Montevino 2023: Jubileji i novi nivo

- Premijer je i ranije dolazio na Salon, isto ovako, tiho i nenajavljeno – kaže Danijela Radeč, Predsednik Nacionalnog udruženja somelijera i jedan od organizatora salona Montevino koji se po deseti put održao u ukupno četrnaest godina od osnivanja.

Krv, znoj i suze a potom veliki osmeh kad Salon krene: suorganizatori Danijela Radeč i Luka Bešić

Glavna promena očituje se u tome što manifestacija ovaj put nije bila dva dana otvorena za publiku. Prvi dan namenjen isključivo profesionalcima u maniru „Business to Bussines“ (B2B), sudeći po brojnim izjavama vinara ali i kupaca, obavljen je na obostrano zadovoljstvo. Montevino, zamišljen kao mesto gde će biti kreirane letnje vinske karte crnogorske turističke i gastro ponude, odigrao je maestralno ulogu. Korisnost pa i neophodnost ovakvih usmerenja vinskih dešavanja potvrdio nam je i verovatno najpoznatiji „vinski“ Istranin Đankarlo Kozlović donoseći kroz svoje sjajne malvazije i teran dah Istre.

Premijer Crne Gore Dr Dritan Abazović je redovan posetilac salona Montevino

Ukupno je bilo prisutno oko 117 vinarija sa preko 700 etiketa, uz cigare i vinsku opremu, staklenu galanteriju, rakije, džin, sireve, suhomesnate specijalitete i peciva. Bio je to kreščendo onoga što su najavile radionice održane  nekoliko dana pred 10. mart i otvaranje Salona. Na radionicama su zapravo zainteresovanim ugostiteljima, trgovcima, turističkim radnicima, vina predstavljali direktno vlasnici vinarija koji su stigli u Podgoricu. Uz regionalne „zvezde“, te prisustvo Jermana, Antinorija i drugih legendi, bio je to začin kome je teško odoleti.

Drugog dana su posetioci mogli da uživaju ali se i informišu o bogatoj ponudi vina koja ih očekuju na tržištu Crne Gore kroz prisustvo predstavnika vinarija ali i ogromnog broja uvoznika i distributera od kojih je Berba, predstavljajući značajna vinska imena regiona i šire zauzela veliki deo centralnog prostora dvorane.

Iako je vrhunskih vina i raspoloženja bilo više nego dovoljno, organizator je sa namerom nešto umanjio broj izlagača, prvenstveno radi obezbeđivanja što višeg proverenog kvaliteta. To nam je dalo dodatnog prostora i vremena, a i prijatno rashlađenog vazduha da se lagodnije posvetimo većini štandova (sve je gotovo nemoguće obići za jedan dan), pri čemu se čini da je „najsitniji“ filter organizatora primenjen upravo za domaće izlagače pa su nova, nepoznata ali intrigantna imena bila donekle raritet. Što ne znači da ih zbilja nema među više od 80 registrovanih crnogorskih vinarija u ovom trenutku.

Say cheese, reče Knez

Kao posebne zanimljivosti i tendencije podvlačimo veliko interesovanje za sortu sovinjon blan, kako među kupcima i posetiocima, tako i u vinogradima odakle dolazi sve više zanimljivih sovinjona. Tu se uklapa i viđenje da iako vranac i crveni segment i dalje kolo vode, sve više je belih etiketa u ponudi i potražnji uprkos evidentnim klimatskim promenama. Ali svest o problemu očito postoji pa vinarija Keković upravo sadi tri hektara na 630 metara nadmorske visine što je čini se rekord u Crnoj Gori.

