Čitanje Patkovog vinograda

Prema zvaničnim podacima od pre tri godine, Srbija je prva u Evropi po broju funkcionalno nepismenih. Upravo zbog toga smo krenuli u Krčedin kako bi na miru prelistali dosadašnji portfolio ove literarne vinarije, sve te etikete i vina koja i funkcionalno nepismeni zasigurno mogu tečno da iščitaju. Pa, da krenemo u listanje rizlinga (uglavnom)...

 

Još kada je prva „patka“ u vinskoj boci pod imenom Knjaz Miškin 2016 poletela iz Patkovog vinograda bilo je moguće nanjušiti da se radi o nečem sasvim posebnom kada je reč o ovom grašcu sa oko 10% rajnskog rizlinga, tačnim omerom sorti koje čine Patkov vinograd. Ima tu još i po 50 čokota tamjanike crne i bele, ali kao čist kuriozitet i zasad nebitni eksperiment.

Knjaz Miškin, od milošte zvan „Idiot“ zbog veze s istoimenim književnim delom (ko je čitao lektiru znaće o čemu pričamo), kao sveže, nežno vino sa jedva 11% alkohola, osvetlio je domaću vinsku scenu mlečnim reflektorom. Nekima se jako svideo kao osveženje na istoj, drugi ga nisu primetili jer gotovo da nije ni promovisan, treći, oni slabije vinski pismeni, koji uglavno traže muške arome i asocijacije u rizlingu, odbacili su ga gotovo uz gnušanje. Neobična, blago razmrljana etiketa, rad umetnice Biljane Pešić, koja će i kasnije svojim delima iz SAD krasiti ova vina, možda je unosio dodatnu zabunu kod tih kojima Mirjana i Bane najverovatnije nisu ni namenili „Idiota“. Zapravo, namenili su ga sebi i upravo tako, punom snagom, navalili na njega. Uz dužnu pažnju prijatelja i slučajnih ljubitelja.

Šta je to „Bunker“ saznaćete kad pročitate uzbudljive knjige ovog dua, ali mi smo neku ideju tog pojma lično osetili u krčedinskoj ušorenoj ulici, a pred visokom neprovidnom ogradom preko koje se iz dvorišta prelio džinovski orah sipajući zrele plodove pred noge svima koje ne mrzi da se sagnu i pokupe ih. Iz hladovine za stolom čkiljimo i vidimo obnovljenu tipičnu belu vojvođansku starinsku kuću sa dugim natkriljenim tremom. Tu na ogradi čuče stakleni sudovi od po 54 litara konjaka Angel Weiss, čuvajući kao debeli stražari književne i vinske tajne Patke, prelivajući stvarnost u sferne zelene raspukle nijanse i oblike na svojim trbusima.

I dok nas Branko spašava od preveselog psa čuvara koji bi da postane najbolji čovekov prijatelj baš svakome, Mirjana iznosi redom svu vinsku „čeljad“ iznedrenu u jednostavnoj prizemnoj vinariji u nastavku kuće, preciznije rečeno štali od pre stotinak godina.

- Koliko toga zapravo imamo! - iskreno začuđen, gotovo zabrinut uzvikuje Branko, a onda da dođe(mo) sebi sipa Poljubac Nindže, njihovu odličnu rakiju koja je u neku ruku i dovela do svega ovoga: od Knjaza Miškina pa sve do prošlogodišnjeg, a Mirjani trenutno omiljenog noviteta, tek flaširanog sortnog rajnskog rizlinga Švabica.

Za to vreme Mirjana planira da nas na gastro planu raspameti vrelim kazančetom izvorno turskog jela čomlek u kome se komadine kao puter mekog mesa gurkaju u mirisnom, zelenkastom i masnjikavom rastvoru vina i začina, a ja u kombinaciji sa kuskusom dobijam asocijaciju na... na turski kavijar (koji grašcu kao da daje dodatna krila). Dijalog se momentalno usmerava na pitanje: Koja od etiketa najviše odgovara svom imenu?

- Miškin - kaže ona. - On je nežan k’o devojčica, naivan, pitak...

- Čekaj! - uskače Branko uz glasan smeh. - Dok ne probate Đepeta on je naš prvi sortni i jedini grašac iz drveta. Pritom se ovaj Miškin ili „Idiot“ odnosi na početak, kad smo bili naivni i idioti što smo uopšte krenuli da pravimo vino. A sad, uz petu berbu, gotovo smo sigurni da to i jesmo!

Postojala je, istina, i nulta berba 2015. godine, kada su Mirjana i Bane sami napravili vino koje su mnogi pohvalili. A onda su narednog leta pozvali pravog enologa, Tanju Đuričić s idejom da im da neke smernice.

