Vino & nudizam

Nudizam je privilegija u današnjem svetu – privilegija u smislu stepena slobode koji mnogi sebi ne mogu ili ne žele da dozvole, iz straha od osude, neprihvatanja ili paparaca. Vezuje se uglavnom za pogrešne stvari, voajerizam, svingeraj, preterani egzibicionizam ili čistu ludost.

Dok ovo pišem, sedim u jednom od retkih (ako ne i jedinih) restorana na crnogorskoj obali gde je dozvoljeno jesti i piti bez odeće – Maestral na Adi Bojani, u okviru FKK Ada Bojana. Sa mnom sedi Bahus lično, a njegova svita se rasula po plaži. U hedonističke i blago istraživačke svrhe, rešila sam da sedim i pijem vino i posmatram ljude u kako sama skraćenica kaže – freikorperkultur (FKK) – kulturi slobodnog tela. Zanimalo me: utiče li odsustvo odeće i kolektivni zen na izoštravanje naših čula i kvalitetniji vinski doživljaj.

Ako bismo definisali plivanje bez odeće kao jedan od najlepših osećaja, ispijanje vina na plaži bez odeće svakako bi se našlo u ozbiljnoj konkurenciji. Taj vid oslobađanja od svih tekstilnih inhibicija izuzetno prija mozgu. Pogled na zalazak sunca kroz vinsku čašu je takođe jedan od magičnih momenata ovde.

Posmatram nage ljude koji jedu škampe rukama, zalivaju zalogaje hladnim vinom potpuno distancirani od svoje golotinje. Kolektivna zen energija ovog mesta jača je od bilo kog utiska iz čaše. Ima nešto izuzetno magično i hipnotišuće u ovakvom pogledu na svet oko sebe. Čini mi se da se čula neminovno izoštravaju, žamor se gubi u morskoj izmaglici i talasima a vino dobija potpuno drugačiji ukus. Ukus slobode, golih grudi na vetru, soli na ramenu, sunca u kosi i osmeha.

Ima nešto u tom spoju mora, vina i golotinje, nečega što je teško opisati rečima, samo se tome treba prepustiti. Svako povezivanje sa prirodom na ovakav način je odmor za mozak i za naša čula.

Za kraj, kako je rekao Galileo Galilej: Il vino è la luce del sole tenuta insieme dall'acqua. (Vino je sunčeva svetlost koju voda drži zajedno.)  |