Praznik kojeg se uglavnom sete šefovi, učitelji i deca, a manje muževi i mladići, Dan žena 8. marta je u neku ruku najava proleća, lepote, mirisa. Pa neka tim stavkama doprinese i vino.

Pre nekoliko godina nisam baš puno razmišljala o „vinskom svetu i ženama“. Uključujući se sve više u život vinogradara i vinara shvatila sam da su tu žene, u ovim našim krajevima, tradicionalno prikazane kroz prizmu kućnih poslova: kuvanje, pranje, pospremanje i bavljenje decom.

Kada proučavamo vino obično odmah na nosu tražimo aromatiku i prepoznajemo sortnost, dok u gutljajima na nepcu pokušavamo da dokučimo tehničku preciznost. Komentarišemo kiseline, tanine, voćnost, herbalnost, alkohole i slično. Zapravo tražimo sve ono što smo naučili o vinima, pa neretko želimo u nekoliko rečenica da pretočimo svo znanje koje imamo.

Najveći saveznik vaše nove ljubavi moglo bi biti upravo vino. Samo je važno znati odabrati pravo, za pravu osobu i pravu priliku.

Postoji pravilo u ženskom ormaru, a to je da u njemu uvek mora biti barem jedna mala crna haljina, klasik koji voli svaka žena, ali i klasik koji voli svaka prilika. Kada ne znate šta ćete obući uvek posegnete za malom crnom haljinom.

Bila sam ove godine po treći put u Veroni na Vinitaly. Više od 4.600 izlagača na nekih 100.000 metara kvadratnih i sa preko 120.000 posetilaca u vrhunskim italijanskim cipelama (i veliki broj Kineza u veoma diskutabilnim cipelama), sve zajedno, nesumnjivo jedan od najzanimljivijih vinskih događaja u Evropi.

Moram priznati da baš imam tremu.
Obukla sam novu haljinu, začešljala kosu, obula crvene cipelice i sela za laptop. Nalazim se sa jednim ozbiljnim tipom večeras, veoma je poznat u svetu vina, ima čak i veoma ozbiljno ime – Vino.rs.

Kroz život idem organoleptički, istančanim čulima, sa njuhom lovačkog psa. Nekadašnji posao profesionalnog  konsultanta za parfeme učinio je da sve njuškam. I vino i parfem imaju tu sposobnost da utiču na naše raspoloženje, snove, da izvuku emocije kad najmanje očekujemo.

Dogovor je bio da pišem o ljubavi. 
Ali dok sam sanjarila nad tastaturom, motreći kroz prozor londonske krovove i teško nebo puno kiše, s prstićem u vazduhu već spremnim da piše, odlutaše mi misli nekim drugim pravcem. Setila sam se, ko će ga znati zašto, dana kad sam pažljivim učenicima pričala kako, da bi smo bili uspešni somelijeri, moramo razumeti ljude kojima preporučujemo vina.

Iako lepe reči i gvozdena vrata otvaraju, iskrenost, uči nas život, nije u svakoj situaciji neophodna, naročito u onima koje zahtevaju učtivost i diplomatiju. Sačuvaj svoje mišljenje za sebe, ćuti mudro ako hoćeš da sačuvaš prijateljske i dobrosusedske odnose, a bogami i da spaseš karijeru.