- Jadna Tanja - seća se Mirjana uz osmeh. - Prvo je otišla u loš deo vinograda, potom došla ovde gde je sve još bilo razvaljeno i bukvalno je bila prestravljena. Pitam je hoće li da proba to što smo pravili prošle godine? „Ne mogu, vozim“, kaže, a meni jasno da jedva čeka da pobegne. Hajde samo da pomirišete, kažem i donesem bocu. Tanja zastane, pomiriše, jedan, dva, tri, proba i odlučno reče: „Hoću da radim sa vama, vi ste ozbiljni!“

Ta ozbiljnost kroz tercijarne note sada eruptivno izbija iz grašca sa malo rajnskog Knjaz Miškin nakon tri godine u boci. Somelijer Marko Marjanović, autor vinskog bloga Štopciger, iskreno oduševljen uzvikuje: „Ovo je vino deset puta bolje nego kad sam ga kao sveže probao, a može da gura još nekoliko godina bez problema!“

Fini orašasti elementi u dugoj završnici, sočne nenametljive kiseline, svi aromatski lejeri fino izbrušeni i poslagani. Miškin je danas sve, samo ne idiot!

Drugo vino, naredna berba, isti satav ali potpuno drugačiji utisci. Majstor i Margarita 2017 sa malo više alkohola, tela i dosta više složenosti tad, u prvom momentu. Neke je navodio notama na sovinjon čak.

- Sve je isto rađeno, ali eto, na Majstoru smo naučili koliko drugačija godina, suvlja berba, razdvaja isto grožđe u dva razna vina - priča Branko.

Odjednom oranž vino na stolu! Bez etikete, rađeno u sto primeraka. Oznojena boca dobro deluje, u čaši miris slabunjav, ali ukus pravog vina odležavalog na talogu sve s kandiranim koricama narandže, sušenim dunjama, zelenim jabukama, kajsijom. Koliko je odležavalo, pitam Branka?

- Berba 2019, čist grašac je macerirao pet nedelja na divljim kvascima.

 

Veoma pitko, blago, još pomalo taninsko vino koje zagrevanjem u čaši postepeno širi aromatska krila, od odojčeta u završnici pretvara se u pubertetliju. Ko zna šta će biti dogodine jer i dalje odležava, ćuti na talogu bez ikakve intervencije.

- Lepo je zezati se s vinom, eksperimentisati, a pošto smo mladi vinari u poznim godinama moramo da požurimo i sve probamo. I evo šta smo sve za ovih pet godina napravili - pokazuje Branko na poređane etikete. - A gde su tek oni neki sitni eksperimenti koje smo sami popili. Imali smo, recimo, vino Alex DeLarge iz berbe 2017, uzgojeno na divljim kvascima, ali njega ne bi ubrojali u naša ostala, takozvana autorska vina. On je zapravo bio škart, višak grožđa s kojim nismo znali gde jer nismo tad umeli da procenimo potrebne količine. Izmuljali smo ga i ubacili u „kubik“, plastičnu kocku, pa zaboravili. Kad smo ga izvadili bio je to Alex DeLarge koji se, na naše čuđenje, jako brzo prodao.

Te iste godine kupili su nešto pino noara i anpravili vino pod imenom Četiri jahača Apokalipse, kao i roze s etiketom Molly Bloom.

- Tek što smo obavili berbu kad se Bane pojavi sa tonom pinoa iz Iriga, lepog kao naslikanog. Pitam, jesi li normalan, šta sad s tim da radimo? On sleže ramenima i kaže: „Ti si enolog, Mirjana, otkud ja znam?“. To je moglo značiti jedino: „Pitaj Tanju!“ Pozovem je, tako dovedena pred svršen čin, ona čupa kosu, gde ste za prvo crveno vino našli baš pino da uzmete! Usput pročitah negde da Španci svoja roze ali i stona crvena vina prave tehnologijom doble pasta. Ma šta to značilo, pitam Tanju, ona kaže: „Sad ste još počeli da izmišljate, ali može“. Tako je u jednoj kaci od sto litara nastala ružičasta Molly, moje vino. U isto vreme uradili smo Četiri jahača sa 14% alkohola. Vino je od tada promenilo nekoliko imena, među kojima i Pukovnik Aureliano Buendija, Mišel Ardan koji je lik iz knjige „Put na Mesec“, pa je bilo Mefisto, Crnjanski, sve dok nije primilo svoju krajnju, dosta intrigantnu etiketu po slici Petra Sibinovića, i ime Četiri jahača Apokalipse. I svi pitaju, gde su na slici ta četiri jahača? A vrlo su uočljivi - objašnjava Mirjana dok pozira za fotografiju kraj neverovatno raspadnutog bicikla, ratni plen od Nemaca, a mi ovaj pino zalivamo mikro makovnjačama utopljenim u šerbet.

