Durif

durif

SORTA je poznata jos kao Plant Durif, Plant Fourchu, Pinot de Romans i Pinot de l’Hermitage (iako nije u srodstvu sa pinom) u Francuskoj. U Kaliforniji, gde se gaji pored Peloursin (od koga se ponekad teško razlikuje), poznata je kao Petite Sirah.

Istorijat

Durif je stvorio Dr. Durif u jogoistočnoj Francuskoj oko 1880. godine i moguće da je stvoreno od semena Peloursina, uz koje se ova sorta često gaji i od koje se teško razlikuje.

Geografska distribucija

Durif je prvobitno nađen u Isère, Ardèche i Savoie, ali vinogradi su sve ređi u skorije vreme. Trenutno se dosta sadi u Kaliforniji, a u Australiji najveći vinogradi su u severoistočnoj Viktoriji.

Osobine

Loza: Loza je snažna i širi se dok raste. Listovi su srednje do veliki, najčešće petoprsni, sa mat, zelenom gornjom i bleđe zelenom, skoro mat donjom površinom.

Plod: Grozdovi su srednje do veliki, cilindrični, kompaktni i pomalo krilasti. Bobice su crne, male do srednje veličine, skoro ovalni (mada na oblik moze da utiče tesnoća grozdova), čvrste, tanke kožice i produkuju sladak sok.

Vino: Je tamne boje, sa visokim nivoom tanina i začinjenog, šljivastog ukusa. U Kaliforniji se koristi kao vino za mešanje, a u Australiji u proizvodnji penušavih vina.

Opširnije...

Dolcetto

dolcettoU ITALIJI Dolcetto je poznat kao Dolsin, Dolsin Nero i njegovih sedam DOC-ova se u Piedmontu razlikuju po imenima regiona kao Dolcetto d’Alba, Dolcetto di Diano d’Alba, d’Astilba, d’Asti, etc.

Istorijat

Dolcetto se gaji u Piedmontu još od jedanaestog veka, mada je moguće da vodi poreklo iz Francuske. Mogu se naći manji vinogradi u Argntini i Australiji. Prvo je u Australiji zasađen u Viktoriji i južnoj Australiji 1880-tih godina, ali je nestao tokom naredne dekade, osim u malom regionu, Great Western districtu Viktorije, gde je ova sorta doneta 1867. godine.

Geografska distribucija

Dolcetta je najviše u severozapadnoj Italiji u Piedmontu, gde su najbolji uslovi za gajenje ove sorte. Njegova ograničenja i zahtevi sprečavaju da distribucija bude šira.

Karakteristike

Loza: Nije jaka, sklona je gljivičnim infekcijama i rađa dobro samo na mestima gde prirodni uslovi odgovaraju potrebama. Listovi su mali, imaju tri do pet prstiju i male dlačice na donjoj površini.

Plod: Grozdovi su male do srednje veličine, krilati i labave forme. Bobice, koje su od prvih što sazrevaju u Piedmontu su male i okrugle.

Vino: Sok Dolcetta ima visoki sadržaj šećera i kiseline, sa srednjim alkoholnim i niskim sadržajem tanina. Vino je bistro, jarke crvene boje, ima voćnu, cvetnu i glatku paletu, često sa tragovima badema. Pošto brzo stari, pije se mlado.

Opširnije...

Chenin Blanc

chenin_blancSORTA je u Francuskoj poznata i pod imenom Pineau de la Loire, Blanc d’Anjou, Plant d’Anjou, Gros Pinot Blanc de la Loire i Gros Chenin. U Juznoj Africi kao  Steen.

Istorija

Chenin Blanc vodi poreklo iz Anžua, južno od Loare na severozapadu Francuske gde se pojavilo već u devetom veku. Kasnije je prenet u dolinu reke Rone na istok. Izgleda da se Chenin Blanc u Australiji pojavio još na početku naseljavanja, ali su mu davali pogrešna imena. Zabeleženo je da je C. Waterhouse uzgajao Steen u Hajerkombu u južnoj Australiji 1862. godine i da je proizvodio vino.

