Muke vinoljubne

Kao neko ko vino strastveno živi, stalno mi se čini da ne znam kako da o njemu pravilno pišem. Jer, ja ne uparujem vino s hranom, uparujem ga s halterima. Nekada otvaram zubima foliju sa flaše. Vino biram impulsivno, bez zadrške. Ponekad imam besane noći i preznojavam se kada razmišljam o nekim bocama vina koje sam okusila. Kada pijem omiljeno vino, ujedem se za usnu namerno da osetim ukus tanina još intenzivnije. Kada pijem vino, pijem ga strastveno. Ponekad pijem vino sama, uskočim u omiljene štikle, pustim neku laganu notu i zaista uživam. Volim sebi da udovoljim bocom dobrog Amaronea, smestim se udobno i uživam u grešnim mislima.

Nije mi žao da prolijem pola flaše penušavca po sebi dok ga bestidno ispijam na plaži. Nije mi teško da se pobrinem za svoj hedonizam i pronađem način da uživam u dobrom vinu i onda kad je to nemoguće. Svoje dve vinske čaše nosim uvek sa sobom, upakovane u finu damsku tašnicu zajedno sa crvenim karminom i ključevima.

Ne podiže mi libido broj lajkova na mojoj fotografiji sa čašom u ruci u idiličnom pejzažu, podiže mi Onaj koji stoji iza objektiva i ono što se u čaši nalazi. Većinu Vina & Marina trenutaka ne mogu da podelim javno, previše su hedonistički, grešni kao jagode u čokoladi i veoma brzo prolaze.

Prepustite se strastima koje vino nosi sa sobom. Nemojte ga ubiti preteranim snobizmom, dosadnim fotografijama i proverenim kombinacijama. Iskočite malo iz šablona, spajajte nespojivo, pijte vino bez zadrške (zarad fotografisanja).