Ugni Blanc ili Trebbiano

ugni_blanc

OVA SORTA vina je Australiji poznata pod imenom beli širaz ili beli ermitaž (White Shiraz i White Hermitage). U Francuskoj, Ugni Blanc ili Uni Blanc ima dosta sinonima u malim regionima i poznata je pod imenom Bouan ili Beau blizu italijanske granice, Cadillac u Gironde, St. Emilion u Konjaku (Cognac), Trebbiano na Korzici i Thalia u Portugaliji. U Italiji, Trebbiano se može zvati Fiorentino, Toscano što su druge, ali suštinski slične podvrste.

Opširnije...

Traminer (Gewurztraminer)

traminer

U FRANCUSKOJ, u Alzasu poznata je pod imenom Gentil Blanc, Weiss Edler i Knipperlé ili Kniperlé, i kao Kleiner Rauschling u Otu (Haut) i Bas Rhin i Weiss Klavner u Bas Rhinu. Tramincu se često dodaje prefiks Gewürz da dočara podvrstu koja ima aromatičniji, prefinjeniji i delikatniji sok.

Opširnije...

Terret Noir

terret_noir

U JUGOISTOČNOJ Francuskoj poznat kao Tarret ili Terrain.

Istorijat

Terret Noir je veoma stara sorta koja verovatno potiče iz Hérault (Ero) u jugoistočnoj Francuskoj. Ova sorta preneta je u Australiju u kolekciji  iz. 1832. godine ali nije široko rasprostranjena.

Opširnije...

Tempranillo

tempranillo

OVA SORTA je u Španiji poznata pod imenom Tinto Madrid, Tinto de la Riojga, Tintao Fino, Tinto del Pais and Tinto de Toro, u Portugaliji kao Tintao Roriz ili Aragonêz, u Kaliforniji kao Valdepenas, a u Italiji (verovatno) kao Negretto.

Opširnije...

Sylvaner

syilvaner

U DRUGIM delovima sveta ova sorta  poznata je pod imenom Sylvaner vert (zeleni) ili Gentil vert (zeleni) u Francuskoj, kao Grüner Sylvaner, Grünfraenkisch, Franken Riesling (u Francuskoj, Alzasu, Nemačkoj), i mnogim drugim delovima centralne Evrope,  gde ime varira od regiona do regiona.

Istorijat

Siyllvaner verovatno vodi poreklo iz Australije, iako se ranije smatralo da vodi poreklo iz Transilvanije. Loza je preneta u Nemačku gde se spominje u srednjevekovnim zapisima u Kastelu u Frankenu. Sedamdesetih godina prošlog veka loza je eksperimentalno zasađena u  severoistočnoj oblasti Victoria i dolini Eden u južnoj Australij. Poznatno je da Brown Bros iz Victoriae eksperimentisao sa ovom sortom sedamdesetih godina prošlog veka.

Geografska rasprostranjenost

Sylvaner se još uvek može naći širom centralne Evrope, u Nemačkoj i Alzasu, u Francuskoj iako se broj zasada prilično smanjio. Trenuto se u manjoj meri gaji u Kaliforniji i Australiji.

Osobine

Loza: Čokot je uspravan, bujan, daje bogat plod i prilično rano sazreva. Listovi su srednje veličine, troprsti, debeli, okrugli, svetlo zeleni s lica, i bez malja sa naličja.

Plod
: Grozdovi su mali, kratki, cilindrični, zbijeni. Zrno je srednje veličine, okruglo osim kad se deformiše usled pritiska, zelene boje sa smeđim tačkicama usled isloženosti suncu, sa prilično debelom kožicom.

Vino
: Sok je prilično gust, viskozan s visokim procentom prirodne kiselosti, vrlo slatkog i prijatnog ukusa. Iako je jako, nedostaje mu specifičan ukus. Zbog toga se obično meša sa suvljim sortama kao što su, na primer, rizling ili elbling. Nekada ga predstavljaju  kao slatko vino koje kasno dozreva.

Opširnije...

Shiraz

shiraz

U AUSTRALIJI poznat i kao Hermitage, u Francuskoj kao Syrah ili Petite Syrah.