Geografska rasprostranjenost

Chenin Blanc se još uvek u Francuskoj može naći u regionima Anzu, Turen i dolini reke Loare. Trenutno se uzgaja i u SAD, naročito u Kaliforniji kao i u Južnoj Africi, Čileu, Argentini, Novom Zelandu i Australiji. Najviše vinograda ove sorte u Australiji nalazi se na jugu, mada je uspešna i na zapadu.

Karakteristike

Loza: U povoljnim uslovima buja. Polu-uspravna je i zrno kasno zri. Listovi imaju od tri to pet pera i hrapavu, tamnozelenu gornju površinu a mekani su sa donje strane.

Plod: Grozdovi su srednje veličine, kompaktni, kupastog oblika i razgranati. Zrna su prosečne veličine, ovalnog oblika, sa tankom kožicom i žutozelene boje koja je mestimično crvenkasta. Daju sladak sok.

Vino: Vino koje se proizvodi od grožđa Chenin Blanc razlikuje se zavisno od zemljišta i klimatskih uslova, sezonskih varijacija i tretmana proizvođača. U hladnijim oblastima sok sadrži dosta kiseline i alkohola sa jakim ukusom voća, koji često ostavlja osećaj slasti. Postaje bolje starenjem i dobija aromu meda i cvetova. Kada se ovo vino tretira kao suvo belo vino, ono će i dalje imati voćnu aromu velikog intenziteta kao bela vina iz Anzua. Kada se zrno ostavi na lozi i dobije botrytis cinerea, onda se dobija jako slatko gusto dezertno vino koje dobija na kvalitetu tokom vremena. U oblasti Turen u Francuskoj ova sorta vina zavisiće od godišnjeg doba i može se kretati od relativno suvog, aromatičnog vina do gustog slatkog dezerta. Penušavo vino is Vuvreja je naročito popularno. Dobro uspeva i pod nepovoljnim klimatskim uslovima. U Australiji Chenin Blanc je najčešće oporo suvo belo vino sa velikim procentom kiselosti i intenzivnom aromom voća što je rezultat čuvanja u drvenom buretu. Često se meša i sa drugim sortama belog grožđa naročito semijonom.

Opširnije...

Chasselas

chasselas

OVO je grožđe u Francuskoj poznato kao Chasselas Blanc, Chasselas Doré, Mornen, Gutedel (Alzas) i Fendant u Švajcarskoj. Postoje i mnoge podvrste ovog voća u različitim regionima sa regionalnim nazivima i individualnim karakteristikama.

Istorija

Chasselas je možda najstarija kultivisana sorta i njegovo poreklo nije utvrđeno. Verovatno da potiče iz Male Azije, možda u blizini Istambula, ali su Feničani zaslužni što se sorta proširila preko celog Mediterana, preko Španije, sve do doline Rone i Italije.U Francusku je najverovatnije stigla za vreme vladavine kralja Fransoa I ili vodi poreklo iz okoline Chasselasa u blizini Macona u Burgundiji (ili regiona Cahors). Nesporno je da su Švajcarci došli do svog “šaselasa” od čuvenih vina iz Fontenbloa na severu Francuske. Šaselas je stigao do Australije preko kolekcije Dzejmsa Bazbija iz 1832 godine, ali nije postalo popularno vino. I dalje se gaji i koristi se kao stono vino ili u proizvodnji drugih vrsta vina.

Geografska rasprostranjenost

Chasselas je rasprostranjen po celoj Francuskoj jer je veoma popularan kao stono vino a  proizvodi se u regionima sa umerenijom klimom. Naročito dobro uspeva u Švajcarskoj u regionu Vale a ima ga i u centralnoj Evropi, Nemačkoj, Austriji, Italiji, Novom Zelandu i Australiji.