Zanimljivo zvuči i činjenica da je malvazija, ona aromatična, zauzela ozbiljan deo portfolija ovdašnjih vinara a tu se sve više „lakta“ i tamjanika dok vranac nesebično ostavlja mesta u kupažama kaberneu, merlou i marselanu koji je apsolutno u nadiranju. I muskat hamburg čini sve veći udeo u roze vinima Crne Gore. Rekli bi da je publika otkrila tu sortu slasnih „grožđanih“ aroma, mada „biće problema sa EU“, napominje neko jer EU zakoni ne gledaju dobronamerno na stone sorte u vrhunskom vinu. Takođe, sortni vranac gotovo je u domenu statističke greške, što prema onome što smo probali možda jeste lakši put do vrha, ali je i šteta. Srećom, ima hrabrih tehnologa…

I da, na ovom području vinski novinar apsolutno mora da konvertuje ustaljena pitanja jer je gotovo nemoguće saznati koliko ko hektara vinograda poseduje dok se broj čokoti u prste poznaje. To samo govori kolika je muka vinarima Crne Gore pronaći slobodno zemljište za sadnju novih redova. Srećom, razmišljanja o vinskom (i ostalom) turizmu bujaju planovima i zahvatima od basena Skadarskog jezera do krajnjeg severozapada države.

- Veliki je broj distributera ali su oni doveli svoje vinare na salon. Zahtevali smo da o vinu ne pričaju hostese već upravo kreatori vina i to je ono što krasi događaj, da možete upoznati vlasnika vinarije kad probate njegovo vino – potcrtava Danijela Radeč. – Za prvi „B2B“ dan smo podelili 500 pozivnica, kako bi menadžeri i vlasnici hotela na jednom mestu probali sve ono najbolje na vinskoj sceni. Radili smo ozbiljnu selekciju jer treba da stremimo kvalitetu a ne kvantitetu. O tome govore pozitivne reakcije onih koji su sklopili poslove. Jedna gospođica je čak rekla: „Ako ovo što sam danas uradila završi, biće strava!“ Inače, blo je  crnogorskih vinarija koje su htele učestvovati ne pitajući koliko košta štand ali nismo dozvolili. Još uvek je mnogo vinara koji sami rade, bez pomoći tehnologa, a ja, po struci službeni degustator, ne želim da neko na Montevino salonu proba neispravno vino.

Za Danijelu Radeč mnogi govore kako je lokomotiva vinske kulture u Crnoj Gori. Nasmeje se ali samo ona zna koliko je teška organizacija ovog Salona, koliko zahtevno naći prave ljude za prava mesta. Sve zahteva mnogo logistike, mozganja, ali su su ona i Luka Bešić, kao suorganizatori jednostavno sebi dali zadatak da moraju biti još bolji. A na pitanje da pomalo čudi što nema više penušavaca u ponudi i gotovo nijedno dugo macerirano vino kao novi trend, kaže:

- Čini se da je sada trend sovinjon blan. Nisam veliki fan te sorte, više volim pino griđo, a na vrancu sam naučila da pravim vino. Inače, penušavaca ima na Salonu, a moglo bi biti više. Lično bih propisala čašu proseka pre odlaska na posao izjutra ali nažalost za tako nešto još nema sluha. Penušavci su preskupi, pritom još nedovoljno prepoznati, pa ko ima novca radije će platiti skupo crveno vino da se pohvali da ga pije. Što se dugo maceriranih vina tiče mislim da ona malo teže prolaze na našem tržištu.

U izobilju eksponata teško je sve opisati pa smo se po običaju fokusirali na novitete, ili ona vina koja su nama manje poznata a privlače pažnju, dok su proverene vedete iz Italije, Francuske, pa i poveliki broj hrvatskih eminentnih vinarija ostali po strani, ali zasigurno našli svoje potencijalne fanove.

Prvi novitet očekuje već na ulazu, drugo po redu vino sa organskim sertifikatom vinarije Temet. Etiketa Pinot Grigio 2021 sa sivom etiketom nudi puteratost u osetnoj završnici dok penušavac Ergo 2018 u novom izdanju što prijatno resko plazi po nepcu zaziva na novu čašu.

