Kladim se da skoro svakog septembra maštate uz čašu hladnog belog nešto poput: „Da mi je da nakrivim slamni šešir, u jednoj ruci pletena korpa, u drugoj makaze, pa štric-štric, jesenji dan do podne. Posle, ma i noge da operem i zagazim! Eh, kada bih barem imao prijatelje koji imaju vinograd, pa da im pomognem... “Odmah da vam kažem – sreća što nemate! Ne za vas, nego za te vaše hipotetičke prijatelje s vinogradom.
Leto je prohujalo. Bilo je tu, što se vina tiče, i nekoliko novih etiketa iz sasvim malih podruma Srbije koje će šira publika tek da upoznaje. Prvi je na tom spisku italijanski rizling Knjaz Miškin, prvo (i jedino za sada) vino vinarije Patkov vinograd iz Krčedina.
Naš vinograd nije još ni prvi put zazeleneo kada sam Branku saopštila svoju ultimativnu odluku - nema nikakvog prskanja, idemo na ekološki uzgoj! Nekoliko sekundi me je gledao zgranuto, pa namrštio nos, odmahnuo rukom nezainteresovano i vratio se na youtube svojim omiljenim poljoprivrednim mašinama.
Svaka sremska vinarija koja drži do sebe u propagandnom materijalu poziva se načuvenog Sremca, a rimskog imperatora Probusa (232-285 n.e.), koji je po predanju prvi doneo lozne kalemove na Frušku goru. Valjda sa školovanja u Rimu, u to doba odliv mozgova očito nije bio u modi. A čime ćemo se mi jadni dičiti?