Karakteristike

Loza: Loza je snažna i plodna. Listovi su od srednjih do velikih, petokraki, pomalo hrapavi sa glatkom sjajnozelenom gornjom površinom, i nešto bleđi ispod površine.

Zrno: Grozdovi su srednje veličine, cilindričnog oblika, dugi, krilasti i rano sazrevaju. Zrna su srednje veličine, jednaka, okrugla, odvojena, boje ćilibara kada sazru, prozirna i sa tankom kožicom, veoma slatka, sočna i hrskava.

Vino: Od šaselasa se pravi suvo, delikatno, neprepoznatljivo belo vino (iako se koristi i za vin de paille - slamnato belo iz regiona Jure), zlatno vino tipa likera u Alzasu, a u Švajcarskoj za proizvodnju popularnog suvog blagog belog vina sa izraženim karakterom od koga se povremeno pravi i penušavo vino.

Ima svoj festival Cellarmaster Kolekcija retkih knjiga o vinu u državnoj biblioteci južne Australije sadrži artikle koji datiraju iz 1791. godine u kojima se opisuje i ilustruje Fêtes des Vignerons (praznik Vinjerona) značajan festival vina koji se održava u Veveju u Švajcarskoj gde je šaselas glavna sorta.

 

Opširnije...

Chardonnay

chardonnay

U FRANCUSKOJ su korišćeni mnogi navodni sinonimi pa je došlo do zabuna o pravoj vrsti. Najtačniji su izgleda sinonimi: Chardenet, Chardenai, Chardenay, Chaudenay i Chardennet, a ponekad je pogrešno imenovan kao Pineau Blanc. U Australiji kao Pinot Chardonnay.

 

Istorija

Ovo grožđe izgleda da vodi poreklo iz regiona Burgundy u istočnoj Francuskoj, mada je takođe pronađen u ranim vinogradima u Champagne regionu u severoistočnoj Francuskoj. U Australiji nađena u kolekciji Dzejmsa Bazbija iz 1832. ali je generalno prihvaćena tek posle 1950. kad je ponovo doneta u Australiju gde se prvo gajila u toplijim regionima a tek kasnije i u hladijim.

Geografska distribucija

Chardonnay je dominantna vrsta belog grožđa velikih vina iz Burgundya,  posebno onih iz Côte d’Or, i od velike je važnosti za proizvodnju šampanjca, penušavog (sparkling) belog vina iz severoistočne Francuske.

Uspešno se gaji i u nekim drugim zemljama kao sto je SAD, posebno Kalifornija i Oregon, zatim Južna Amerika i Australija. U Australiji najznačajniji vinogradi su na jugu, New South Wales, posebno Hunter Valley i Viktorija.

Karakteristike

Loza: Loza je jakog rasta i ima srednje, glatke, svetlo zelene lagane listove koji nisu mnogo usečeni. Rano cveta.

Voće: Grozdovi male do srednje veličine, krilasti, cilindrične i najčeše kompaktne strukture. Bobice se razlikuju u obliku ali su generalno srednje veličine, okrugle sa tankom kožom, boje ćilibara kada su izložene suncu, ali zelene u senci.

Vino: U Australiji Chardonnay se pokazao kao veoma prilagodljiv. Dobro raste u toplim navodnjenim, ili hladnijim, često visokim regionima sa dosta kiše. Buke(t) i paleta variraju u zavisnosti od uslova u kojim je grožđe raslo i tehnika koje su korišćene u proizvodnji vina. Vino iz toplijih regiona ima voćniji buke koji podseća na breskve i dinje i bogatu mekanu paletu koja se razvija s godinama, dok vino iz hladnijih regiona će generalno biti kiselije, svežije i delikatnije u voćnoj paleti. Nova sađenja su sve češce u hladnijim regionima i ovaj stil je sve popularniji. Ovakav Chardonnay se najčešće koristi za pravljenje penušavih belih vina korišćenjem tradicionalne francuske tehnike ‘Méthode Champenoise’.

