Sva lica graševine za trpezom

Foto: Pexsels Foto: Pexsels

Graševina, grašac, italijanski rizling, rizling italico, laški rizling, olaszrizling, welsh riesling, rizling vlašský...

Mnogo je naziva i još više stilskih interpretacija ove velike sorte, jedne od najzastupljenijih u regionu. O nekim njenim opštim karakteristikama, poreklu, uzgojnim oblicima, prinosu, staništu, preporučenim pedološko-klimatskim uslovima za uzgoj, privrednom značaju, sve je već rečeno i puno puta napisano. Ali koliko doista poznajemo njen potencijal u gastronomiji? Reklo bi se nedovoljno, a radi se o sorti koja je verovatno najzahvalnija za uparivanje s jelima.

pexels creative vix 370984
Foto: Pexsels

Razlog je jednostavan. Usled stilske raznovrsnosti i široke rasprostranjenosti u gotovo svim žanrovima koje susrećemo u modernom vinarstvu graševina je idealno vino za svaku vrstu trpeze!

Svojevrmeno me je prijateljica nazvala da joj dam savet koje jelo da servira uz graševinu za večeru koju je želela da napravi za prijatelje? Odgovorio sam joj: „Pripremi što god želiš, sve ti dobro ide uz graševinu!“ „Kako to“, upita zbunjeno? „Nemogoće je da baš sve paše uz graševinu!“ „Nije baš sve, ali velika većina jela može se dobro upariti sa njom“, odgovaram uz lagani smešak, nakon čega me, sad već potpuno zbunjena, zamolila da joj objasnim kako je to moguće.

Naravno da ne postoji ni jedno vino koje bi pokrilo sva jela, ali kako nije precizno spomenula koje vino želi servirati, nego samo sortu grožđa od koje je vino napravljeno, moj odgovor uopšte nije bio pogrešan. Naime, postoje sorte koje su predviđene samo za jedan tip vina, zatim one od kojih se mogu dobiti dva ili tri različita stila, pa onda sorte koje imaju potencijala za još više različitih stilskih izraza i...

grsevina italijanski rizling
Foto: Pexsels

Graševina! Jer, u pitanju je sorta koja je žanrovski najpotentnija i sa najvećom širinom, praktično bez limita. Gotovo da ne postoji način vinifikacije, stilska forma definisana zakonom o vinu, ni preferencijalni pristupi vinara odlikovani večitom težnjom za stvaranjem nečeg novog i drugačijeg a da graševina kao sorta ne može to da zadovolji.

U nastavku je opisano koje i kakve graševine su u skladu sa pojedinim jelima, uz napomenu da su to informacije za najčešća, uobičajena vina, jer i unutar pojedinih stilova graševine postoje razlike i finese (alkoholi, kiseline, mineralnost, struktura, ostatak šećera, karakter i intenzitet ukusa i mirisa...) koje dodatno definišu kakvo bi jelo bilo najprikladnije za uparivanje.

Penušavci od graševine

  • Kavijar, dimljeni losos, sirove školjke, masniji  namazi...
pexels taryn elliott 4099306
Foto: Pexsels

Mlade, sveže graševine

  • Umereno začinjeni suhomesnati proizvodi, laganiji sirevi, bela rečna i morska riba, riblji carpaccio i salate sa plodovima mora, bela mesa, rižoto, testenine...

Zrele graševine

  • Zreliji suhomesnati proizvodi i sirevi, jela sa roštilja, kuvana junetina, umereno začinjeni fiš paprikaš ili gulaš (ako u vinu ima nešto neprevrelog šećera može i jače začinjeno). One izrazito mineralne podržavaju kozice, škampe i velike rakove (jastog, hlap).

Odležane graševine

  • Teleća i svinjska pečenja, plava, masnija riba sa žara, krvavice, pečenice, buncek...
pexels andrea piacquadio 3756448
Foto: Pexsels

Macerirane, odležane graševine

  • Pečena svinjska potrbušina, carpaccio od junećeg bifteka, teleći odrezak u umaku od gljiva...

Predikatne graševine

  • One jednostavnije je dobro poslužiti uz voćne poslastice uz napomenu da vino uvek mora biti slađe ili barem jednako slatko kao i poslastica.
  • Visoki predikati (prosušene bobice, ledena berba) osim nekih slatkiša odlično idu sa sirevima sa plemenitom plesni, a oni najkoncetrisaniji i uz guščju jetru.
  • Izbor prosušenih bobica mogu pratiti samo najbolji, jako aromatični sirevi sa plemenitom plesni i guščja jetra.
pexels cottonbro 6954062
Foto: Pexsels

Arhivske graševine

  • Za njih vredi pravilo kao i za ostala arhivska vina da ih je najbolje piti sama kako bi se fokusirali isključivo na vino, ali ukoliko baš postoji izražena želja za paralelnom degustacijom vina i jela onda jelo mora biti znatno slabije od vina (kako strukturno, tako i aromatski i na ukusu) kako ni u jednom segmentu ne bi izdominiralo ili na bilo koji način odvuklo pažnju s arhivskog vina.

Ako se sad vratimo na uvodni deo u kojem sam spomenuo da graševina paše uz svako jelo, nadam se da ste to shvatili kao ilustraciju koja upućuje na to o kakvoj se sorti radi. Stoga nije teško zaključiti da je graševina gastronomski najzahvalnija sorta sa najvećim potencijalom za sljubljivanje s jelima. Ono što nije dobro je činjenica da graševina kod nas još nije dovoljno prepoznata kao velika sorta, gastronomski jako iskoristiva, nego se prečesto posmatra u kontekstu masovnog, jednostavnog vina. Zato je pred svima nama, koji smo svesni njenog potencijala, odgovornost da to ispravimo.  |

nazad na vrh

Srodni tekstovi

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

O nama