Tri Decanterove platine za tri srpska teroara

subota, 27 jun 2026 16:43
Tekst Redakcija Vino.rs
Objavljeno u Vinske priče

Najvažnije svetsko ocenjivanje vina Decanter World Wine Awards (DWWA) u Londonu 2026, donelo je Srbiji istorijski uspeh. Čak 149 medalja, od čega sedam zlata i tri platine. Ali od svega je značajnije nešto drugo.

Tri platine po 97 poena pravilno su raspoređene na tri velike vinogradarske oblasti Srbije: Frušku goru na severo-zapadu, Negotinsku Krajinu na istoku i Šumadiju u Centralnoj Srbiji. Platine za dva vina od internacionalnih sorti i jedna za autohtone, ali ovde je reč o teroaru.

Koji je razlog ovako čudesno raspoređenog diverziteta i šta svaki od tih teroara za sebe donosi vinu, pitali smo laureate: Božidara Aleksandrovića, Mirka Niškanovića i Nikolu Mladenovića Matalja.

- Platina jeste dokaz kvaliteta teroara ali pre svega treba reći - Negotinska Krajina je oduvek proizvodila vrhunska, a pre svega crvena vina naširoko i nadaleko poznata. Priznanja iz ovog veka i aktuelnog trenutka samo potvrđuju to što se i ranije tokom istorije znalo da ovaj kraj vinu pre svega daje karakter. Kako se karakter opisuje? Jednostavno, tako što ga vidiš. Karakter odlikuje crvena negotinska vina a pre svega kaberne sovinjon kao odnos dobrih tanina i dobre strukture. U sve je upakovana sveža aromatika sa aktivnim taninima koji vinu daju dugovečnost, a to nije grub tanin. Nije ni prezreo, već upravo onaj za kaberne sovinjon svojstven i koji grožđe sadrži kada su godina i klima i teroar pravi. Konačno, da bi bio takav, grožđe mora da dobije adekvatnu količinu sunca, stresa i svega ostaloga pa je očigledno da Negotin svega toga ima taman koliko treba za kaberne.

Pet godina je ovo vino odležavalo kako bi osvojilo prvu platinu, da li je to dokaz da srpska crvena vina moraju da odležavaju godinama za ozbiljan uspeh?

- Mišljenja sam da sva velika vina moraju da odleže bar pet godina. Vina sa karakterom ga pokazuju najranije od treće ili četvrte godine što se konačno prepozna u petoj. Pre toga jednostavno deluju mlada, čak ponekad neprikladna za piće jer su previše voćna i previše gruba na nepcu. Uz sve to dodao bih da je Srbija možda najvinskija zemlja na Balkanu. Slobodan sam da tvrdim jer duboko verujem u ogromno bogatstvo našeg teroara čemu je dokaz po platina za tri različita vinogorja naše zemlje.

- Čuo sam se sa kolegama Mataljem i Aleksandrovićem i slažem se da je to što smo osvojili tri platine sa potpuno različitih teroara ozbiljna stvar za čitavu Srbiju kao vinsku državu.

Linija La Rem se pojavila relativno skoro, krajem 2024. godine, Morava 2023 iz te linije proglašena je najboljim belim vino od lokalne sorte, pa je La Rem veoma brzo dospeo i na Decanter vrh?

- Od momenta kad su ljudi saznali za prve La Remove od šardonea i pino noara to izgleda veoma brzo. Međutim jako se dugo radilo na njima, puno ogleda, proba da bi se neko vino uopšte kandidovalo da jednoga dana bude La Rem. I onda još par berbi koje u međuvremenu nisu dale grožđe za takva vina... Eto, nama to izgleda jako dugo za razliku od onoga ko gleda sa strane. Konkretno, berba 2023 je bila baš izuzetna za šardone pa nas ne čudi što je vino iz nje ostvarilo tako dobre rezultate.

A teroar Fruške gore i Decanter, i da li je taj teroar bolji od ostalih u Srbiji za šardone ili je poenta rad enologa u podrumu? Ne treba zaboraviti da smo imali još jednu platinu za fruškogorski šardone kod naših drugara iz Erdevika. Fruškogorski šardonei su u Srbiji a i šire već poznati kao vrlo dobra strukturna vina sa jakim pečatom podneblja. Zemljište je tu jako bogato krečnjakom i laporcem kao reliktima Panonskog mora što vinu daje posebne karakteristike. Iskreno mislim da šardonei Fruške gore tek imaju ozbiljnu budućnost pred sobom, a među njima i naš.

Božidar Aleksandrović, vlasnik Vinarije Aleksandrović nije poznat kao veliki ljubitelj vinskih ocenjivanja i nadmetanja.

- Svako ocenjivanje može da se gleda iz više uglova a ja sam često gledao iz onog ugla da sve to jednostavno nije na nekom nivou. Ni kvalitet komisija, ni svega ostaloga što bih ja želeo i voleo da bude. Ali na Decanter šaljemo vina poslednjih nekoliko godina, više iz razloga da bi proverili „put“ kojim idemo, nego da bi se kitili medaljama. Međutim, ako sam poželeo da za neko vino dobijem zlatnu medalju, navijao sam za prokupac jer je autohtona sorta. Prokupac na kome smo enolog Vladan Nikolić i ja, uz naš tim vinogradara i podrumara radili punih 15 godina. Znači platina nije došla slučajno, nije pala s neba i mislim da će od nagrade najviše dobiti prokupac kao sorta, srpsko vinogradarstvo i vinarstvo, pa takođe i mi koji smo vino proizveli.

Tri platine za tri različite regije, pri čemu prokupac potiče iz Prokuplja, Župa ga je održala - njojzi hvala, a sad platina za tu sortu odlazi u Šumadiju. Je li možda šumadijski teroar ipak najbolji za prokupac?

- Pre bih rekao da je prokupac kao sorta grožđa još uvek dosta nepoznat. Kako bi postigli rezultat morali smo da ga dobro upoznamo za šta je bilo neophodno vreme. A nimalo nije slučajno što su se izdvojile ove tri vinske regije. Prvenstveno zbog teroara, ali i tako što je u sve tri vinarije uloženo dosta znanja, novca i truda da se dođe do ovog rezultata. Reč je o sinergizmu više komponenata na brojnim nivoima. Iskreno, veoma me raduje što su se te tri regije na neki način izdvojile kao još jedna potvrda da je Srbija potencijalno vinska regija budućnosti. Opet, mislim da mnoge vinarije prokupac rade tehnološkim pristupom kao što se rade kaberne sovinjon i merlo.

Kad smo konačno upoznali prokupac promenili smo stil i danas ga više vodimo u pravcu pino noara, dodaje Aleksandrović. Primenjujemo tu tehnologiju koja omogućava voćnost, eleganciju, da se lako pije i da do izražaja jednostavno dođu sve te arome nekada zarobljene u masovnoj proizvodnji nekontrolisanim prinosima, različitim momentima berbe i slično. Prvo smo radili na izdvajanju klonskog materijala, potom kalemili loze u Italiji, pa sadili, pa pokušavali da pronađemo stil. Sećate se našeg Prokupca iz 2017 godine koji je stilski skroz drugačiji, moćan, veliki, taman? A suština priče je u tome da smo sve prepakovali i sad idemo u pravcu elegancije, lepršavosti, voćnosti. I to se svetu očigledno dopalo. |