Koliko je zdravo belo vino?
- Objavljeno u Vino i zdravlje
-
Foto: Slobodan Vidović
Predanje o tome da je čaša crvenog vina dnevno odlična za zdravlje prati nas od vajkada. Istina je da ne znam nikoga ko ne voli vino a da se pridržava ove bapske medicine. Radije će pojesti jednu jabuku, jedan češanj belog luka, jednu šargarepu... ili čega je sve komada jedan potrebno svakodnevno progutati „za zdravlje“. Sa druge strane, posvećene vinopije obično bacaju sebe na „intenzivnu negu“! Uostalom, zašto samo crveno vino? Ima nas koji volimo i belo...
Belo vino u receptu sv. Save protiv tuge
Prisećam se, zapravo, da se u prvim srpskim medicinskim zapisima, koji se pripisuju sv. Savi, daje receptura kako se čovek leči od tuge: Okupa se u vodi s ružinim laticama, obuče se skroz u čisto, posadi pod drvo, u hladovinu, nahrani pilećom supicom, dovede mu se muzika da svira u laute i dâ mu se da pije hladno belo vino. Dakle, belo! Ili mi uvek moramo da budemo posebni?
Istina je, zapravo, da uvrežena prednost crvenog vina kao prirodnog leka potiče od činjenice da se neuporedivo manje naučnih studija bavilo kolateralnim koristima od konzumacije belog. Međutim, i tu se vremena menjaju.
Za početak, prof. Flečner-Mors sa Univerziteta Ulm dokazao je da kod dijeta za mršavljenje 10 % unetih kalorija slobodno možete zameniti belim vinom. Rezultat će biti isti kao da ste se mučili „nasuvo“. Nije beznačajno. Doduše, nije dokazano da je alkohol u bilo kakvom obliku katalizator gubitka težine.
Studija prof. Dasa s Univerziteta Konektikat, koja se bavila upoređivanjem dejstva antioksidanasa iz crvenog i belog vina, pokazala je da su efekti resveratrola iz crvenog vina jednaki efektima tirosola i hidroksitirosola iz belog vina. Šta više, ispostavilo se da se kod belih vina radi o sličnoj kompoziciji antioksidanasa koje ima i maslinovo ulje. Ali, ne bilo kojih belih vina! Držite se francuskih, italijanskih i nemačkih belih vina, kaže prof. Das. I Srbija je blizu, rekla bih.
Slično su potvrdili i naučnici s Univeziteta u Ankari. Bez obzira što se antioksidansi mahom nalaze u pokožici grožđa, koja vrlo malo učestvuje u proizvodnom procesu belog vina, zaštita ćelija od oksidacije gotovo je jednaka kao da konzumirate crveno vino!
U tom smislu, i istraživači Univerziteta u Bafalu dokazali su još 2002. godine da umerena konzumacija belih vina tokom čitavog života povoljno utiče na zdravlje pluća, a 2010. godine njihove kolege s Univerziteta Viskonsin i da belo vino jednako dobro štiti organizam od raka dojke koliko i crveno.
To je potvrdio i prof. Lamuela-Raventos s Univerziteta u Barseloni, varirajući različite tehnološke procese uz zaključak da bi uvođenje obavezne maceracije u proizvodnju belog vina povećalo i zdravstvene dobrobiti po konzumente.
Konačno, prema istraživanju Univerziteta u Redingu, ukoliko ste odlučili da smanjite težinu i smanjite rizik od srčanih oboljenja možda je još ponajbolje da se okrenete šampanjcu – generalno ima manje kalorija od crvenih i belih vina. Ni to nije sve. Određene sorte crnog grožđa, koje se koriste u proizvodnji šampanjca, odlični su izvori fenolne kiselina, koja je, opet, odlična zaštita od demencije. A tu su i već pomenuti tirosol i hidroksitirosol iz belog grožđa, odlični neuroprotektivi. I ja im verujem jer mi tako odgovara. Ukratko, dve do tri čaše šampanjca nedeljno, posle četrdesete godine života, pomoći će vam da još dugo pamtite zašto uopšte pijete. Uz neke možda još korisnije činjenice...
A kada smo kod činjenica, jednu nikako ne smete da zaboravite –umerena konzumacija! Prevedeno u praksu, to znači jedna čaša vina (150 ml) dnevno za žene, odnosno dve čaše (2 x 150 ml) za muškarce.
