Moja vinska Dolce Vita

Mnogi komentarišu: „Zašto tri godine ideš baš tamo, tamo su samo italijanska vina, treba da odeš na ProWein u Dizeldorf, mnogo je bolji, veći, ima vina iz celog sveta“. A ja kažem: „Zato što volim Italiju!“ Nemci se ne oblače tako lepo kao Italijani. Uostalom, valjda i zato što govorim italijanski, a i italijanska vina su ono što me u ovom trenutku najviše zanima.

Volela bih za početak da naglasim koliko glatko traje proces dobijanja akreditacije za sam događaj. Registruješ se kao novinar/bloger/fotograf, pošalješ najnovije objave, uredno ti odgovore i kažu – ciao bella. Nema narukvica, spiskova i akreditacija, samo bar kod, rešetke i karabinjeri. Ako na ulazu zapišti crveno, arrivederci! Na raspolaganju je press sala, mejlovi sa „apdejtovima“ stižu non stop, a novinari iz naših (izvan EU) zemalja veoma su lepo prihvaćeni i svi su radi da sa vama razmene po koju reč o famoznom izvozu vina u Srbiju.

Sam grad Verona je inače premali za ovoliki sajam. Infrastruktura grada dosta odmaže samom događaju, ali Italijani se svim silama bore da gužve bude što manje, da sve teče i proteče glatko. Sve je besprekorno organizovano, o tome bi mogli mnogo da naučimo od njih, mada, istina je da ima i stvari koje bi oni mogli da nauče od nas, ali o tome drugom prilikom.

Paralelno sa festivalom održava se Vinitaly and the City, niz magičnih žurki sa magnum bocama starijih koju godinu od mene koje se ispijaju na trgovima širom grada.

Inače, na Vinitaly se veoma lako stiže low cost kompanijama do Bergama, sa skromnim ručnim prtljagom u koji stanu jedne cipele, par haljinica i neverovatni entuzijazam, želja za novim poznanstvima, ukusima i avanturama. Budite spremni da NE ponesete ni jedno vino sa sajma u ovoj varijanti, ali ono što je dobro – ostavite vina koje ste dobili da vas čekaju u vinariji odakle potiču. Ima dana, a ljubav je lepša dok se čeka.

Svi će vas prihvatiti kao svoje, od hladnih severnjaka do temperamentih južnjaka, napojiti vas vinima sa svih destinacija, pokazati slike svojih vinograda i potpuno vas omađijati. Zasuziće vam oči od ushićenja na svaki čokot sa poteza Bolgeri, zaigrati srce na svaki predeo Kjantija, pocrvenećete od lepote i bogatstva Pijemontea, udariće vas sicilijansko sunce i pundravci u glavu dok budete degustirali Passito di Pantelleria, a onda ćete prošetati do Veneta i ohladiti uzavrele strasti čašom ledenog prosecca. Ko je izrazito hrabar, spustiće se ponovo dole na jug, pojesti smokvu iz osunčane Kalabrije, olizati prste od oporog maslinovog ulja, skoknuti preko Toskane do Friulija i osvežiti nepca laganom rebulom. Zato savetujem, dopustite da vas Italija obuzme. Prepustite joj se, a kući ćete se vratiti sa širokim sanjivim osmehom, pampurima na dnu kofera, ponekom školjkom, razglednicom iz vinograda i obećanjem da ćete se vratiti brzo.