Danas su svima puna usta teroara. Već je postalo opšte mesto kako vinar teži da njegovo vino ima otisak zemlje na kojoj loza raste. I to je u redu. Nažalost, opšte mesto je i to da malo kome to uspeva, barem u meri koja bi zaslužila da se o tim vinima naširoko priča. A pogotovo je malo onih koja osim autentičnosti teroara nose i sve ostale osobine velikih vina. Zato, kada naiđete na nešto takvo imate utisak kao da ste pronašli Sveti gral.
Naletim nedavno na nekoliko tekstova u uglednim vinskim magazinima koji su kao temu imali trendove u vinskom svetu za 2018. godinu. Uglavnom su svi saglasni da se očekuje znatan porast interesovanja publike za desertnim vinima, ali da će suva vina i dalje biti najtraženija, te da će dominacija prosecca među penušavcima biti još izraženija ove godine.
Bio sam nedavno u Osijeku. Prvi put. Otišao sam na WinOS. Dobra manifestacija, dobra vina, još bolja atmosfera između štandova, nekoliko zanimljivih radionica, lep grad... Kud ćeš više za jedan vikend? Odlično iskustvo u svakom pogledu.
Leto je prohujalo. Bilo je tu, što se vina tiče, i nekoliko novih etiketa iz sasvim malih podruma Srbije koje će šira publika tek da upoznaje. Prvi je na tom spisku italijanski rizling Knjaz Miškin, prvo (i jedino za sada) vino vinarije Patkov vinograd iz Krčedina.
Voleti pošip je lako. Zavodljiv na mirisu, iskričavo svež, ostaje u ustima i oseća se na more. Uz ribu s gradela ili bez nje, dobar pošip nikoga neće ostaviti ravnodušnim.
Ima jedna Amerikanka koja je tamo negde sredinom osamdesetih postala prva ili druga žena s titulom Master Sommelier, nije bitno. Ono po čemu su je mnogi zapamtili bila je njena izjava da je pino noar „seks u čaši“. I posle kažu kako žene ne umeju da prepoznaju vino!
Prva stvar koja mi je pala na pamet kada sam pročitao „Cracking Croatian Wine: A Visitor-Friendly Guide“ bila je da bih voleo da vidim jednu ovakvu knjigu i o vinima Srbije. Izgleda da je neko s druge strane sveta trebalo da dođe ovde u region i konačno napravi zanimljiv, pouzdan i koristan vodič kroz vina neke od država s teritorije počivše Jugoslavije.
Nekada je u kafanama zemlje Srbije neprikosnoveno vladao koktel kojeg su svi umeli da naprave, čak i kelneri, a u narodu je bio poznat kao špricer. Neki oštroumni špriceraš je tada primetio da su kod ovog pića najvažnije tri stvari – da je hladan, da ga ima u velikim količinama i da je džabe! Tako je i danas. Naravno, nije na odmet da u njemu ima i vina.
