Marsanne

marsanneU FRANCUSKOJ Marsanne je poznat kao Marsanne Blanche, Grosse Roussette ili Avilleran i u Švajcarskoj kao Ermitage ili Ermitage Blanc.

Istorijat

Marsan je zabeležen dosta davno u Marsan regionu u Montelimar, i na padinama Hermitage u jugoistocnoj Francuskoj. Stigao je u Australiju u Bazbi kolekciji i poznato je da se gajio u Viktoriji 1860-ih godina. Loze u Tahbilku su verovatno najstariji čokoti Marsan loze na svetu koje jos uvek daju plod.

Geografska distribucija

Marsan raste u severnom delu reke Rajne u jugoistočnoj Francuskoj, u Švajcarskoj, u Valeu, i ima malih vinograda u Australiji, New South Walesu i Viktoriji, a loze iz Nagambije u centralnoj Viktoriji su od specijalnog značaja.

Osobine

Loza: Je snažna, plodonosna, i dobro prilagođena toplim, suvim i kamenitim uslovima. Listovi su veliki, okrugli, grubi, najčešće tri/petopsti sa mat tamnozelenom gornjom površinom, i svetlijom donjom.

Plod: Grozdovi su kupasti, krilasti, srednje veličine i labavi. Bobice su male, okrugle, relativno tanke kože i dobiju bogatu zlatnu boju kad sazru. Unutrašnjost je meka, sočna i slatka.

Vino: Sok se prepoznaje po visokom nivou alkohola i bogatoj boji, i može stariti u burićima od hrasta. U Francuskoj se pravi lagano, suvo, kratkotrajno, varietal vino, dok konkurent u Australiji ima više tela i karaktera, ali često ne stari dobro, mada nove tehnike sada vode do trajnijih vina. Sok od Marsana u regionu reke Rajne u Francuskoj se može dodati Sirazu da bi se dobilo izuzetno elegantno vino, i ono je glavna sorta koja se koristi u pravljenju poznatih belih Crozes-Hermitage vina i penušavih belih vina od St. Peray. Mešanjem sorti Rusan i Marsan, dobija se jedno aromatičnije, delikatno, interesantno vino, i te dve sorte su od velike važnosti u produkciji belih vina Rajne.

Opširnije...

Malbec Or Cot

malbec

U FRANCUSKOJ najpoznatiji kao Côt, takođe kao Noir de Pressac, Gourdoux, Estrangey, Côte-Rouge, Pied de Perdrix, Malbec (Gironde) ili Auxerrois (Cahors u jugozapadnoj Francuskoj).

Istorijat

Malbek verovatno vodi poreklo iz jugozapadne Francuske, blizu Cahors i poznato je da je bio u Gironde regionu kasnih 1780-ih godina, i potom u Touraine. U Australiji, iako zabeležen u kolekciji Džejma Bazbija, verovatno je pogrešno imenovan i Makartur piše o njemu 1844. godine da su ga doneli Barton i Gestijer iz Bordoa i kako je verovatno pogodan za Australijske uslove.

Geografska distribucija

Malbek se još uvek moze naći u Cahors districtu, u Gironde regionu jugozapadne Francuske, i u Touraine (Loire), mada u sve manjim količinama. Gaji se u Argentini i Čileu u većoj količini, a manjoj u SAD-u i južnoj Australiji.

Osobine

Loza: Uspravna, snažna, vrlo plodonosna, rano rađa oslobođena bolesti tokom dobre sezone, sa sirokim tri/petoprstim tamnozelenim listovima, sa često žućkastim ivicama, glatkom gornjom površinom, i beljom krznastom donjom.

Plod: Grozdovi su veliki, labavi, duguljasti i mnogobrojni. Bobice su plavo-crne boje, okrugle, srednjeg oblika, sa tankom kožicom i daju vrlo sladak, bistar sok punog ukusa.

