GRUPA uglednih biznismena se našla u čudu: šef sale ih je poređao u kolonu po jedan i poveo iza šanka, duž hodnika, gde počinju cevi i čuje se šištanje pare i ključale vode. „Gde nas to vodite?!” Gde, pa u predvorje gastronomskog raja - reče „šef” kuhinje na australijskom engleskom stojeći u oblaku pare ispred večito usplamtelih ringli, a tik uz veliki drveni sto nalik na onaj tajni, za 13 osoba - Leonardov...

OZBILJNO nagrižen oktanskim isparenjima basnoslovnih euro pet „vozi me da me vide” četvorotočkaša, ali daleko više beskonačnim europejskim kvazinazivima „bread & coffie & vine” tipa, dorćolski se i originalni kosmopolitski duh starog Beograda, poteran silikonima povukao iz doline Strahinjića bana, nešto naviše, uzbrdo, ka muzeju Vuka Karadžića, upečatljivoj zgradi Rečnog brodarstva, i još bliže Obrenovićima, legendarnom gradonačelniku, gospodar Jevremu.

Ekskluzivni novosadski restoran ZAK (Šafarikova 6) popeo se za ljubitelje vina bar dve stepenice više.