12 belih sorti regiona koje zaslužuju veću pažnju

Foto: Pexels Foto: Pexels

Sve veće interesovanje publike i vinara za lokalnim sortama izvuklo je na površinu i neke pomalo zaboravljene ili zapostavljene regionalne sorte.

Pred vama je 12 sorti čije se poreklo vezuje za ovaj deo Evrope i koje su u poslednjoj deceniji doživele uspon tražeći mesto među poznatijom lokalnom belom elitom u kojoj su već odavno pošip, malvazija, žilavka, grašac, tamjanika, rebula...

Žlahtina

Sorta sa Kvarnera posebno je danas rasprostranjena na ostrvu Krk. Ime dolazi od reči žlahten što znači plemenit. Elegantno, iskričavo i živahno zlatnožuto vino, voćnih aroma, iskazane mineralnosti i ponešto slanosti u najboljem izdanju dolazi većinom sa Vrbničkog polja. Osim savršenog uklapanja sa ribom i morskim plodovima, žlahtina sjajno ide i uz vruću jagnjetinu.

Grk

Veoma stara sorta uspeva samo na peskovitim južnim obroncima Korčule u blizini mesta Lumbarda. Da li su je doneli Grci ili zato što ima blagu gorčinu u završnici ostaće tajna njenog imena, ali zna se da je tokom istorije često rađena kao  vino s ostatkom šećera i visokim alkoholima. Rod je često bio neujednačen, neredovan, pa je gotovo nestala dok je nije revitalizovao vinar Frane Milina Bire, trenutno najpoznatiji po toj sorti. Danas je to voćno i herbalno vino ozbiljnog tela sposobno za odležavanje na talogu.

ivana cutura korcula
Foto: Ivana Čutura

Sila

Novostvorena sorta nastala u Sremskim Karlovcima ukrštanjem ružice i šardonea priznata je 1988. godine. Ime dobija po prvim slovima autora Sime Lazića, daje visoke prinose a otporna je na sivu plesan. Izuzetna kasna berba stiže iz vinarije Milanović, podrum Mrđanin je takođe poznat po sili, a odnedavno i vinarija Imperator. Vina su gastronomski pitka, harmonična, osvežavajuće žuto-zelenkasta, s aromatskim osvrtom na šardone.

Kraljevina

Autohtona sorta iz okoline Zagreba, tačnije Prigorja, popularna u 19. veku te glavni sastojak i stonog belokranjec vina sa jugoistoka Slovenije, tek je ozbiljnim radom i velikom redukcijom pokazala pravo lice. Neobičnih aroma kuvanog voća i biberastih začina sa dosta svežine privlači pažnju vinskih sladokusaca, pogotovo onih koji traže zanimljiva dugo macerirana vina trpeljiva na hrastovinu. Nije otporna na hladnoću, daje visok ali neredovan prinos. Vinska klet Prus je jedan od velikih poštovalaca i „reanimatora“ ove sorte čiji je sinonim crveni portugizer mada neki raspoznaju i mirisavu pa čak i zelenu (po mestu Zelina) kraljevinu za koju se tvrdi da je voleo Betoven. Danas postoji udruženje vinara ove sorte.

pexels gonzalo acuña 10922963
Foto: Pexels

Zlatarica

Zahtevna hrvatska autohtona sorta koju neki nazivaju izgubljenim dalmatinskim vinskim biserom a ima je tek u pojedinim vinogradima Dalmatinske zagore oko Vrgorca. Na Korčuli postoji blatska zlatarica ali je drugačija sorta. Inače, ovo je pravo letnje vino laganog tela, sočnih kiselina i izrazite elegancije sa jasno izraženim aromama zrelog tropskog voća, nektarine i drugih kompleksnih mirisa, te pripadajuće znatne završnice. Sorta je još nedovoljno istraženih dometa gde se čini da i polusuve varijante nose određeni potencijal. Gašpar i Pilač su neki od poznatih proizvođača.