Istorijat

Ova sorta izgleda da vodi poreklo iz severnog dela doline reke Rajne u Francuskoj. Poznata je u tom regionu još od dvanaestog veka. Shiraz je stigao u Australiju u Bazbijevoj kolekciji i spominje se kao sorta prilagođena za Australijske klimatske uslove u knjizi Ser Vilijema Mekartura štampanoj 1844. godine.

Geografska rasprostranjenost

Shiraz sorta se koristi u poznatim vinima Hermitage, Crozes i Côte Rôtie u dolini reke Rajne u istočnoj Francuskoj i takođe je jedna od sorti koja se koristi za vina Châteauneuf-du-Pape. Uspešno se gaji na drugim mestima, posebno u Argentini i Australiji. U Australiji se Shiraz svuda gaji, ali najznačajniji regioni se nalaze u južnoj Australiji, u Coonawarra, Barossa Valley, McLaren Vale i Clare valley, u New South Walesu, posebno u Lower Hunter Valley i u Viktoriji kod Rutherglena i Central Highlands regionu.

Osobine

Loza: Loza je snažna, širi se i ima velike petoprsne listove sa bleđom zelenom donjom površinom i svetlo žutim žilama.

Plod: Grozdovi su dugacki, cilindrični, i postaju labavi dok bobice sazrevaju i smežuraju se. Bobice su male do srednje veličine, ovalnog oblika, tamno crne, relativno tanke kože, sočne i slatke.

Vino: Aroma ovog vina se poznaje po tragovima crnog bibera, dudinja i crne ribizle, a ponekad uz tračak katrana. Ove arome su prisutne u paleti najčešće zajedno sa tragovima tanina i drveta – posebno američkog hrasta. Dugim odležavanjem arome se mešaju stvarajući blanasiranu i bogatu paletu. Nivo kiselosti, bogatstvo palete i voćne arome će se razlikovati u zavisnosti od klimatskih uslova.


Sam sa samim sobom Australijski proizvođači su izabrali da proizvode vina od Shiraz grožđa koja su sad laganijeg stila i uspostavljaju balans između tanina, drveta i voća pri čemu su minimalizovali katranske tragove. U Australiji je uobičejano da se sok od Shiraza kombinuje sa drugim Shiraz sokovima istog kvaliteta ali iz drugih vinograda ili država i klimatskih regiona time stvarajući izbalansirano vino. Sok od Shiraz se ovde često meša sa Cabernetom i sa manje poznatim vrstama kao što je Mourvèdre i Grenache. Takođe se koristi u proizvodnji penušavih crnih vina, stil koje je trenutno popularan u Australiji Odlična su i ojačana vina porto stila.
Opširnije...

Semillon

semillon1

U AUSTRALIJI je poznat i kao Hunter River Riesling, a u Francuskoj kao Gros Semillon ili Semillon Muscat.

Istorijat

Izgleda da semijon vodi poreklo iz regiona Bordo na jugozapadu Francuske, gde je bio poznat u 18. veku. U Australiju je verovatno doneta  posredstvom kolekcije Bazbi. Poznato je da se od semijon groždja u oblasti Hunter Valley u Novom Južnom Velsu pravilo vino početkom četrdesetih godina XIX veka.

Geografska rasprostranjenost

Semijon je glavna sorta belog groždja u regionu Gironde u zapadnoj Francuskoj koja se često meša sa drugim belim sortama i sastojak je svetski poznatih slatkih vina iz oblasti Sauternes i Barsac i suvih belih vina iz oblasti Graves. Uzgaja se i u Čileu, Argentini, SAD – naročito u Kaliforniji i u Australiji. Najznačajnije plantaže u Australiji se nalaze u dolini Hunter i u oblasti Murrumbidgee Irrigation u Novom Južnom Velsu i dolini Barossa i regionima Clare u južnoj Australiji.

Osobine

Loza: Čokot je vrlo bujan sa velikim, širokim, debelim, tro ili petoprsni tamno zelenim listovina, s lica rapavim, a s naličja maljavim.

Plod
: Grozdovi su zbijeni, razgranati, srednje veličine, cilindričnog oblika. Zrna su obično okrugla, sa tankom kožicom, veoma sočna i slatka, sa ukusom karakterističnim za ovu sortu. Kada prezru i napadne ih botrytis cinerea (plemenita trulež ili crvenilo) postaju glavni sastojak jedinstvenih vina iz oblasti Sauternes.