Vino: Jačina, boje i palete,  količina kiselosti i alkohola u vinu pravljenom od Malbeka, mnogo zavise od varijacija u uzgajanju i klimatskim uslovima u raznim regionima produkcije. Generalno, od Malbeka se pravi lagani stil vina, dobre boje, slatko, ne mnogo aromatično, sa paletom bobica i začina. Brzo stari, i najbolje je kada se pije mlado. Sok se, najčešće meša sa sokom drugih vrsta grožđa. Za crvena Cahors vina dodaje visoki nivo alkohola, kiselosti, tanina i boje, daje punoću i boju vinu. Takođe se koristi u vinima St. Emilion i Graves u regionu Gironde gde je mekše sa manje kiselosti i delikatnije je. U Čileu ga mešaju sa tradicionalnim vrstama Bordoa (Merlot, Cabernet Franc i Petit Verdot). U Australiji daje vino sa dobrim taninima i bojom ali se najčešće koristi za mešanje, posebno sa Cabernetom.

Opširnije...

Grenache

grenache_blanc

U ŠPANIJJI je poznat kao Granacha, Garnacha i Garnache, kao Alicante ili Granaccia na Siciliji i u Francuskoj i kao Cannonau na Sardiniji.

Istorijat

Grenaš vodi poreklo iz Španije, verovatno iz Aragona. Vinogradi se šire kroz Roussillon, po mediteranskoj Francuskoj i istočno u mediteranskim regionima južne Evrope. Ova sorta je stigla u Australiju u kolekciji Džejmsa Bazbija 1832. godine, koju je on lično sakupljao i doneo iz Perpignana u Roussillonu. U južnuAustraliju ga je doneo doktor Kristofer Roson Penfold koji je ovamo stigao 1864. noseći sa sobom Grenache pelcere iz južne Francuske.

Geografska distribucija

Grenaš se sadi u mediteranskom pojasu od Španije do Sicilije, sa sve češćim vinogradima u južnoj Francuskoj. Takodje se gaji u južnoj Africi, SAD-u – posebno u centralnoj dolini Kalifornije, i u južnoj Australiji (Meklaren Vale, dolina Barosa, Clare).

Osobine

Loza: Je snažna i uspravno raste, dobro toleriše vetar, i najbolje joj odgovaraju topli, suvi i kameniti uslovi. Listovi su troprsti i pomalo uvijeni, sjajni, žuto-zeleni sa jasnim venama i bleđom donjom površinom.

Plod: Grozdovi su krilast, srednje veličine i kupastog oblika. Bobice su okrugle, crno-plave, debele kože i sočne.

Vino: Sok je sladak, varira u boji i bogatstvu u zavisnosti od klimatskih uslova i vitikulturalnih metoda pošto kvalitet zavisi od kontrolisane produktivnosti. Generalno je začinjen ukusom bobica, i meke palete sa relativno visokim sadržajem alkohola, ali može biti oskudan kiselinama, nivoom tanina i u boji. Grenaš se najčešće koristi u pravljenju tri vrste vina: poznatih roze vina iz Tavel regiona, u Cotes Du Rhone u jugoistočnoj Francuskoj, i u nekim regionalnim, suvim, crnim vinima. Međutim, potpuno različit se stil stvara kada se sok od nekog drugog crnog grožđa pomeša sa Grenašom kao u slučaju Mour Vedre (Mataro) i Cinsault, u vinima iz Cotes Du Rhone u jugoistocnoj Francuskoj ili uz selekciju od trinaest priznatih sorti vina iz obližnjeg Chateauneuf du Pape. Grenaš se koristi sam u Banyuls regionu Rusijona u južnoj Francuskoj u pravljenju ojačanih, slatkih, vina poznatih kao Vins Doux Naturels.

U Australiji potrošači su se zainteresovali za suva, crna, varietal vina pravljena od Grenaša, najčešće pravljena od starih loza koji daju bogato obojeno aromatično vino sa ukusom bobičastog voća i visokog alkoholnog sadržaja, pogotovo kada rastu u najpogodnijim uslovima. Takođe se Grenache uspešno meša sa drugim vrstama kao što su Mourvedre (Matar) i Chiraz, a koristi i u nekim porto vinima.

Opširnije...

Gamay

gamay

U FRANCUSKOJ je poznat kao Gamai Nicolas, Gamay Noir à Jus Blanc, Petit Gamai, Gamai Rond, Bourguignon Noir, Petit Bourguignon.