U čašama je sada Đepeto 2018, izuzetno spremno vino u kojem je, kao i kod Miškina, 90% grašca i ostatak rajnski rizling. Vino je posle tri meseca odležavanja u drvetu doseglo savršeni balans uz 12% alkohola. Iako najbleđe obojeno od svih, nabijeno je aromama jabuke i dunje, dovoljno kompleksno da bude meditativno ali i gastronomsko vino koje uspešno prati mesnate pečene crvene paprike i posluženi čomlek.

A onda iznenađenje - iz prošlogodišnje berbe grašac uopšte nisu radili jer nisu imali sudove! Ali je zato u Patkovom vinogradu nastao prvi sortni rajnski rizling Švabica, uzrastao na nemačkim kvascima. To je sada omiljeno Mirjanino vino koje na etiketi nosi citat Laze Lazarevića: „Ponosita kao D mol, maže kolena petroleumom“, a Mirjana sve to „prevodi“ kao: „Švabica, spremna je za odležavanje“. Za to je vino enolog Tanja Đuričić izjavila: „Prvi rajnski rizling kod nas u poslednjih 10-15 godina koji miriše baš onako kako ta sorta i treba da miriše!“

- Samo da ga ne mrzim toliko u vinogradu - kroz zube gunđa Branko komentarišući osetljivost i ponašanje ove loze zbog čega povremeno odlazi u vinograd i viče naglas: „Ako ove godine ne daš grožđe kako treba, sveg ću te počupati!“

Kako se bliži vreme za polazak tako sve više raste želja da saznamo kako je uopšte došlo do stvaranja literarno-vinskog opusa Patkov vinograd.

- Ja sam odavno u književnim vodama, a Bane me je prevario da se bavim i vinarstvom. Onda sam za uzvrat ja njega nagovorila da piše knjige. Uglavnom, prvo smo kupili zemlju obde u blizini za budući vinograd, a potom, 2012. godine, ušli u posed kuće stare sto godina u kojoj je neka baba sedela na kauču i gledala televizor usred kuhinje. U suštini, sve ovo što viodite zapravo je ovako isto izgledalo, samo još više ruinirano - seća se Mirjana. - Nikakvog enološkog iskustva nismo imali, samo onog kućnog, vinopijskog. Međutim, odmah smo odlučili da svako vino ponese ime nekog književnog junaka, a Bane je kasnije više tih vina i krstio.

- Imao sam iskustva sa destilacijom od ranije, godinama sam pekao rakiju, što je Mirjana htela da nauči. Kupila je „damski“ kazan od 20 litara, pekli smo rakiju od praskvi, pa sam konačno poželeo da naučim i vino da pravim. Te godine smo posadili vinograd, zajedno napisali roman Bunker i sve je krenulo. I sve što ovde vidite je znači ljubav, ljubav prema stvaranju i kreaciji - objašnjava Bane.

- I kad se rakija Nindža pokazala odlično, puni optimizma ulazimo u svet rizlinga ne znajući šta nas sve čeka - nastavlja Mirjana. - A dočekali su nas: Miškin po Idiotu, jer smo i mi bili prilični idioti u početku, vino fino i naivno, nimalo pogodno za ovaj svet, baš kao i siroti knez. To je uostalom vino koje i dalje najviše volimo da pijemo. Majstor i Margarita je Banetova ideja, ali knjiga koju smo oboje voleli. Iste godine nastao je Alex DeLarge koji je lako mogao da završi u rakiji, ali nije. Odlučili smo da mu damo ime junaka „Paklene pomorandže“. Berba 2017 iznedrila je i Molly Bloom, riđokosu opajdaru koja na sebi nosi završni citat iz „Uliksa“: Yes, I said Yes, I was Yes. Sledi Đepeto (Geppetto) 2018, mali zaokret ka dečijoj literaturi, a prvi upliv drveta u našoj proizvodnji, što jako odgovara glavnom junaku. Lično sam veoma ponosna na citat preko etikete koji glasi: I svi dečaci pretvoriše se u magarce! A Švabica 2019? Nosi to ime jer je rajnski rizling u njoj čist. I to je cela priča, pa ko razume, shvatiće.

Vinska literarna sekcija u Krčedinu, Branko Mlađenović s ekipom Vino.rs u Patkovom vinogradu

Ove godine sudova su (na sreću!) imali, grašac je ponovo rađen, ali uz 20% rajnskog rizlinga, što znači da sa sortne teritorije lagano prelaze na kupažu. Šta će biti i kako će se etiketa zvati, možda Miškin ponovo, ostaje da vidimo. Bane sad ima ideju da pređu na imena muzičara, pa kad naprave neko ludo vino u kome se oseća kreščendo, nazvaće ga Džimi Hendriks!

U najavi je i nekakav frizante, ali za sad je dovoljno zapamtiti ime vinarije - Patkov vinograd! Uostalom, ne bez razloga baš ta vinarija je 2017. godine proglašena za Najbolju vinariju Srbije za koju verovatno niste čuli!  |

Foto: Ivana Čutura