Četvrti jahač apokalipse

Nisu čupale samo bujice, već i ljudi. U kasnu jesen ukrali su nam stotinu stubova, verovatno za ogrev kaže inspektor MUP-a i sleže ramenima, case closed. Objašnjavamo da je za tu akciju bilo potreno poprilično ljudstva i sredstava - posečeno je i jedanaest kilometara žice - bar petorica ljudi i kamion s prikolicom, osvetljenje, čitava noć u polju, pa seci, čupaj, nosi... nije baš upad u komšijski kokošinjac i krađa jaja. Nemate čuvara, uostalom mogli ste da osigurate vinograd, nezainteresovan je policajac, ipak reda radi napravi fotografiju mobilnim, valjda mora da opravda izlazak na teren. Uzgred, raspitala sam se sutradan, očajna, u osiguravajućim društvima, vinograd od krađe možete osigurati jedino ako je ograđen zidom visokim preko dva metra, valjda s puškarnicama, i ima obezbeđenje. Inače ne, kažu, jer je verovatnoća da će doći do krađe prevelika, ne isplati im se. Ali ga zato od atomskog napada možete veoma povoljno osigurati, piše po sajtovima osiguravajućih društava. 

- A od invazije vanzemaljaca? Pošto je to? - iznervirano pitam. 

Službenica mi besno spusti slušalicu.

Početkom 2015. vinograd smo orezali sami, po knjigama. Posle je, istina, ispao malo neuredan, ali uz stručnu zaštitu i borbu sa korovom - spremali smo se za prvu berbu. Berbicu, da budem precizna. Branko se spremao u vinogradu, ja kao registrovana štreberka s knjigama i na internetu. Treba i prvo vino napraviti... Našla sam kvasac, nemački, koji se radi posebno za rizlinge. Bilo je tu još nekih preparata - enzima, startera, neaktivnih kvasaca... “mudro” sam zaključila da s tim ne treba da se petljamo, ko zna kakva su to đavolska posla, mi ćemo prosto, seljački, s finim kvascem. Koji smo posle prošvercovali iz Iloka, čitavih pola kile, najmanje pakovanje,  a ne treba nam ni trista grama. 

Ručnu muljaču smo pozajmili u komšiluku. Mašinarija osmišljena za ceđenje nije se nešto pokazala, osim što su se momci iskilavili, tako da smo praktično radili sa somotokom. Bez čilera na +35C, ko pribogu letos. I napravismo ga. 

Negde oko Sv. Trifuna počeli da pijemo naše vino. Čitavih 700 litara. Navukli se i svi naši prijatelji, stigle i prve narudžbine, a nama se srce cepa, kako da se odvojimo od roda najrođenijeg. Koji je, negde pred kraj proleća bio... ma najbolji na svetu. Što, svesni smo, nisu bile baš najobjektivnije ocene, iako su se grupe za podršku trudile da ne oskudevamo u komplimentima. 

Tek negde sredinom leta se usudimo da ponudimo vino prijatelju, profesoru Poljoprivrednog fakulteta - odgovarajući smer. Dobili smo prelaznu ocenu: Vino je dobro, sveže, jako pitko, ali vi ne znate šta sve možete da izvučete iz ovog grožđa. Presuda - treba nam enolog. Kao da to nismo i bez njega znali. 

Tako je došla Tanja, u iščekivanju prvog ozbiljnog roda. Ponovo po preporuci prijatelja iz velikog komšijskog vinograda. Pre nego što sam okrenula telefon, malo sam guglovala, to uvek radim, tek da se demorališem. Tanja je iskusna, ozbiljna enološkinja sa lepom listom međunarodnih priznanja, radi za poznate velike vinarije... zašto bi se uopšte baktala sa dva hektara u posedu nekih čudaka (tako se bar po selu priča) u cvetu starosti? 

Ipak je pristala sa nama da radi. Probala vino, kaže ozbiljni smo!? Ali i ona ima ozbiljne zahteve: Sudovi? Pravi ih majstor Mita u Kovilju. Čiler? Nabavićemo. Muljača? Samo što nije. Presa? Videli smo jednu na internetu... Sve ćemo mi, milih nam majki rođenih, na mesec dana do berbe. Vidim, Tanja nam ne veruje, ni ja nam ne bih verovala da nas ne znam - bili smo spremni već početkom septembra.

A onda su ponovo počele kiše. Između dve kiše prži. I počinje panika, ne samo u Patkovom vinogradu, već po vaskolikoj vinarskoj Srbiji. Toplota i vlaga, idealni uslovi za pojavu botritisa, jednog od četiri jahača vinogradarske apokalipse. Zaštita od botritisa počinje rano, odmah nakon cvetanja. Ali se rano i završava. Karenca preparata za zaštitu - vreme koje je potrebno da protekne od poslednjeg prskanja pa da branja grožđa - je četiri nedelje, tako da od sredine avgusta možeš samo da paničiš na svaku kap kiše i ništa više. Vesti nisu dobre.  

Neki tamo nisu ni obrali sovinjon, botritis ga je uništio za tri dana.  Drugima je propao šardone. Treći su spasili tek pola roda belog grožđa. Četvrti... Negotinska krajina se drži, tamo je uvek sve naopako od ostatka sveta, nema kiše. I mi smo naopaki ovaj put, i naš je rizling uprkos kiši zdrav. Obilazimo ga svakodnevno, pregledamo, nema tragova infekcije, valjda zato što u blizini nema drugog vinograda odakle je mogla stići, kuražimo se. Merimo procenat šećera, raste, ali relativno sporo, za nas nestrpljive. 

Ti nestrpljivi sam uvek ja, bar tako Branko tvrdi. S tim argumentom početak berbe zakazane za vikend pomerimo za naredni. Kao, da damo grožđu još nedelju dana da nakupi još šećera, a da ja pogubim još živaca. Đavo mi ne da mira, te nesuđene subote odem u vinograd sama. Zagledam, prevrćem... aha! Evo je! Poplavela bobica sa beličastom skramom.

Istini za volju, našla sam u celom vinogradu možda pet-šest grozdova, za mene dovoljno da nadignem dreku:

- Krenuo je! I ti, i šećer, i strpljenje... - galamim dok iskačem iz lade nive. Branko me, naravno, otkači. 

Sutradan, u nedelju,  vodim neke prijatelje u vinograd, vraćamo se, zovem Branka na stranu, sad sam kao staložena, govorim tiho da me bolje čuje:

- Slušaj, neću da paničim, ali meni se čini da ga danas ima više nego juče. Malo-malo pa nađem neki grozdić... - Branko me ponovo otkači.

Ponedeljak, dan treći od otkazanog termina, posle doručka bez reči sedam u ladu. Imam šta i da vidim. Golim okom, bez prebiranja po lišću, s početka reda. Širi se, itekako. Gde mi je telefon?

- I, šta je bilo?  - dočekuje me Branko u dvorištu, polunezainteresovan.

- Ništa. Zvala sam ljude. Sutra beremo. 

Ovde ću da prekinem, jer je berba posebna priča, za roman i nervni slom u isto vreme, to be continued. Reći ću samo da smo lane ipak dobro prošli jer smo reagovali na vreme. 

I zašto onda sve ovo pišem? Sredina je avgusta. Pre dva dana vinograd je poslednji put prskan od botritisa, gotovo za ovu sezonu. 

Napolju sipi kiša. Prognoza za sutra 29 C.