Istorijat

Današnji Gamay Noir à Jus Blanc verovatno vodi poreklo od loze koje je doneo car Probis 280. godine u region Liona istočne Francuske i koja verovatno vodi poreklo iz Dalmacije. Većina podvrsta su puno rađale ali davale vino slabog kvaliteta pa je dalja kultivacija Gamaya bila zabranjena u Burgundiji 1395. godine. Uprkos tome ova sorta je preživela i proširila se polako do Franche Comte, Touraine, Loire i Ardeche. Mada se u kolekciji Džejmsa Bazbija 1832. pod brojem 186 spominje Gamay Noir iz Haute Saone, ipak izgleda da su pravi Gamay klonovi, koji su sad u Australiji, relativno skoro doneseni.

Geografska distribucija

Svojevremeno jedna od najsađenijih sorti u Francuskoj, sada se može u najvećoj meri naći u Beaujolais, Burgundy i Dolini Loire. Ima je u Italiji, posebno u Toskani od 1825. godine i u spojenim regionima ex-Jugoslavije, Švajcarske, Austrije i Rumunije, a takođe u Čileu i Argentini.U Australiji raste na Mornington poluostrvu i blizu Beechworth u Viktoriji.

Osobine

Loza: Loza je relativno snažna, i dobro rađa. Listovi su najčešće celi, ali mogu biti troprsti, od male do srednje veličine, bledozeleni, glatki i sjajni sa žuto-zelenom donjom površinom.

Plod: Grozdovi su srednje veličine, kompaktni, kupastog oblika i ponekad krilasti. Bobice su crne boje, srednje veličine, duguljastog oblika, sa čvrstom kožom, ali meke, bele, slatke unutrašnjosti, i sazrevaju rano.

Vino: Od Gamaya se pravi svetlocrno vino sa velikom kiselošću, niskim procentom tanina, srednje težine, sa izrazitom aromom svežeg voća koja može odmah da se pije. Ovo vino se obično pojavljuje pod regionalnim imenom Beaujolais (istočna Francuska) gde je Gamay dominantna gajena sorta. Većina soka se prerađuje brzo od celih, umesto zgnječenih zrna od kojih se pravi kratkotrajno vino. Ali visoko kvalitetno vino može biti napravljeno kada se koriste tradicionalne metode i plodovi iz vinograda koji najviše odgovaraju njegovom uzgajanju kao Haute Beaujolais. Dolina reke Loare (zapadna Francuska) takodje pravi Gamay i ova sorta se najčešće koristi u roze vinima kao što su ona iz oblasti Anzu, ali se prerađuje na sličan način kao u drugim regionima.

Opširnije...

Furmint

furmint

SORTA je poznata kao Tokay u Francuskoj, kao Tokayu u Madjarskoj, i kao Tokayer ili Edler Weisser u Austriji i Nemačkoj. Ojačano vino poznato kao Tokay koje vodi poreklo iz severoistočne Viktorije u Australiji se međutim pravi od Mauscadelle grozđa. U bivšoj Jugoslaviji Furmint je poznat kao Šipon, Mislovai i Bijeli, ili čak pošipelj, mosler, zapfner.

Istorijat

Furmint verovatno vodi poreklo iz Mađarske, mada je moguće da je donesen u Mađarsku u ranom XIII veku. Odatle je prenet u Herrault, Gard i Languedoc regione u Francuskoj u ranom XIX veku. Furmint je donesen u Australiju u Bazbijevoj kolekciji 1832. ali nije se mnogo gajio, mada su vinogradi zabeleženi u Great Western u Viktoriji 1868. godine.

Geografska distribucija

Furmint se najviše gaji u Austriji, Madjarskoj, Čehoslovačkoj i bivšoj Jugoslaviji, te ostalim zemljama centralne Evrope i istočnog (bivšeg) SSSR-a.

Osobine

Loza: Loza raste uspravno ali nije mnogo snažna ni plodna. Listovi su skoro okrugli, sa jarkozelenom gornjom površinom i  vrlo svetlom, mat donjom površi.

Plod: Grozdovi su srednje veličine, cilindričnog oblika i ponekad krilasti. Bobice su okrugle, različitih veličina sa polu-transparentnom kožom, meke i zlatne boje kada sazru, i najčešće se beru kasno (mada sazrevaju rano). Podložni su truljenju.

Vino: Sok je visoko kiselog i alkoholnog sadržaja, i može biti gorko-sladak, ali se od njega pravi jako vino u Mađarskoj i istočnoj Evropi. Poznatije je kad se koristi u proizvodnji finih, slatkih, desertnih vina, kao onih iz Languedoca u jugozapadnoj Francuskoj, kao Tokay Princesse ili Tokay vina iz Madjarske gde se Tokay meša sa Harslevelu i buke i paleta tokom vremena dobijaju svoje specifičnekarakteristike.

