Male srpske vinarije često kriju dobra vina koja prosto traže da budu otkrivena. Vreme je slava, pa zašto ne bi zavirili u neke od tih manjih vinarija i pomogli vam da odaberete nešto originalno što će se pamtiti do naredne godine.
Legendarni stihovi punk pesme glase: „Biti poseban, biti samo svoj…“, a u pravo to kao da je maksima vinarije Tri Oraha, dugi niz godina najčuvanije vinske tajne Srbije.
Praktično od prve berbe, jedno od najcenjenijih modernih srpskih crvenih vina Cuvee No.1 subotičke Vinarije Zvonko Bogdan nijednog trenutka nije izgubilo kontinuitet kvaliteta. Priča je to o istrajnosti jedne vizije koja je severni deo Vojvodine stavila na vinsku mapu Srbije.
U širokoj paleti ponude srpskih vina potražili smo ona crvena vina koja će vam pružiti najviše u rasponu cene do 1.200 dinara. Ovo je naš predlog, a na vama je da i sami krenete da istražujete...
Sigurno ste čuli nekoga kako kaže da pije isključivo bela vina jer mu crvena stvaraju glavobolju, a kao uzrok najčešće se navodi prisustvo sulfita koji se, navodno, nalaze u crvenim ali ne i u belim vinima! Istina je ipak malo drugačija. Ne samo da sva vina sadrže sulfite, već bela obično imaju veći nivo sulfita od crvenih!
Sa više od 500 različitih sorti vinove loze, Italija nudi čitav spektar raznolikih vina iz topografski veoma raznolikih regija. U tom bogatstvu kriju se i neka od najpoznatijih i najcenjenijih vina u svetu, a mi smo za ovu priliku izdvojili deset sorti koje će poslužiti kao odlična početna stanica za upoznavanje s crvenim vinima Italije.
Q: Možete li da mi pojasnite šta su to tanini, kako da ih prepoznam u vinu?
(Dragan Medić, Podgorica)
Neke su kupaže ili blendovi uveliko nadrasle slavu pojedinih etiketa, vinarija, vinara, tehnologa i postale standard po kojem se prepoznaju zemlje iz kojih dolaze, regioni, ili su pak svrtane u stilove vina. Šampanjac, porto, kjanti, Chateauneuf du Pape ili crveno bordoško vino su jednostavno kupaže. A, da li ih tako posmatrate ili pre kao vinske starlete i individue? Analiza ovih kupaža donosi brojna iznenađenja i za one koji sebe smatraju dobrim poznavaocima vinske kulture.
OVO mastiljavo grožđe daje krupna taninska vina koja neizbrisivo ostavljaju trag na zubima i usnama pa nisu idealna za after-cocktail time kad se treba široko i otvoreno smejati. „Dete“ Syraha i Peloursina (danas su ovo sve sinonimi) je poznato i kao Durif.
KAD je početkom XIX veka Cermenere prevezen iz Bordoa u Južnu Ameriku, neko je presekao sve evropske korene (iako se nešto malo ovog grožđa i danas može lupom pronaći u Francuskoj) i ovom grožđu i vinu od njega utro put ka pijedestalu „čileanskog dragulja“. Potencijalno velikih vinskih mogućnosti ovo grožđe ima specijalan maler - stanje koje se može razviti nakon cvetanja zbog koga će ostati uskraćeno za atribute koji ga inače krase.
