Autentična sremska idila

Autentična sremska idila

Znate li koja je degustaciona sala u Srbiji najveća? Okej, možda to nije samo sala, već i dvorište, ali ovaj objekat vinarije Milanović sa svojim vinima i delikatesima može odjednom da ugosti gotovo 500 ljudi! A čitava priča o Stojšić salašu ili, preciznije, Etno farmi Beška br. 18, daleko je kompleksnija i lepša kad je reč o vinskom turizmu.

salas stojsici DSC0010

Kad se iz Beograda sa auto-puta ka Novom Sadu izdvojite kod Beške i skrenete levo za Krčedin, posle samo minut-dva naići ćete na špalir velikih krošnji što svojom ’ladovinom vode, pravac, do mesta koje jednostavno morate „overiti”. To je istinska oaza mira u kojoj popodnevnu tišinu remete samo tihi zvuci tamburaša praćeni sitnim zvonom kristal čaša pri kucanju, te ritmično udaranje escajga po finoj tanjir keramici. 

salas stojsici DSC0183

Teleći perkelt il’ sremački ručak, pitanje je sad? 

A za vino zna se, Milanović, tu nema premišljanja, jer salaš je ipak svojevrsna gastronomska nadgradnja vinarije Milanović (bivša Rittium) iz obližnjeg Surduka, čiji vlasnik Dejan Milanović inisitira na proizvodnji vina od domaćih autohtonih i novostvorenih sorti. Po tome je, uostalom, već dobro znan ovdašnjoj vinskoj publici. Ali, vratimo se na salaš koji je sada postao pridruženi vinsko-turistički deo vinarije Milanović.

Salaš, reč mađarskog porekla koja je u XIII veku označavala prebivalište u polju, kasnije određuje gazdinstva sa kućom za stanovanje, pripadajućim zgradama ekonomije, štalama i obradivim zemljištem. Njih u početku mahom koriste stočari, potom ratari, da bi danas postala „brend nejm” vojvođanskog turizma. Tridesetak ovakvih jedinica na području Vojvodine namenjenih ugostiteljstvu, samo su bled odraz stanja na terenu pre Prvog svetskog rata kada je prema nekim procenama samo oko Subotice i Sombora gazdovalo preko 15.000 salašara! A radi lakšeg snalaženja, još od vremena Marije Terezije, svaki je salaš obeležen brojem, pa na ovom Stojšićevom stoji mala ali evidentna tabla No.18.

salas stojsici DSC0191

Kad stupite na meku zelenu travu, a potom zagazite na dvorišni pod od stare cigle, prođete trem i verandu, natkrivene baštenske stolove, pa krenete iza restorana ka prostarnom zaleđu, gde se na gotovo četiri hektara povijaju pod težinom ploda gotovo neprskane jabuke, kruške, šljive, dodir prirode otvoriće vam apetit bolje od bilo kog aperitiva. I dok deca jure za loptom, ili od magarca, do koka, gusaka i drugih živih atrakcija, pored naizgled nemarno razbacanim stolova, a sve gađajući senke oraha punih ploda, prolaze kelneri noseći one male bakarne kazane pune tople i guste teleće čorbe. I dok se majstori tamburice štimuju u sobičku što gleda na put i prvi dočekuje goste, vreme je za zdravicu vinom.

salas stojsici DSC0196

Od Surduka dovde, preko Slankamena i Krčedina je nekih dvadesetak kilometara, a do Beograda 43 km autoputem, ali se zato jako brzo stigne. Koliko je salašu godina, niko tačno ne zna, ali drvored ispred kuće broji preko devet decenija, a zidove krase diplome i potvda vukovarskog županskog ureda iz hiljaduosamsto i neke, dozvola nekom Dušanu Stojšiću da može da obavlja mehanske i kafanske poslove. Dušan se isto zvao i poslednji vlasnik salaša pre nego što se vinarija Milanović svojim ugostiteljskim delom ovamo uselila. Od proleća, na staru kuću nadograđen je novi deo, sav u staklu, svetao, dok se od patine baš ništa nije izgubilo, a utisak je – ako postoje dobri kafanski duhovi, oni sigurno obitavaju baš na ovom mestu. 

salas stojsici DSC0014

U sali sa 180 komotnih mesta, dominira nekoliko komoda iz „onog” doba, kućanski predmeti, slike, ali i originalna drvena stolica za hranjenje dece kao odrednica kojoj se generaciji ovde posebna pažnja poklanja. Naime, na spratu je sedam prostranih dvokrevetnih soba sa lepim kupatilima i svim savremenim uređajima za maksimalan komfor. Noćenje sa doručkom staje 2.500 dinara, ali ako se vaša deca posle ručka i jurnjave umore, ovde će ih smestiti da dremnu bez ikakve naknade. Kakav je to gest, znaju najbolje roditelji kojima je svaki minut relaksacije zlata vredan. 