Plantaže uz klasičan program ovaj Montevino posvećuju istoriji tri decenije postojanja vina Pro Corde na tržištu. Provereni best buy, ovenčan i zlatom na Decanteru, dolazi sa novom etiketom i masivnijom bocom kakvu odavno zaslužuje, a tu je i podsećanje na sve etikete od 1993. godine naovamo. Mladi tehnolog Radovan Rajković, uvodi nas u svet arhivskih vina čija prodajna kampanja je u pripremi i gde će biti za sad Vranac 2005 koji od 2007. godine odležava u bocama, ali i čuveni Lesandro 1979.

Vožd 2017, sortni i mirisni kaberne Vinarije Aleksandrović privukao je veliku pažnju i činjenicom da pored svega ostalog dokazano poseduje zdravstveno benefitna svojstva slična vrancu Pro Corde, a priliku da proba pino, Trijumf Noire, blanc de noire platinasti penušavac sa Wine Vision Open Balkan manifestacije, malo je ko odbio.

Vino je ljubav, reče Premijer, a nove etikete vinarije Priča  predstavio nam je Luka Bešić.

- Kao prvo tu je nova, osnovna linija iz berbe 2021 u kojoj su mladić i devojka. A Priča ne bi bila priča da je nema. Evo ovde na etiketi (šardone) je devojka koja čeka mladića (vranac). On njoj hita sa bocom vina i dve čaše. Ali da li hita baš ka njoj? – smeje se Bešić.

Publici je predstavljen njihov apsolutni novitet, sovinjon blan Tajna 2022, ali i prvo premijum vino vinarije, probirna berba vranca, Monolog 2017. Snažan ali uravnoteženih kiselina i tanina sa 15% alkohola, nudi pun aromatski kompleks zrelih marela.

U kategoriji moćnih crvenih vina je i novitet vinarije Cilić, nefiltrirani kaberne sovinjon Kašmir nazvan tako zbog finih zrnastih tanina. Maltene kompletna ponuda ove vinarije je sastavljena od novih berbi a oduševljava Ex Fume 2021, sovinjon blan u kome više nema drveta, osvežavajući ali i kompleksan istovremeno.

Rajnski rizling i Cabernet Franc iz berbe 2019 vinarije Jungić (BiH) posebno treba zapamtiti. Fran je već poneo zlato lane u Beču (AWC) i sorta je koja lagano prodire u regionalne vinograde prvenstveno u kupažama. Međutim, sortna je ona prava priča a nju u BiH ima možda još samo vinarija Nuić.

Jubilej 10 godina na tlu Crne Gore i kompletan portfolio predstavljen na tržištu slavi i kragujevačka vinarija i destilerija Pevac uz najavu premijere penušavca od sorte prokupac.

Posebna tražnja je za kasnom berbom i oranž vinom od sorte morava vinarije Despotika čiji kompletan asortiman uz vina Đurđić nudi distributer. Da dugo maceriranih vina nema, nije istina 100%. Mola oduševljava kompleksnim vinom Unique 2018. Šardone koji posle 10 dana hladne maceracije odležava dva meseca u drvetu a potom ide na još osam u dubine Skadarskog jezera nudi ozbiljan raskoš elemenata za razmatranje.

Dugu maceraciju ali crvenih vina srećemo na štandu Ražnatović vinarije iz Bjelopavlića. Uz klasične izvedbe šardonea, vranca i rozea te novitet od sovinjon blana, tu je Esencija 2020, kupaža vranca, marselana i merloa. Posle godinu i po u američkom hrastu ovo je ozbiljno vino, a priču o etiketi Roksanda 2019 po baki Roksandi koja je imala vinograd vranca i kroz igru i priču o vinu i grožđu i rakiji probudila ljubav o tome kod supruga Predraga, nam otkriva Dragana Ražnatović, supruga vlasnika vinarije.

- Duga maceracija, oko tri meseca probirne berbe vranca i manjeg postotka kratošije proizvela je biodinamičko vino odležavalo u francuskom i američkom hrastu. Selekcija koja je prinos smanjila na oko kilogram grožđa po čokotu donela je svega 600 boca koje su većinom rasprodate po ceni od 30 evra, ali i zavidan kvalitet.