Opširnije...

Durif

durif

SORTA je poznata jos kao Plant Durif, Plant Fourchu, Pinot de Romans i Pinot de l’Hermitage (iako nije u srodstvu sa pinom) u Francuskoj. U Kaliforniji, gde se gaji pored Peloursin (od koga se ponekad teško razlikuje), poznata je kao Petite Sirah.

Istorijat

Durif je stvorio Dr. Durif u jogoistočnoj Francuskoj oko 1880. godine i moguće da je stvoreno od semena Peloursina, uz koje se ova sorta često gaji i od koje se teško razlikuje.

Geografska distribucija

Durif je prvobitno nađen u Isère, Ardèche i Savoie, ali vinogradi su sve ređi u skorije vreme. Trenutno se dosta sadi u Kaliforniji, a u Australiji najveći vinogradi su u severoistočnoj Viktoriji.

Osobine

Loza: Loza je snažna i širi se dok raste. Listovi su srednje do veliki, najčešće petoprsni, sa mat, zelenom gornjom i bleđe zelenom, skoro mat donjom površinom.

Plod: Grozdovi su srednje do veliki, cilindrični, kompaktni i pomalo krilasti. Bobice su crne, male do srednje veličine, skoro ovalni (mada na oblik moze da utiče tesnoća grozdova), čvrste, tanke kožice i produkuju sladak sok.

Vino: Je tamne boje, sa visokim nivoom tanina i začinjenog, šljivastog ukusa. U Kaliforniji se koristi kao vino za mešanje, a u Australiji u proizvodnji penušavih vina.

Opširnije...

Dolcetto

dolcettoU ITALIJI Dolcetto je poznat kao Dolsin, Dolsin Nero i njegovih sedam DOC-ova se u Piedmontu razlikuju po imenima regiona kao Dolcetto d’Alba, Dolcetto di Diano d’Alba, d’Astilba, d’Asti, etc.

Istorijat

Dolcetto se gaji u Piedmontu još od jedanaestog veka, mada je moguće da vodi poreklo iz Francuske. Mogu se naći manji vinogradi u Argntini i Australiji. Prvo je u Australiji zasađen u Viktoriji i južnoj Australiji 1880-tih godina, ali je nestao tokom naredne dekade, osim u malom regionu, Great Western districtu Viktorije, gde je ova sorta doneta 1867. godine.

Geografska distribucija

Dolcetta je najviše u severozapadnoj Italiji u Piedmontu, gde su najbolji uslovi za gajenje ove sorte. Njegova ograničenja i zahtevi sprečavaju da distribucija bude šira.

Karakteristike

Loza: Nije jaka, sklona je gljivičnim infekcijama i rađa dobro samo na mestima gde prirodni uslovi odgovaraju potrebama. Listovi su mali, imaju tri do pet prstiju i male dlačice na donjoj površini.

Plod: Grozdovi su male do srednje veličine, krilati i labave forme. Bobice, koje su od prvih što sazrevaju u Piedmontu su male i okrugle.

Vino: Sok Dolcetta ima visoki sadržaj šećera i kiseline, sa srednjim alkoholnim i niskim sadržajem tanina. Vino je bistro, jarke crvene boje, ima voćnu, cvetnu i glatku paletu, često sa tragovima badema. Pošto brzo stari, pije se mlado.

Opširnije...

Chenin Blanc

chenin_blancSORTA je u Francuskoj poznata i pod imenom Pineau de la Loire, Blanc d’Anjou, Plant d’Anjou, Gros Pinot Blanc de la Loire i Gros Chenin. U Juznoj Africi kao  Steen.

Istorija

Chenin Blanc vodi poreklo iz Anžua, južno od Loare na severozapadu Francuske gde se pojavilo već u devetom veku. Kasnije je prenet u dolinu reke Rone na istok. Izgleda da se Chenin Blanc u Australiji pojavio još na početku naseljavanja, ali su mu davali pogrešna imena. Zabeleženo je da je C. Waterhouse uzgajao Steen u Hajerkombu u južnoj Australiji 1862. godine i da je proizvodio vino.