U Francuskoj, Chradonnay je predstavljen u obliku suvih vina iz Burgundy, koja su najčešće zlatne boje sa bogatom, voćnom i dugom paletom. Sparkling vino iz Champagne-a je najčešće svetle boje, sa visokom kiselošću i toplom, dugom paletom sa ukusom jabuke. Mnoge vrste šampanjca nastaju mešanjem šardonea i pino noara i pino menijea, a samo ona poznata kao Blanc de Blanc se prave samo od šardonea.


Dole barikiranje! Šardone se u Australiji obično meša sa drugim vrstama. U kategoriji  belih vina mešavina Sémillon-Chardonnay je veoma popularna, a iako se ovde šardone tradicionalno držao u drvenim burićima, trenutno postoji sve veća potražnja za onim koji nema aromu hrasta.
Opširnije...

Carignan

carignan

U FRANCUSKOJ je poznat kao Carignane noire, Crignare ili Plant d’Espagne. U Španiji  kao Tinto ili Cariñena, a u Italiji kao Carignano. U Australiji, vrsta koja je poznata kao Carignan je ustvari portugalska vrsta Bomvedro ili Bonvedro.

Istorija

Najverovatnije je nastala u Španiji blizu sela Cariñena u Aragonu. Poznat je bio u regionu Pyrenées Orientales u Francuskoj u dvanaestom veku, odakle je stigao u mediteransku oblast. Iako je zapisan u Bazbijevoj kolekciji iz 1832. ne postoje potvrde o komercijalnom sađenju u Australiji.

Geografska distribucija

Carignan je jedna od najsađenijih vrsta u regionu Pyrenées Orientales jugozapadne Francuske i raste svuda po Mediteranu. Ima dosta vinograda u SAD, u Kaliforniji, Španiji, Čileu i Argentini. Nema značajnih vinograda u Australiji.

Karakteristike

Loza: Loza je jaka, uspravno raste i puno rađa. Listovi su veliki, debeli i petokraki sa intenzivnom zelenom glatkom gornjom površinom i pomalo bledom zelenom donjom.

Voće: Grpzdovi su srednje veličine, dugački i kompaktni, ponekad krilasti a čine ga bobice koje nisu podjednako zrele. Bobice su plavo crne, ovalne, dosta debele kože, čvrste i sočne. Kasno sazrevaju i vrlo su podložne gljivičnim bolestima.

Vino: Vino je tvrdo i gorko sa slabo raznolikim karakterom dok je mlado i zbog toga Carignan u Francuskoj nije prezentiran kao singl varietal vino. Kao takav se javlja ali vrlo retko u Kaliforniji. Međutim, ovaj grozd dosta toga može da pruži u finesi, dužini, voćnom ukusu i često je blendiran sa vrstama kao sto su Grenache, Morrastel, Cinsaut, Mourvèdre, Shiraz ili Aramon. Sa godinama gubi gorčinu i tvrdoću, dobija mekšu i zaokruženu paletu.

Opširnije...

Cabernet Franc

cabernet_franc

U FRANCUSKOJ: Cabernet Franc je takodje poznat kao Cabernet Gris, Grosse Vidure, Bouchet (St. Emilion i Pomerol), Carmenet (Médoc) i Breton (Loire). U Italiji kao Bordo (Veneto).

Istorija

Cabernet Franc je prepoznat u regionu Bordoa krajem osamnaestog veka blizu Liburna, i onda u Médoku sve do Loare. Pronađen je u severnoj Italiji u ranom XIX veku i postao je posebno važan u severoistočnoj Italiji. Donet je u Australiju u kolekciji Džejmsa Bazbija 1832. godine

Geografska distribucija

U Francuskoj Cabernet Franc se moži naći u dolini Loare, posebno u mestima oko Chinon i Bourgueil, u Bordo regionu na desnoj obali Gironde oko St. Emilion i Pomerol. Danas je proglašen kao preporučena vrsta za sađenje širom Francuske. U Italiji, najznačajniji vinogradi su u severoistočnoj Italiji i posebno je važan komponent u vinima iz Friuli, Venecije, Giulia i Veneto, ali raste i južno sve do Apulia. Ova vrsta je takođe česta u istočno-evropskim zemljama kao što je bivša Jugoslavija, Mađarska, a ima je i u Čileu.   U Australiji ga ima malo, u severoistočnoj Viktoriji i južnoj Australiji, posebno Clare Valley.

