PIO fond me je prošle godine podsetio da je došlo vreme za ispunjavanje propuštenih životnih želja, tačnije upozorio me je da je vremena sve manje i da nema više odugovlačenja. Te sam kao žena od akcije pristupila realizaciji želja i to od one najstarije, najveće, najdalje – da vidim Argentinu.

Organizatori vinskih manifestacija tradicionalno biraju datume koji malim vinarijama nikako ne odgovaraju – pošto si i sam svoj vinogradar, i sam svoj vinar, i sam svoj promoter. Tri u jedan, pa postigni. Tako su nas godinama uporno zvali na neki veliki vinski događaj u Banja Luci usred berbe, ubeđivali, nudili povoljnije uslove… Od kojih je nama odgovaralo jedino to da pošalju nekog da obere vinograd i napravi nam vino. Nismo se dogovorili.

Nedavno održani Wine Jam Terroirs 2018 prošao je u znaku odista posebnog gosta – Ivana Enjingija, kojeg mnogi smtraju jednim od najboljih vinara Hrvastke.

Vinski eksperti, samozvani kao i pravi, mogu satima da govore o čašama. Oblici, vrste stakla, ukrasi (da ili ne)... na vama je da odlučite koliko ćete ih saslušati a koliko poslušati, i u kojoj prilici.

Mesecima pre nego što smo u našoj vinariji iskusili prvo flaširanje, dakle pre šoka koji smo doživeli kupujući flaše, pampure i etikete, čitam tekst na sajtu velikog engleskog distributera alkoholnih pića: Urađeno je istraživanje sa ciljem da se utvrdi koliko u stvariš platiš to što je u flaši kada kupiš vino određene cenovne kategorije. Nije baš primenjena teška naučna artiljerija, ali može da prođe.

Pročitam pre nekoliko nedelja da je najveći proizvođać italijanskog rizlinga posle Hrvatske – Rumunija!? Slede Mađarska, Austrija, Slovačka... Na kraju spiska je Španija, sa 20 ha sorte borba, koja je genetski zapravo italijanski rizling. Srbije na ovom spisku uopšte nema. Sad, možda smo tu negde oko Somalije, na tri čokota,  ili su ti podaci ’službena tajna’  famoznog Vinogradarskog registra, biće da je ovo drugo, ali o tome u nekom od sledećih nastavaka.