Geografska rasprostranjenost

Chenin Blanc se još uvek u Francuskoj može naći u regionima Anzu, Turen i dolini reke Loare. Trenutno se uzgaja i u SAD, naročito u Kaliforniji kao i u Južnoj Africi, Čileu, Argentini, Novom Zelandu i Australiji. Najviše vinograda ove sorte u Australiji nalazi se na jugu, mada je uspešna i na zapadu.

Karakteristike

Loza: U povoljnim uslovima buja. Polu-uspravna je i zrno kasno zri. Listovi imaju od tri to pet pera i hrapavu, tamnozelenu gornju površinu a mekani su sa donje strane.

Plod: Grozdovi su srednje veličine, kompaktni, kupastog oblika i razgranati. Zrna su prosečne veličine, ovalnog oblika, sa tankom kožicom i žutozelene boje koja je mestimično crvenkasta. Daju sladak sok.

Vino: Vino koje se proizvodi od grožđa Chenin Blanc razlikuje se zavisno od zemljišta i klimatskih uslova, sezonskih varijacija i tretmana proizvođača. U hladnijim oblastima sok sadrži dosta kiseline i alkohola sa jakim ukusom voća, koji često ostavlja osećaj slasti. Postaje bolje starenjem i dobija aromu meda i cvetova. Kada se ovo vino tretira kao suvo belo vino, ono će i dalje imati voćnu aromu velikog intenziteta kao bela vina iz Anzua. Kada se zrno ostavi na lozi i dobije botrytis cinerea, onda se dobija jako slatko gusto dezertno vino koje dobija na kvalitetu tokom vremena. U oblasti Turen u Francuskoj ova sorta vina zavisiće od godišnjeg doba i može se kretati od relativno suvog, aromatičnog vina do gustog slatkog dezerta. Penušavo vino is Vuvreja je naročito popularno. Dobro uspeva i pod nepovoljnim klimatskim uslovima. U Australiji Chenin Blanc je najčešće oporo suvo belo vino sa velikim procentom kiselosti i intenzivnom aromom voća što je rezultat čuvanja u drvenom buretu. Često se meša i sa drugim sortama belog grožđa naročito semijonom.

Opširnije...

Chasselas

chasselas

OVO je grožđe u Francuskoj poznato kao Chasselas Blanc, Chasselas Doré, Mornen, Gutedel (Alzas) i Fendant u Švajcarskoj. Postoje i mnoge podvrste ovog voća u različitim regionima sa regionalnim nazivima i individualnim karakteristikama.

Istorija

Chasselas je možda najstarija kultivisana sorta i njegovo poreklo nije utvrđeno. Verovatno da potiče iz Male Azije, možda u blizini Istambula, ali su Feničani zaslužni što se sorta proširila preko celog Mediterana, preko Španije, sve do doline Rone i Italije.U Francusku je najverovatnije stigla za vreme vladavine kralja Fransoa I ili vodi poreklo iz okoline Chasselasa u blizini Macona u Burgundiji (ili regiona Cahors). Nesporno je da su Švajcarci došli do svog “šaselasa” od čuvenih vina iz Fontenbloa na severu Francuske. Šaselas je stigao do Australije preko kolekcije Dzejmsa Bazbija iz 1832 godine, ali nije postalo popularno vino. I dalje se gaji i koristi se kao stono vino ili u proizvodnji drugih vrsta vina.

Geografska rasprostranjenost

Chasselas je rasprostranjen po celoj Francuskoj jer je veoma popularan kao stono vino a  proizvodi se u regionima sa umerenijom klimom. Naročito dobro uspeva u Švajcarskoj u regionu Vale a ima ga i u centralnoj Evropi, Nemačkoj, Austriji, Italiji, Novom Zelandu i Australiji.

Karakteristike

Loza: Loza je snažna i plodna. Listovi su od srednjih do velikih, petokraki, pomalo hrapavi sa glatkom sjajnozelenom gornjom površinom, i nešto bleđi ispod površine.

Zrno: Grozdovi su srednje veličine, cilindričnog oblika, dugi, krilasti i rano sazrevaju. Zrna su srednje veličine, jednaka, okrugla, odvojena, boje ćilibara kada sazru, prozirna i sa tankom kožicom, veoma slatka, sočna i hrskava.