Karakteristike

Loza: Loza je vrlo snažna i raste uspravno. Listovi su srednje veličine, široki i najčešće petokraki. Gornja površina je tamnozelena i sjajna, a donja blago krznasta sa upečatljivim venama.

Voće: Grozdovi su od male do srednje veličine, duguljastog, pomalo kupastog oblika sa dva krila. Zrna su mala, labava, okrugla ali nepravilna, crno plave boje. Rano sazrevaju, imaju dosta tanku kožu i sočna su.

Vino: Cabernet Franc daje vino sa vidokom kiselinom, taninom i dobrim raznovrsnim karakterom. Aromaticno je i začinjeno, bobičastog ukusa zemljane palete i dobija boju dok stari.

U Francuskoj je sok ovog grožđa veoma važan u regionu Bordo, gde se meša sa Merlotom u St Emilionu i Pomerolu i sa Cabernet Sauvignon i Malbecom u Médocu i Gravesu. Može se mešati sa Carignan (Midi), sa Malbecom uoblasti Loire, sa Tannatom u Basses Pyrénées, dok se u Italiji meša sa Sangiovese pri spravljanju Kjanti vina. U Australiji se koristi za proizvodnju kvalitetnog raznovrsnog vina i meša se sa drugim vrstama (Cabernet Sauvignon i Malbec) da bi se dobilo vino Bordoskog stila.

Opširnije...

Barbera

barbera

Neka imena sorte se razlikuju po tome sto se dodaje i ime regiona, kao Barbera d’Alba, Barbera d’Asti, Barbera del Monferrato etc. Postoji nekoliko varijacija u klonovima.

Istorijat

Barbera je poznata kao grožđe crvenog vina u Italiji i poznata je još od XIII veka. Veruje se da potiče iz Piedmonta blizu Monferratoa i da se onda proširilo kroz celu Italiju. U Australiju su klonovi doneseni sa Kalifornijskog Univerziteta Davis,  šezdesetih godina.

Geografska distribucija

Barbera se nalazi najviše u Italiji, posebno u regionu Piedmont mada se može naći i u centralnoj i južnoj Italiji. Ima značajnih vinograda u Kaliforniji, posebno u Central i Napa Valley, a ima ga u Argentini, Brazilu, Dalmaciji i Urugvaju.U Australiji ga nema mnogo mada ga već 25 godina gaje u Mudgee regionu u New South Wales, sa kasnijim sađenjem u King Valley i Mornington poluostrvu u Viktoriji.

Karakteristike

Loza: Dosta snažna i rađa puno posebno ako raste u toplom okruženju sa pogodnom zemljom, ali je podložna nekim bolestima.  Lišće srednje veličine, pljosnato, petokrako sa krznastom donjom površinom.

Voće: Grozdovi između male i srednje veličine i najčešće kupastog oblika, kompaktno. Bobice su srednje veličine, crne i ovalne. Kasno sazrevaju i imaju meku kožu.

Vino: Sok ima dobru boju, visoke niove kiselina i tanina, sa vočnim i cvetnim mirisom i karakterističnom raznovrsnom paletom. Mada se proizvedeno vino rano pije, ono takođe može dobro da stari. Barbera se u Italiji koristi za suva crvena i penušava vina. Generalno je najkorisnije kao vino za mešanje.

Opširnije...
Pretplatite se na RSS feed

Online prodvnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail redakcija@vino.rs
  • Telefon: 064 111 8279

O nama