Probus VS Brennus ili o poreklu

Neko je, naime, lenjirom povukao granicu Fruškogorskog vinogorja ulicom nakraj našeg sela, istom onom kojoj idemo prema vinogradu asfaltom, dokle ga ima. Dalje se krećemo još nekoliko stotina metara izlokanim zemljanim putem Krčedin – Novi Karlovci, što je, pretpostavljam, takođe trasa rimskog puta, a u savremeno doba redovna stavka lažnih predizbornih obećanja lokalnih vlasti, u smislu asfaltiranja.

Kad se popnemo na breg, do protivgradne stanice u kojoj poslednjih pet godina nije zabeleženo prisustvoljudstva i naoružanja, a posebno ne borbenog delovanja, skrenemo levo, dakle na pogrešnu stranu u smislu rejonizaicije, do Živića duda, i tu smo, u vinogradu. Ni kilometar od čarobne linije.Doduše, vinarija nam ima geografsko poreklo, usred sela je, imaju ga i ona četiri čokota u dvorištu, grožđe je nejestivo ali je zato vinjaga gusta, pravi melem kad uprži sunce... 

I šta je onda, kog đavola, naše istorijsko poreklo, kad nam je već onaj lenjir, prav do besmisla, uskratio geografsko?U vreme kad smo pripremali zemljište za sadnju, priznajem, ove nas marketinške brige još uvek nisu mučile, pitanje je da li bi ikada i isplivale, da se na našoj sveže rigolovanoj (još uvek) njivi nisu pojavili vanzemaljci.

Nisu bili baš ’mali zeleni’, niti su nadirali u buljucima, leteći tanjiri su takođe izostali, ali bismo malo-malo na putu uz granicu imanja zaticali parkirani automobil, a daleko u polju NN lice, koje se s neidentifikovanom opremom na leđima i metalnom motkom u rukama batrga i lomata po onom mesečevom pejzažu što je za sobom ostavio rigoler. Kako nas primeti zapali u susednu njivu, okolo-naokolo do auta i zbriše. Sledećeg dana novi automobil, drugo NN lice i obavezna motka?! Pa treće?!

„Ta tražidu blago“, objašnjava komšija i odmahuje rukom. „Raščulo se da ste duboko orali, onda se sjate iz Novog Sada, Beograda, odasvud...“

„Aaa?“, bečimo se Branko i ja. „Kakvo crno blago?“

„Rimsko, zlatnici. S Patke. Budale, sve je to davno pokupljeno...“

Nikakva sam senzacionalistkinja. Tek se ne bih lomatala okolo s metal-detektorom na leđima.  Ipak, dogovorim se s Brankom da malo pripazi dok bude radio fino usitnjavanje zemljišta za sadnju. Kovčeg sa blagom bi nam dobro došao za sve buduće investicije. Ispostavilo se da nije dovoljno pazio, pa je oštetio najvredniji artefakt pronađen u našem vinogradu na Patki. Iskopao ga je, a da ga nije ni primetio, traktor guseničar s metra dubine, prilikom rigolovanja, da bi ga Brankova tanjirača par meseci kasnije skratila za nogu.

Nomen est omen, kakvo bi se drugo blago inače moglo naći na Patki? 

Sad, i ovo otkriće daje mogućnost za bavljenje špekulativnom istorijom u marketinške svrhe. Ako se, recimo, odgovorno tvrdi da je Probus po Fruškoj gori sadio i tamjaniku – na stranu pitanje koji je latinski naziv za tamjaniku, u literaturi se ne pominje – veza između Paje Patka i Kalifornije, samim tim i Napa velija, mnogo je lakše dokaziva.Fruškogorci imaju slavnu prošlost, nas sa Patke očekuje svetla budućnost, ha! Malo nategnuto, zar ne? 

Da bi se s proleća ponovo pojavili vanzemaljci s metal-detektorima, među njima i novi komšija, dođoš poput nas. On nam je prvi pomenuo Kelte, kao i fakat da se srebrni i bronzani novčići za kojima on i njegovi drugari uporno tragaju po Patki u numizmatici službeno zovu Krčedin 1 i Krčedin 2. Kelti Skordisci, koji su na ovim prostorima živeli bar šest vekova pre Probusa, kovali su ih u svom najvećem utvrđenju na stotinak metara udaljenom od našeg vinograda! Od utvrđenja nije ostalo ništa, ali su otkrivene dve „ostave“, jedna sa 72 novčića, druga sa čitavih 880. U ostavama nije bio samo keltski novac, već i novac Aleksandra Velikog, Filipa II, denari rimske republike... čitava banka.

Sjajna priča, jedino što mi ne otvaramo banku, već podižemo vinograd.  Ali gde je novac tu ima i vina, mora ga biti! S druge strane, Kelti su poznati po pivu... Da li samo po pivu?

Francuzi se kunu da su upravo Kelti posadili prve vinograde na njihovim prostorima, a da su lozu doneli Grci, iz Male Azije. Slovenci takođe slave Kelte. I Mađari. U Župi tvrde to isto. Bečlije smatraju da su im prve vinograde posadili Kelti 750 godina pre nove ere.

Neće biti da su ovi naši krčedinski Kelti sve to vreme cepali samo pivo? Poznato je, recimo, da su se intenzivno bavili „spoljnom trgovinom“ – pljačkaškim osvajačkim pohodima na Makedoniju i Grčku. Aleksandar Makedonski ih je zaustavio 310 p.n.e na Hemusu, da bi već 279 p.n.e. krenuli ponovo na Grčku, pod zapovedništvom čuvenog vojskovođe Brennusa. Opljačkali su brojne gradove, ukljućujući i proročište u Delfima – prvi put. Poraz koji je usledio nije ih sprečio da pri povlačenju u rodni kraj ponesu i sav plen. Pouzdano i lozu, bili su skloni luksuzu, to je bar jasno, a šta je veći luksuz od pića bogova?

Sledeći veliki pljačkaški pohod na Grčku, 84 p.n.e, bio je poguban po Kelte. Iako uspešan. Delfe su tog puta ne samo opljačkali, već i razrušili i zapalili. Svo blago je završilo tu negde oko našeg vinograda. Međutim, usledila je osveta – čuveni rimski vojskovođa Kornelije Scipion Azijagen, potomak uništitelja Kartagine i pobednika nad Hanibalom, pokrenuo je sve raspoložive snage prema Patki i potukao ih do nogu. Uzgred, to je bilo i prvo stupanje rimske vojske na tlo našeg budućeg vinograda, a i šire, u pravcu Slankamena, Banovaca i tada beznačajnog Singidunuma . Ali blago iz proročišta u Delfima nije pronađeno. Ni tada, niti ikada kasnije. 

I sve to gotovo četiri veka pre Probusa, malo li je od istorijskog porekla našeg vinograda? U međuvremenu smo stekli i materijalne dokaze. 

Bronzanu kašiku i vrh keltskog koplja.

Istini za volju, ovo nije rezultat amaterske arheologije na Patki, pronašli smo ih kopajući novu septičku jamu, u dvorištu. Onom dvorištu s geografskim poreklom... 

Svi tekstovi iz serijala „Kako sam krenula da podižem vinograd“ nalaze se OVDE