Nasleđe je fokus i u vinariji Patrimonia Estate (Očevina). Nalazi se na 200 metara nadmorske visine u basenu Skadarskog jezera a od 2018. godine kreće sa novom opremom i nasadima. Tehnolog David Mićunović predstavlja nam Prozor 2021, mlado ali kompleksno vino odležalo 12 meseci u Segvin Moro drvetu. Četiri bele etikete među kojima je i malvazija odležavaju u inoksu i to su sveža, aromatična voćna vina. Imaju i vranac Kolar gde je svega 20% vina odležalo u bariku.

David Mićunović tehnolog Patrimonia Estate

Spremaju se na sadnju sorti merlo, marselan, petit verdot, a David kaže da žele da se pozabave crnim sortama jer su se belim već dokazali. Možda budu radili i autohtone kao što su žižak, lisičina, rozaklija, dok je sa čubricom malo teže jer je već „muzejska vrednost“. Planiraju gradnju apartmanam, bazeni već postoje i vinski turizam je ozbiljno na pomolu.

Vinarija Benvenuti uz malvaziju, roze i teran istakla je i desertni muskat a Albert Benvenuti kaže da to vino kao specifičan proizvod traži određenu klijentelu koja traga za nečim posebnim.

Primitivo di Montenegro 2019, rezerva koja još nije na tržištu je novitet vinarije Krgović. Kupaža kratošje i vranca 50:50 odradila je godinu dana u velikoj bačvi od 2.800 litara a potom tri godine u malim baricima i još godinu u boci. Buteljke i magnum boce kreću na tržište za oko dva meseca čim stignu etikete, obećava Bojan Krgović sipajući nam roze Arhonto, kupažu sorti sanđoveze, lambrusko i montepulćano iz njihovih vinograda.

Uvek posebno zadovoljstvo predstavlja mogućnost da probate nešto iz velikih „pakovanja“ čuvene vinarije Chateau Kamnik. Magnum vina Pinot Noir 2017 apsolutno potvrđuje ovu priču, ali neobičan pino iz berbe 2015, veoma svetao i elegantan probamo na štandu Kosova Wine.

Vlasnik Fatmir Shehu je Albanac iz Amerike i proizvodi dva miliona litara vina koja najviše prodaje u SAD i Nemačkoj gde ih kupci obožavaju. Ne čudi jer je u ponudi dosta zanimljivih kupaža kabernea, merloa, širaza pa i vranca. Takvo je vino Besa (širaz/kaberne/pino noar) koje je osvojilo značajne nagrade u Francuskoj a Fatmir lično preferira Prestige, cuvee kabernea, merloa uz trunku širaza, dok je nas oduševio već potpuno spreman sortni Vranac 2022.

Pomenuta vinarija Keković za kratko vreme osvojila je veliki broj međunarodnih priznanja. Užurbano dižu nove vinograde, maslinjake, prave ulje za sebe, a početkom proleća započinju sa vinskim turizmom. Uz tri sobe, degustacione sale, terase, praviće vinske škole, degustacije, uparivanja vina i hrane. Radovan, kupaža vranca i kabernea 50:50 je perjanica, sortni merlo je odležao 12 meseci u francuskom hrastu, a uz šardone, sovinjon i roze predstavljen je novitet Kratošija 2022 kao veoma voćno, pitko ali i ozbiljno vino odležavalo u drvetu.

Srpske vinarijeTonković, Janko i Lastar uspešno ulaze na ovo tržište ili su već tu. Dragan Vasić Janko će svakako imati puno uspeha sa vinima od smederevke, sovinjon blana i šardonea u letnjoj sezoni dok i za crveni segment vlada velika potražnja. Istovremeno, distributer je već u prvoj turi od ukupno 10 Lastar etiketa povukao osam.

