U
Ne bez razloga, Trebinje je postalo hit destinacija u regionu. Istina, daleko od slave i pompe obliženjih Dubrovnika i Herceg Novog, ali dovoljno vidljivo da se nađe u raznim „trip advajzerima“ kao autentična oaza skrajnuta s glavnih turističkih koridora na sve jasnije globalizovanom & sterilizovanom Balkanu.
Nekada su davno ljudi verovali da se transfuzijom kroz krv preuzimaju i delići duha davaoca, neke njegove osobine. U restoranu Homa Bistrot na Vračaru, kompozitor kuhinje i čuveni gurman-majstor Filip Ćirić povezao je rodni pirotski kraj sa italijanskom regijom Pulja, kao i šporetsku filozofiju mama i baba sa najsavremenijim gastro i techno pristupima današnjice. Ko je šta preuzeo, morate sami da probate i utvrdite. Najbolje u priči „Devet mezeta“...
Tačno preko puta automobilskog ulaza na Adu Ciganliju, diskretno se u puzavicu zavio neveliki žuti zid jednog od najboljih ribljih restorana u Beogradu, uz to romantično zavodljivog naziva – „Gušti mora”
Restoran Enso ne samo da poseduje jedinstveni i napredni sistem odabira i naručivanja, najoriginalnije recepte i kuvare u gradu, vino na čašu po izboru, već je i sastavni deo multi prezentacije gastro–eno–muzičke kulture Beograda. Tako posmatrano bar je jedan korak ispred mnogih aktuelnih mesta, baš kao što je svojevremeno, vlasnik restorana bio korak ispred srpske muzičke scene. Jednom rečju, u Enso dolaze oni koji su gladni kulture i koji su baš „kulturno” gladni. No, krenimo iz početka...
Ako nas vestern filmovi ne lažu previše, saluni su na Divljem zapadu bili mesta gde bi žedni kauboji žestokim alkoholom sprali prašinu iz grla, a onda pojeli prvi pristojan obrok posle višenedeljnog boravka u preriji. Naravno, stek bi bio jedini izbor. Setite se samo onih iz „Čovek koji je ubio Liberti Valansa”!
Kad šetate Beogradom od Brankovog mosta ka kuli Nebojši, i taman pomislite kako ekskluzivnih restorana koji su se tu nanizali jedan do drugog više nema, da su u ostatku tzv. „Beton hale” samo napuštena skladišta, a ono veliki napis – Sakura.
Malo je restorana u kojima je tradicionalna vojvođanska kuhinja tako uspešno prilagođena modernim kulinarskim tehnikama kao što je slučaj s Vinskom kućom Kovačević na Fruškoj gori. O uparivanju hrane i vina da i ne govorimo!
Da je u Švajcarskoj, Italiji ili Nemačkoj, čitav kompleks restorana i hotela na obali Palića bio bi VIP raj za ekskluzivne klijente. Ovako je raj za svu raju, a srce i stomak tog raja nalazi se u restoranu „Mala gostiona”, valjda od milošte tako nazvanom budući de je verovatno jedan od najvećih u Srbiji!
Pred kraj 2015. godine, već postojeći restoran u strogom centru Beograda, u Vlajkovićevoj broj 8, započeo je jednu sasvim novu priču pod novim imenom – M:eating. Praktično odmah privukao je pažnju ne baš uobičajene ugostiteljske klijentele prestonice: stranci, naši ljudi koji su proputovali sveta, ljudi iz sveta umetnosti, medija i, naravno, hedonisti koji su ovde pronašli inspirativan koncept bogate interakcije sa filozofijom restorana i ljudima koji tu rade. Pogotovo kad uz sve to ide verovatno najbolji burger u gradu, neki od zvanično najboljih sireva na svetu, ručno rađene paste, organska vina, kraft piva, a sve obogaćeno i vrhunskom ponudom takozvane zdrave hrane.
