

trijumf-late-harvestUpravo je ovih dana u divne, elegantne zelene bočice od 0,375 litara flaširano i etiketirano novo vino Trijumf kasna berba od sorte traminac. Zamoljeni smo da sačekamo sa degustacijom tri meseca, jer će tek tada biti potpuno spremno za konzumaciju i tržište. 
Ali, ako nismo probali traminac, imali smo čast da degustiramo brojne etikete nove berbe 2013. godine. Opšti utisak je da sva vina streme vrhunskoj eleganciji, da su RodoslovRegent i Trijumf Noir definitivno sazreli za najveću scenu, ali da posebno u belom segmentu ova vinarija čvrsto drži jednu od liderskih pozicija u regionu.
Ako se za novi Trijumf Selection 2013 može reći da je biserni dragulj koji kao somot klizi niz grlo, prava bomba, u svakom pogledu je rizling Oplen, vino koje proizvođačkom cenom (bez poreza) spada u kategoriju do pet evra, a kvalitetom zadovoljava sva čula i zahteve.
Ovo je esencija vrhunskog rizlinga koji će ubrzo i bez sumnje doneti nove najsjajnije medalje u Vinču.

Moet & Chandon šampanjac je prema našim podacima izuzetno tražen u Srbiji. Znate li uzrok ovakvom interesovanju u zaista širokom izboru vrhunskih šampanjaca na policama?
- Moet, šta reći? To je brend koji se strpljivo radi i gradi desetinama godina, na kraju krajeva postao je statusni simbol jer je marketinški uvek gađao istu ciljnu grupu, ljude sa određenim životnim stilom, nivoom. Mnogo je novca uloženo u marketing i reklamu tako da je jednostavno postao brend No.1 što se šampanjca tiče u svetu, a ne samo kod nas.

Na kraju, otkrijte nam koje penušavo vino vi najviše volite?
- Nisam ih popio ne znam koliko, ali na mene je Krug ostavio najupečatljiviji utisak. Ne znam tačno zašto, da li zbog fame koja ga prati, cene ili ambijenta u kojem sam bio. Takođe, tokom boravka u Šampanji probao sam Bolinger i izuzetno mi je prijao, fantastičan je. Ali, velike su to priče za nas male ljude, a šampanjce jednostavno treba doživeti na pravi način, u pravom momentu, sa pravom hranom i sa pravim ljudima. 

nazad na vrh

Online prodvnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail redakcija@vino.rs
  • Telefon: 064 111 8279

O nama