Pred kraj 2015. godine, već postojeći restoran u strogom centru Beograda, u Vlajkovićevoj broj 8, započeo je jednu sasvim novu priču pod novim imenom – M:eating. Praktično odmah privukao je pažnju ne baš uobičajene ugostiteljske klijentele prestonice: stranci, naši ljudi koji su proputovali sveta, ljudi iz sveta umetnosti, medija i, naravno, hedonisti koji su ovde pronašli inspirativan koncept bogate interakcije sa filozofijom restorana i ljudima koji tu rade. Pogotovo kad uz sve to ide verovatno najbolji burger u gradu, neki od zvanično najboljih sireva na svetu, ručno rađene paste, organska vina, kraft piva, a sve obogaćeno i vrhunskom ponudom takozvane zdrave hrane.

Kafana „Znak pitanja”, možda i poslednja autentična oaza nekadašnje prestoničke boemštine, smeštena u jednoj od najstarijih kuća u Beogradu, pleni atmosferom prohujalih vekova. Ambijent, ponuda hrane, ljubaznost i pristup gostu, poput vremeplova vraća u doba kad se dobro jelo, ono pravo, srpsko, domaće. Kad se ovih dana fokus vinske karte dodatno delom okrene ka prokupcu, sve će biti baš kao nekad, a fantazmagorična slika beogradske trgovačke čaršije, maglovito će i namah zaigrati pred ljudima iz čitavog sveta kojima je ovo uvek drago odredište.

Znate li koja je degustaciona sala u Srbiji najveća? Okej, možda to nije samo sala, već i dvorište, ali ovaj objekat vinarije Milanović sa svojim vinima i delikatesima može odjednom da ugosti gotovo 500 ljudi! A čitava priča o Stojšić salašu ili, preciznije, Etno farmi Beška br. 18, daleko je kompleksnija i lepša kad je reč o vinskom turizmu.

Jedna od dobitnih kombinacija u pokeru zove se Full House ili „pun ambar”. Novootvoreni restoran Ambar u beogradskoj Beton hali, uveliko je pun, ponude i gostiju, ma koliko se „ambaraši” trudili da ostanu neprimećeni.

Mada je još uvek daleko od vinsko-ugostiteljske ponude kakvu nudi najveći srpski grad, u poslednje vreme se u Novom Sadu menja dosta toga. Nekoliko mesta, pretežno u centru grada, okuplja ljubitelje vina kroz promocije i dešavanja. Iako vojvođanska prestonica ne može da parira Beogradu, uočava se trud da se ponudi svakome ponešto. Osim već renomiranih restorana sa dobrom ponudom vina, može se naći još nekoliko interesantnih lokacija za opušteno, a  inspirativno vinsko veče. 

Gitarijadu u Zaječaru mlađe generacije verovatno ne poznaju najbolje, ali je starije dobro pamte. Po meni, ona je preteča svih sadašnjih festivala u Srbiji, pa je slobodno mogu nazvati Woodstockom na Balkanu. Pre tačno 14 godina nastupao sam i ja tamo, kao pevač sa mojim petočlanim bendom Phobia. Bili smo u takmičarskom delu i uspeli da osvojimo drugu nagradu, odnosno nagradu publike na toj tada 32. Zaječarskoj gitarijadi po redu.

Po mnogo čemu je restoran Institucija u srcu Bežanijske kose specifičan i neobičan. Iako pod ovim imenom posluje tek četvrtinu godine, kao naslednik nekada čuvene KT picerije koja je ovde stolovala deceniju ipo, već se profilisao kao zrelo gurmansko mesto fokusirano na kvalitetnu i obilnu količinu specijaliteta, i to prvenstveno mesnih, domaćih, u tanjiru. „Institucija hrane”, a sve to sa nekim prepoznatljivim ex-YU prizvukom.

Tik uz novosadsku Zelenu pijacu, na broju 86 u ulici Bulevar oslobođenja, restoran La Morena ozbiljno naginje epitetu luksuznog domaćinskog svetilišta vrhunskih vina i podjednako dobrog zalogaja.

Luksuzan restoran sa fantastičnim pogledom na beogradske rečne obale, to je samo kostur Public Dine & Wine priče u kojoj se likovna, primenjena i muzička umetnost osmišljenom čarolijom pretvaraju u onu – hedonističku!

Klub književnika, umiven, očešljan, apdejtovan, i dalje nudi najbolje komade srpskog tradicionalnog lonca trećem generacijskom krugu i novim nadama intelektualne i ostale elite.