salas stojsici DSC0070

Prvi roze Milanovića

Možda nekome i zasmeta što se na salašu mogu piti isključivo vina Milanovića, ali pravo iznenađenje za nepca bio je prvi roze iz pomenute vinarije koji se, za sad, prodaje isključivo u rinfuzi i ovde na salašu. Ovo vino od sorte frankovka iz berbe 2014, verovatno je najsuvlji domaći roze koji smo ikada probali. Ni „š“ od šećera, sa divnim mirisom na ratluk, na ruže, kao najlepša čokoladna fondan bombonjera. Već dobro poznata Sila, ova iz 2014. godine je polusuva, što se teško da primetiti. Aromatska slast, balans i fina tekstura svrstavaju je u bolja srpska bela vina iz prošlogodišnje berbe.

- Kod sile smo prekinuli fermentaciju, ostavili je polusuvu, a šećera je tek toliko da je prešla u tu kategoriju – objašnjava Dejan Milanović. – Neoplanta 2014 je takođe dobro ispala, dok smo se sa probusom malo pomučili, stavljali ga u barik, pokušali da nadomestimo nedostatke te berbe.

Ove godine Milanović sadi još tri hektara sile, neoplante i probusa, a dogodine planira dalju sadnju. To je svakako rezultat činjenice da su ljubitelji vina očigledno prepoznali kvalitet vina ove mlade vinarije.

salas stojsici DSC0114

Još gotovo 300 sedišta je u bašti, a menadžer Miloš Đurčević nas uverava da kuhinja pun kapacitet bez ikakvih problema može da iznese. Ovaj je salaš na dobrom glasu i od ranije pa gostiju ne nedostaje, a sad naiđu i velike grupe, poslovni ljudi, svatovi. Dobro je najaviti se, dogovoriti oko menija, jer iako je strogo utvrđen, moguće su razne kombinacije. A šef kuhinje nudi pravi vojvođanski obrok. Svaki je dan nešto drugo u ponudi pored klasičnog roštilja. Dnevni meni preporučuje po jedan klasik svakog dana: juneći gulaš, faširane šnicle, pasulj sa kobasicom, sremski bećarac sa svinjskim ražnjićem, riblji meni. Ali kao što tamburaši četvrtkom i petkom sviraju od pet popodne do ponoći, a vikendom krenu od podneva pa do fajronta, tako se tih dana nude po dva specijaliteta, riblji meni i punjena paprika, subotom jegnjetina ispod saća i nadaleko čuveni teleći perkelt, a nedeljom sremački ručak: domaća supa, rinflajš sa junetinom, pohovana svinjska i pileća šnicla sa krompirom, crveni i beli sos, „bašta salata“ i za desert knedle sa šljivama ili štrudla s makom. Baš domaćinski obilan ručak za 850 dinara. Garancija kvaliteta su svakako domaći proizvodi. Krčedinska jaja, povrće iz sopstvene bašte, pa otud i naziv „bašta salata”, što je jednostavno nasečen paradajz i drugo povrće bez mnogo začina. Da se oseti čar prirode. A tu je i izvrsna domaća rakija od dunje iz Blaca, kojom su svi oduševljeni.

salas stojsici DSC0223

Ipak, tek ulaskom u sferu vina priča dobija šlag na torti. Vinarija  Milanović, nekadašnji Rittium, iako poseduje lep degustacioni prostor u okviru modernog objekta u Surduku, salašem br. 18 dodatno je ukrasila ponudu u smislu vinskog turizma. Tu se sad mogu probati i vina ovog proizvođača kojih inače nema u ponudi vinoteka, kao i najnovije berbe. Takođe, oni koji su uživali u degustaciji u Surduku, mogu doživljaj da oplemene boravkom na ovom živopisnom salašu, verovatno jednom od najvećih i najbolje uređenih u Srbiji. Pa čak i višednevni boravak ima smisla, jer se brojne fruškogorske vinarije, kao i one u Krčedinu i Slankamenu, nalaze na samo desetinu minuta od Stojšić salaša, te je ovo idealna polazna tačka za vinoljubne ekspedicije.

Radno vreme je od osam časova do ponoći svakog radnog dana, a vikendom i sat duže. Konačno, dodatne informаcije možete dobiti nа broj telefonа 022/574253,  063/8903475, ili preko elektronske аdrese Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Foto: Ivana Čutura 

nazad na vrh

Online prodvnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail redakcija@vino.rs
  • Telefon: 064 111 8279

O nama