Vino: Od šaselasa se pravi suvo, delikatno, neprepoznatljivo belo vino (iako se koristi i za vin de paille - slamnato belo iz regiona Jure), zlatno vino tipa likera u Alzasu, a u Švajcarskoj za proizvodnju popularnog suvog blagog belog vina sa izraženim karakterom od koga se povremeno pravi i penušavo vino.

Ima svoj festival Cellarmaster Kolekcija retkih knjiga o vinu u državnoj biblioteci južne Australije sadrži artikle koji datiraju iz 1791. godine u kojima se opisuje i ilustruje Fêtes des Vignerons (praznik Vinjerona) značajan festival vina koji se održava u Veveju u Švajcarskoj gde je šaselas glavna sorta.

 

Opširnije...

Chardonnay

chardonnay

U FRANCUSKOJ su korišćeni mnogi navodni sinonimi pa je došlo do zabuna o pravoj vrsti. Najtačniji su izgleda sinonimi: Chardenet, Chardenai, Chardenay, Chaudenay i Chardennet, a ponekad je pogrešno imenovan kao Pineau Blanc. U Australiji kao Pinot Chardonnay.

 

Istorija

Ovo grožđe izgleda da vodi poreklo iz regiona Burgundy u istočnoj Francuskoj, mada je takođe pronađen u ranim vinogradima u Champagne regionu u severoistočnoj Francuskoj. U Australiji nađena u kolekciji Dzejmsa Bazbija iz 1832. ali je generalno prihvaćena tek posle 1950. kad je ponovo doneta u Australiju gde se prvo gajila u toplijim regionima a tek kasnije i u hladijim.

Geografska distribucija

Chardonnay je dominantna vrsta belog grožđa velikih vina iz Burgundya,  posebno onih iz Côte d’Or, i od velike je važnosti za proizvodnju šampanjca, penušavog (sparkling) belog vina iz severoistočne Francuske.

Uspešno se gaji i u nekim drugim zemljama kao sto je SAD, posebno Kalifornija i Oregon, zatim Južna Amerika i Australija. U Australiji najznačajniji vinogradi su na jugu, New South Wales, posebno Hunter Valley i Viktorija.

Karakteristike

Loza: Loza je jakog rasta i ima srednje, glatke, svetlo zelene lagane listove koji nisu mnogo usečeni. Rano cveta.

Voće: Grozdovi male do srednje veličine, krilasti, cilindrične i najčeše kompaktne strukture. Bobice se razlikuju u obliku ali su generalno srednje veličine, okrugle sa tankom kožom, boje ćilibara kada su izložene suncu, ali zelene u senci.

Vino: U Australiji Chardonnay se pokazao kao veoma prilagodljiv. Dobro raste u toplim navodnjenim, ili hladnijim, često visokim regionima sa dosta kiše. Buke(t) i paleta variraju u zavisnosti od uslova u kojim je grožđe raslo i tehnika koje su korišćene u proizvodnji vina. Vino iz toplijih regiona ima voćniji buke koji podseća na breskve i dinje i bogatu mekanu paletu koja se razvija s godinama, dok vino iz hladnijih regiona će generalno biti kiselije, svežije i delikatnije u voćnoj paleti. Nova sađenja su sve češce u hladnijim regionima i ovaj stil je sve popularniji. Ovakav Chardonnay se najčešće koristi za pravljenje penušavih belih vina korišćenjem tradicionalne francuske tehnike ‘Méthode Champenoise’.

U Francuskoj, Chradonnay je predstavljen u obliku suvih vina iz Burgundy, koja su najčešće zlatne boje sa bogatom, voćnom i dugom paletom. Sparkling vino iz Champagne-a je najčešće svetle boje, sa visokom kiselošću i toplom, dugom paletom sa ukusom jabuke. Mnoge vrste šampanjca nastaju mešanjem šardonea i pino noara i pino menijea, a samo ona poznata kao Blanc de Blanc se prave samo od šardonea.


Dole barikiranje! Šardone se u Australiji obično meša sa drugim vrstama. U kategoriji  belih vina mešavina Sémillon-Chardonnay je veoma popularna, a iako se ovde šardone tradicionalno držao u drvenim burićima, trenutno postoji sve veća potražnja za onim koji nema aromu hrasta.
Opširnije...
Pretplatite se na RSS feed

Online prodvnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail redakcija@vino.rs
  • Telefon: 064 111 8279

O nama