Život bez kiseonika je za većinu živih bića nemoguć. Moćan regulator i neophodni pokretač gotovo svih procesa, od disanja do održavanja plamena, on je u svetu vina istovremeno izuzetno poželjan i zahtevan domaćin, a kod izrade belih vina posebno potencijalno opasan karakter.

Vredna arheološka otkrića vezana za istoriju vina i vinarenja događaju se gotovo svakodnevno širom Egipta, Kine, Mongolije, Južne Amerike.

Kako stvari stoje uz reviziju sadašnjih vinogradarskih rejona počinje briga oko svake kapi vode u vinogradu. 
U okviru višegodišnjeg projekta Priprema Nacionalnog programa prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove - jačanje institucionlanih kapaciteta za adaptaciju na klimatske promene, održana je serija radionica na kojima je predstavljena analiza postojećeg stanja i predviđanje budućih klimatskih uslova za sve poljoprivredne useve.

Upotreba sumpora kao čuvara vina predstavlja večitu temu u kojoj se obično s jedne strane nalaze vinari koji se bolje osećaju kad znaju da je vino bezbedno, dok su sa druge vinoljupci koji naginju low intervention vinima ubeđeni da je bez sumpora dodir sa prirodom daleko izdašniji. „A i glava manje boli“, kažu sve brojniji pobornici vina sa minimalnim intervencijama.

Kafane i gostionice u Beogradu su bile izuzetno važne za razvoj vinarstva u Srbiji u drugoj polovini 19. i na početku 20. veka. U drugoj polovini 19. veka je na teritoriji Beograda poslovalo više od 300 kafana, mehana i gostionica. Kafane su bile mesta društvenog života u gradu (kao što je to uostalom i danas slučaj). Stoga ne čudi da su se vina, pored potrošnje u domovima, u tim gostionicama i kafanama najviše i konzumirala.

Srbija je uspešno uhvatila korak sa svetom u vinarstvu u godinama nakon filoksere ponajviše zahvaljujući aktivnostima tadašnjih vlasti i brojnim stručnjacima koji su donosili u Srbiju savremena znanja iz zemalja sa razvijenom vinskom tradicijom.

Svet gejminga jedna je od najekspanzivnijih grana razvoja i bilo je samo pitanje trenutka kada će se vinarska priča inkorporitati u taj profitabilni virtuelni kosmos.

U skladu sa Zakonom o vinu svaki proizvođač grožđa (fizičko lice, preduzetnik, pravno lice) koji u vlasništvu, zakupu ili koperaciji ima najmanje 0,1 hektara vinograda ili manje od 0,1 hektara ukoliko grožđe stavlja u promet, ima obavezu upisa u Vinogradarski registar, a svaki proizvođač vina (pravno lice, preduzetnik) ima obavezu upisa u Vinarski registar.

Osećaj slasti u vinu varljiva je kategorija jer samo deo osećaja dolazi od neprevrelog šećera.
U grožđanom soku pre početka vrenja uvek ima ista količina glukoze i fruktoze.

Često čujem od kolega da za izuzetan kvalitet grožđa i dobijanje vrhunskog vina treba ostaviti između 0,75kg do 1,5kg grožđa po čokotu, u zavisnosti koga pitate. Niko mi, međutim, kada odredi ovu količinu ne kaže koliki im je čokot: da li se pruža 0,7 m ili 1,5 m, da li ima šest ili 16 rodnih lastara. Možda oni to i znaju, ali bez tog podatka recept im je kao oni iz starih kuvara: „Onda stavite u vruću rernu i pecite dok se ne ispeče“.