Tokom dva dana maja održan je u Negotinu i okolini završni skup, seminar za proizvođače vina iz Negotinske Krajine, senzorna evaluacija proizvedenih mikrovinifikacija od grožđa izdvojenih genotipova, kao i vina od bagrine na tržištu, te konferencija na temu sorte bagrina u vinariji Matalj.

Velika popularnost serije Tajna vinove loze doprinela je svakako rastu interesovanja u široj javnosti za bagrinu, lokalnu, a po nekima autohtonu, gotovo zaboravljenu i izgubljenu sortu. Nekako u isto vreme kreće i ponovno okretanje fokusa ka vinogradarstvu i vinarstvu u Srbiji što na kraju rezultuje i pojedinim naučnim projektima koji se tiču iznalaženja i očuvanja prirodnih bogatstava u domenu vinogradarstva i vinarstva.

Bela vinska sorta bagrina koja ovih dana stiče u Srbiji enormnu popularnost zahvaljujući TV seriji Tajna vinove loze, vezana je isključivo za Negotinsku Krajinu, a poznata je po crvenkastoj obojenosti i neobično prijatnoj aromatici.

Već na najavu serije Tajna vinove loze slatko smo se ismejali. „Intimna saga obavijena tajnama“, pisalo je. Intimnim tajnama vinove loze? A nije u obrazovnom već u igranom programu!? Odmah smo posumnjali da je u pitanju projekat Saveza vinara i vinogradara Srbije na podizanju vinske kulture vaskolikog biračkog tela – naučiće da se vino ne pije iz čaše za vodu; da se čep omiriše čim ga izvadiš iz boce (pod uslovom da nije onaj od PET ambalaže); šta znači vino na nosu, a koliko je važna duga završnica... Ono, folirajte se o vinu, pa posle možda nekad i zabasate u prodavnicu pa kupite buteljku.

Sorta bagrina iz Negotinske krajine gotovo je nestala iz vinograda sve dok Nikola Mladenović Matalj nije posle dugog istraživanja uzgojio sopstveni vinograd i proizveo 2017. godine vino koje je mnogima privuklo pažnju. Danas on nije jedini koji pokušava da vrati ovu staru sortu u fokus vinske javnosti.