Vugava

Danas veoma retka autohtona sorta s ostrva Vis koju još nazivaju i bugava, a za koju se dugo mislilo da je viognier. Odličnu svežu varijantu proizvodi Stina s ostrva Brač ali se sad pojavljuju i odležale varijante (Lipanović). Raskošne aromatike i strukture, naoružana je postojanim svežim kiselinama dok aromatski nosi note agruma, bilja i vinogradarske breskve. Velikog potencijala pravi je dragulj uz tipične morske specijalitete.

pexels elina fairytale 4833963
Foto: Pexels

Škrlet

Stara autohtona hrvatska sorta najvećim delom iz Moslavine koja daje uzbudljiva vina. Lokalni naziv prilično otporne na bolesti loze je ovnek (ovan) žuti. Izražene kiseline daju citrusnu svežinu već i na mirisu a redukcija ne utiče posebno na kvalitet nisko alkoholnih vina koja su najčešće nežna ali i karakterna. Naglašene su cvetne, herbalne i voćne arome breskve, jabuke, kruške uz note lipe, bagrema i livadskog cveća. Škrlet se koristi kako za penušava vina (Trdenić), kupaže (Romić), duže maceracije (Voštinić-Klasnić i drugi), tako i kasne berbe (Florjanović). Na svetu postoji nešto preko 70 hektara škrleta.

Furmint

Rasprostranjena u regionu pod nekoliko imena (u Hrvatskoj kao pušipel, Sloveniji kao šipon) sorta je svetski poznata po čuvenim slatkim Tokaj Aszú vinima. Rano sazreva a kasno se bere, podložna botritisu sorta može dati vina lakog ali i bogatog tela i visokih kiselina. Prepoznatljive arome zelene jabuke i citrusa sa kompleksnom začinskom te mednom završnicom uz prizvuke dima čine furmint vrlo kompleksnim vinom velikog potencijala. U Srbiji je po vinima ove sorte posebno poznata vinarija Sagmeister.

pexels pixabay 51947
Foto: Pexels

Morava

Stvorena u Institutu u Sremskim Karlovcima ukrštanjem rajnskog rizlinga i genotipa SK 86-2/293 kao izuzetno otporan hibrid idealan za organsko vinarenje, morava je dugi niz godina tavorila i praktično izašla na scenu tek kroz vina Milijana Jelića koji je proizveo i oranž varijantu Morange. U poslednje vreme sorta izraženih kiselina, stiče sve veću popularnost elegantnim vinima sovinjonskog aromatskog tipa pa se u vinariji Despotika proizvodi u svim stilskim varijantama izuzev penušavca, za šta takođe poseduje potencijal. Vina Velika Morava (Chateau Prince) i Severna Morava (Deurić) samo su neke od uspelih i nagrađivanih etiketa.

Smederevka

Veoma stara srpska autohtona sorta velike rodnosti i znatnih kiselina koja zahteva ozbiljnu redukciju za visok kvalitet vina. Pozno sazreva i nije otporna na niske temperature pa ipak je veoma popularna, posebno u Bugarskoj i Makedoniji gde daje pitka vina prijatnog cvetnog i voćnog mirisa koji delom podseća na vanilu, a koja se osim sortno dosta koriste u kupažama. Vinarija Janko iz Smedereva poznata je i po ovom idealnom letnjem vinu koje je savršen par rečnoj ribi i tradicionalnoj srpskoj kuhinji.

wine berries 970466 1280
Foto: Pixabay

Zelen

Sorta iz Vipavske doline dala je vino na koje su Slovenci toliko ponosni da su ga poklanjali u specijalnim prilikama. Zelenkasto-žućkasta kristalno bistra boja koja momentalno asocira na svežinu i mladost kao sastavni deo ekstraktivnog plemenitog vina s aromama hrskave jabuke i kruške, nimalo nisu sprečili da sorta zabeležena sredinom 19. veka gotovo nestane u doba industrijske proizvodnje. Velikim trudom slovenačkih vinara početkom novog milenijuma zanovljeno je oko 20 hektara sorte koja uspeva isključivo na ovom teroaru. Slovenačka vinarija Tilia Estate proizvodi visoko kvalitetan Zelen dostupan na tržištu Srbije.

Župljanka

Stvorena na Institutu u Sremskim Karlovcima ukrštanjem prokupca i pino noara (crnog burgundca) priznata je 1970. godine i danas rasprostranjenija u Srbiji čak i od smederevke. Bujna, otporna na sivu plesan ali veoma podložna plamenjači i pepelnici, daje visok prinos i osvežavajuća žuto-zelena vina koja mogu biti i ekstremno punog tela pa i duge završnice. Dugo godina korišćena prvenstveno u industrijskoj proizvodnji tek joj se u poslednje vreme posvećuje pažnja u smislu višeg kvaliteta. Vinari entuzijasti poput Aleksandra Todorovića iz Ražnja postižu izuzetne rezultate i sa dugom maceracijom pa i u Pet Nat stilu penušavog vina. Suvo belo vino sorte pred kojom je čini se trijumfalan povratak na veliku vinsku scenu izbacila je i vinarija Vinarium iz Banoštora sa Fruške gore.  |

nazad na vrh

Srodni tekstovi