Novo vino best buy varijanta Cru 6 tek će stići, a predstavnik vinarije Denis Mirković je uveren da će Lastar u Crnoj Gori napokon napraviti rezultat dostojan kvaliteta njihovih vina iz premijum segmenta kakva su u fokusu distributera Berba.

Denis Mirković predstavnik vinarije Lastar

Marselan je sastavni deo rozea Ruža u kome ima kaberne sovinjona pa i malo neke treće sorte koju neće da otkriju, smeju se iskreno na štandu vinarije Ćetković.

- Ma rekli bi vam, al’ ne znamo ni mi – kažu.

Sadni materijal je došao iz Srbije i tu je bilo nešto uz kaberne, sad da li prokupac ili ko zna šta, no vinogradi ove vinarije se nalaze u Berima a nude još Malvaziju 2021 Limited Edition, kao i Marselan Limited Edition 2019, kaberne sovinjon iz berbe 2018, te vranac iz iste. Poseban je Vranac barik u kome je i mali procenat marselana odležavao u najboljim hrastovim buradima 22 meseca.

Filip, jedan jedan od osnivača vinarije Vukićević tvrdi da poseduju najviše nagrada na internacionalnim takmičenjima od Decantera, preko Pariza, AWC-a… Naravno, ne računajući Plantaže. Oznake medalja su na bocama kao potvrda, zlato za Vranac 2019 koji sadrži i začine od marselana i pti verdoa u minimalnim količinama. Srebro je za Malvaziju koje imaju oko 4.000 čokota. Godine 2018 napravili su i kasnu berbu od prosušenog grožđa vranca. Vino je imalo 14,9% alkohola i 25 grama šećera pomalo podsećajući strukturom na Medun.

Vinarija Brajović ponudila je vino Legat Selection 2019 od vranca sa oko 20% merloa. Vrhunsko francusko drvo kao što je Radu sve se češće pominje u vokabularu crnogorskih tehnologa što je svakako stepenica više u odnosu na pre nekoliko godina, a ovo je vino u njemu odležalo 15 meseci. Brajovići nude isto ovo vino ali iz tanka za one koji vole lakše gutljaje. Prošle su godine proizveli oko 15.000 flaša ali svake povećavaju proizvodnju iz svojih zasada blizu Danilovgrada. U ponudi su još šardone, tamjanika, kaberne, merlo, kratošija i vranac.

Kao i na nekom od prethodnih izdanja, vranac Smokovac vinarije Rakčević, te Depeša veoma mlado vino od vranca, kabernea i kratošije iz berbe 2021 kome je samo za ovu priliku napravljena etiketa, privukli su pažnju. I kupaža Pečalbar 2020, „unuk“ šampiona Montevina 2018, nije izgubio ni trun zavodljivosti koju smo još tada osetili u vinima koja delom potpisuje i čuveni enolog Andon Krstev.

Šta još? Vinarija Zvonko Bogdan uz dobro poznata vina sada osvaja i svojom „grešnom“ linijom žestine u kojoj su perjanice Baraba i  Sinner. Nazivi strani jesu, ali stranci će ovog leta na obali lako razumeti suštinu. Pravo iznenađenje iz Srbije biće možda kvalitetom i cenama vinarija Grumen, Zenta Vučinić samo potvrđuje ono što već godinama nudi na radost ljubitelja vina.

Svidelo nam se anprimer predstavljanje mladih vina iz berbe 2022 na štandu vinarije Rajković. Potpuno inovativan pristup na salonima vina, a pritom su ponudili jedinstveni u Crnoj Gori i veoma aromatični Viognier, te sortu čubricu koju su ranije koristili u crvenim kupažama ali se sad ohrabrili da je iznesu sortno. Ima čubrice i sad u kupaži sa kaberne sovinjonom i kaberne franom, ali sortno je sortno. I to ne bez razloga…

I još je mnogo toga za samo jedno popodne za uživanje, a čekali smo ga godinu dana…  |

Foto: Slobodan Vidović