Carignan

carignan

U FRANCUSKOJ je poznat kao Carignane noire, Crignare ili Plant d’Espagne. U Španiji  kao Tinto ili Cariñena, a u Italiji kao Carignano. U Australiji, vrsta koja je poznata kao Carignan je ustvari portugalska vrsta Bomvedro ili Bonvedro.

Istorija

Najverovatnije je nastala u Španiji blizu sela Cariñena u Aragonu. Poznat je bio u regionu Pyrenées Orientales u Francuskoj u dvanaestom veku, odakle je stigao u mediteransku oblast. Iako je zapisan u Bazbijevoj kolekciji iz 1832. ne postoje potvrde o komercijalnom sađenju u Australiji.

Geografska distribucija

Carignan je jedna od najsađenijih vrsta u regionu Pyrenées Orientales jugozapadne Francuske i raste svuda po Mediteranu. Ima dosta vinograda u SAD, u Kaliforniji, Španiji, Čileu i Argentini. Nema značajnih vinograda u Australiji.

Karakteristike

Loza: Loza je jaka, uspravno raste i puno rađa. Listovi su veliki, debeli i petokraki sa intenzivnom zelenom glatkom gornjom površinom i pomalo bledom zelenom donjom.

Voće: Grpzdovi su srednje veličine, dugački i kompaktni, ponekad krilasti a čine ga bobice koje nisu podjednako zrele. Bobice su plavo crne, ovalne, dosta debele kože, čvrste i sočne. Kasno sazrevaju i vrlo su podložne gljivičnim bolestima.

Vino: Vino je tvrdo i gorko sa slabo raznolikim karakterom dok je mlado i zbog toga Carignan u Francuskoj nije prezentiran kao singl varietal vino. Kao takav se javlja ali vrlo retko u Kaliforniji. Međutim, ovaj grozd dosta toga može da pruži u finesi, dužini, voćnom ukusu i često je blendiran sa vrstama kao sto su Grenache, Morrastel, Cinsaut, Mourvèdre, Shiraz ili Aramon. Sa godinama gubi gorčinu i tvrdoću, dobija mekšu i zaokruženu paletu.

Opširnije...

Cabernet Franc

cabernet_franc

U FRANCUSKOJ: Cabernet Franc je takodje poznat kao Cabernet Gris, Grosse Vidure, Bouchet (St. Emilion i Pomerol), Carmenet (Médoc) i Breton (Loire). U Italiji kao Bordo (Veneto).

Istorija

Cabernet Franc je prepoznat u regionu Bordoa krajem osamnaestog veka blizu Liburna, i onda u Médoku sve do Loare. Pronađen je u severnoj Italiji u ranom XIX veku i postao je posebno važan u severoistočnoj Italiji. Donet je u Australiju u kolekciji Džejmsa Bazbija 1832. godine

Geografska distribucija

U Francuskoj Cabernet Franc se moži naći u dolini Loare, posebno u mestima oko Chinon i Bourgueil, u Bordo regionu na desnoj obali Gironde oko St. Emilion i Pomerol. Danas je proglašen kao preporučena vrsta za sađenje širom Francuske. U Italiji, najznačajniji vinogradi su u severoistočnoj Italiji i posebno je važan komponent u vinima iz Friuli, Venecije, Giulia i Veneto, ali raste i južno sve do Apulia. Ova vrsta je takođe česta u istočno-evropskim zemljama kao što je bivša Jugoslavija, Mađarska, a ima je i u Čileu.   U Australiji ga ima malo, u severoistočnoj Viktoriji i južnoj Australiji, posebno Clare Valley.

Karakteristike

Loza: Loza je vrlo snažna i raste uspravno. Listovi su srednje veličine, široki i najčešće petokraki. Gornja površina je tamnozelena i sjajna, a donja blago krznasta sa upečatljivim venama.

Voće: Grozdovi su od male do srednje veličine, duguljastog, pomalo kupastog oblika sa dva krila. Zrna su mala, labava, okrugla ali nepravilna, crno plave boje. Rano sazrevaju, imaju dosta tanku kožu i sočna su.

Vino: Cabernet Franc daje vino sa vidokom kiselinom, taninom i dobrim raznovrsnim karakterom. Aromaticno je i začinjeno, bobičastog ukusa zemljane palete i dobija boju dok stari.

U Francuskoj je sok ovog grožđa veoma važan u regionu Bordo, gde se meša sa Merlotom u St Emilionu i Pomerolu i sa Cabernet Sauvignon i Malbecom u Médocu i Gravesu. Može se mešati sa Carignan (Midi), sa Malbecom uoblasti Loire, sa Tannatom u Basses Pyrénées, dok se u Italiji meša sa Sangiovese pri spravljanju Kjanti vina. U Australiji se koristi za proizvodnju kvalitetnog raznovrsnog vina i meša se sa drugim vrstama (Cabernet Sauvignon i Malbec) da bi se dobilo vino Bordoskog stila.

Opširnije...

Barbera

barbera

Neka imena sorte se razlikuju po tome sto se dodaje i ime regiona, kao Barbera d’Alba, Barbera d’Asti, Barbera del Monferrato etc. Postoji nekoliko varijacija u klonovima.

Istorijat

Barbera je poznata kao grožđe crvenog vina u Italiji i poznata je još od XIII veka. Veruje se da potiče iz Piedmonta blizu Monferratoa i da se onda proširilo kroz celu Italiju. U Australiju su klonovi doneseni sa Kalifornijskog Univerziteta Davis,  šezdesetih godina.

Geografska distribucija

Barbera se nalazi najviše u Italiji, posebno u regionu Piedmont mada se može naći i u centralnoj i južnoj Italiji. Ima značajnih vinograda u Kaliforniji, posebno u Central i Napa Valley, a ima ga u Argentini, Brazilu, Dalmaciji i Urugvaju.U Australiji ga nema mnogo mada ga već 25 godina gaje u Mudgee regionu u New South Wales, sa kasnijim sađenjem u King Valley i Mornington poluostrvu u Viktoriji.

Karakteristike

Loza: Dosta snažna i rađa puno posebno ako raste u toplom okruženju sa pogodnom zemljom, ali je podložna nekim bolestima.  Lišće srednje veličine, pljosnato, petokrako sa krznastom donjom površinom.

Voće: Grozdovi između male i srednje veličine i najčešće kupastog oblika, kompaktno. Bobice su srednje veličine, crne i ovalne. Kasno sazrevaju i imaju meku kožu.

Vino: Sok ima dobru boju, visoke niove kiselina i tanina, sa vočnim i cvetnim mirisom i karakterističnom raznovrsnom paletom. Mada se proizvedeno vino rano pije, ono takođe može dobro da stari. Barbera se u Italiji koristi za suva crvena i penušava vina. Generalno je najkorisnije kao vino za mešanje.

Opširnije...
Pretplatite se na RSS feed

Online prodvnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail redakcija@vino.rs
  • Telefon: 064 111 8279

O nama