Kakvo je to Pet-Nat vino?

A: Pétillant naturel ili skraćeno Pét-Nat određena je vrsta penušavca, zapravo prirodno, mutnjikavo i hrskavo vino koje francuski vinari proizvode pod parolom „ništa dodato, ništa oduzeto“. Iako mu tek u poslednje vreme lagano raste popularnost, daleko je od toga da ga možemo smatrati novitetom na tržištu, kao što su to brojni lagani moderni napici na bazi vina kojima se pokušava otvoriti krug mlađih konzumenata. Ovaj osvežavajući penušavac zapravo je pra-šampanjac!

Kako nastaje Pét-Nat?

Onako kako su to radili naši vinski preci. Vino se flašira pre nego što u potpunosti dovrši prvu fermentaciju, čime se omogućava dalja proizvodnja ugljen dioksida radom prirodnih šećera iz grožđa. Metoda poznata kao „seoska“, u originalu artisanale ili gaillacoise, prvenstveno je korišćena u oblasti grada Limoža na jugu Francuske, početkom XVI veka. Izmislili su je, naravno, monasi, ali se razlikuje od šampanjizacije gde vino nakon obavljene fermentacije ide u bocu da potom odradi sekundarnu fermentaciju. Pét-Nat se za razliku od šampanjaca ne degožira, mogu se vina filtrirati nakon završetka fermentacije, ali to se sve više izbegava kako bi zamućenošću već na prvi pogled imalo predznak „prirodnog“.

U konačnom obliku, ova vina imaju dosta nizak alkohol, lagano telo i gazirani nadražaj, uz najčešće određenu količinu zaostalog šećera, što čini da su nepretenciozno prijatna za piće. Odležavanje od dve, pa i nekoliko godina, može im koristiti, posebno suvim Pét-Nat vinima, ali dalji razvoj se ne očekuje.

Mutnoća je posledica zaostalog taloga i odsustva filtracije, a sam postupak izrade dosta je teško kontrolisati i zahteva veliku veštinu enologa, što je možda i bio razlog da ovaj oblik penušavca isklizne iz glavne struje dešavanja na vinskoj sceni.

Ono što ga danas vraća u fokus interesovanja kod proizvođača i ljubitelja vina je zapravo taj neki rustični, prirodni miris i ukus koji dopire iz boce. Što je još važnije, Pét-Nat odlično oslikava teroar sa kojeg dolazi, sa svim njegovim istorijskim predznacima. Onaj svetli i nešto elegantniji sa juga Francuske razlikuje se od malo severnijeg, koji je više gaziran, a dosta je drugačiji od jako hrskavih i još luckastijih belih ali i crvenih varijanti iz doline Loare.