Vino
: Semijon grožđe je karakteristično po tome što od njega mogu da se prave različita vina. Iz regiona Bordo u Francuskoj  potiču čuveni Sauternes i Barsac. Ova vina se proizvode od prezrelog groždja semijon koje je napala botrytis cinerea i ručno se bere kada dodje pravo vreme. Kada se pomeša sa manjom količinom Sauvignon Blanc i Muscadelle, nastaje žitko vino sa izrazito voćnom arom, intenzivno, dugotrajno, koje često ima ukus limuna. Kada groždje nije izloženo botrytis cinerea, od njegovog soka se pravi suvo belo vino koje fermentiše u drvenim burićima i ima karakterističan ukus kao vina iz oblasti Graves, takodje iz regiona Bordoa. Vino koje se u Australiji pravi od semijona ima drugačije osobine zavisno od klime i tla kao i recepta po kojem se pravi. Iz hladnijih oblasti, vino je visoke kiselosti, suvo i često ima ukus limuna, dok su vina iz toplijih regiona manje kisela, i imaju ukus tropskog voća. Bez obzira da li sazreva u boci ili buretu, vino se prilagođava i jednom i drugom procesu. Region Hunter u Novom Južnom Velsu je naročito poznat po svom semijonu koji sazreva u boci, vinu boje starog zlata sa ukusom meda, intenzivnog i dugotrajnog. Osim toga, kada je izloženo botritis cinerea, dobija se slatko, aromatično i često gusto vino.

Primedbe Semijon je u Australiji poznat kao varijetetno vino (koje se pravi od samo jedne sorte groždja), mada se često meša i sa Sauvignon Blanc ili Chardonnay.
Opširnije...

Sauvignon Blanc

sauvignon_blanc

OVA sorta se u Francuskoj naziva Petit Sauvignon ili Sauvignon Jaune u regionu Žironda na jugozapadu Francuske i Sauvignon Fumé ili Blanc Fumé u zapadnoj i centralnoj Francuskoj.

Istorijat

Izgleda da sovinjon vodi poreklo iz oblasti Žironda u jugozapadnoj Francuskoj i da je tamo bila rasprostranjena sorta u 17. veku. Doneta je u Australiju preko kolekcije Bazbi 1832. godine.

Geografska rasprostranjenost

Sovinjon je u Francuskoj naročito važan u regionu Bordo na jugozapadu Francuske i regionima Sancerre i Pouilly u dolini reke Loare u zapadnoj Francuskoj. Značajne plantaže nalaze se i u SAD — naročito u Kaliforniji – na Novom Zelandu i u Australiji. Najveće plantaže u Australiji nalaze se u južnoj Australiji, ali je ova sorta prisutna i u Viktoriji, Novom Južnom Velsu i zapadnoj Australiji.

Osobine

Loza: Čokot je bujan i raste uspravno. Listovi su mali, tro ili petoprsni, s gornje strane mat i zeleni, s naličja imaju malje.

Plod: Grozdovi su mali, kratki, zbijeni i konusnog oblika. Zrna su mala, pomalo izdužena i providna, sa debelom kožicom pre no što sazru.

Vino: Vino koje se u Francuskoj pravi od sovinjona može biti sofisticirano, intenzivno, slatko dezertno vino tipično za regione Sauternes ili Barsac, kada se sok sovinjona doda osnovi semijona (Semillon) vino dobija na jačini, boji i bukeu. Koristi se i za suva bela vina u susednom regionu Graves, gde vino vremenom dobija na jačini i bukeu. Takodje se koristi i za čuvena vina Sancerre i Pouilly-sur-Loire gde je  to kiselkasto, suvo, resko vino sa ukusom voća i izrazitim ukusom ogrozda. Paleta ovog vina u Australiji zavisi od klimatskih uslova i zemljišta kao i recepta za pravljenje vina. Plod koji raste u hladnijim klimatskim uslovina daje vino sa visokim procentom kiselosti i paletom koja ima ukus ogrozda. Plod iz toplijih krajeva daje vino sa voćnom tropskom paletom. Vino se obično drži u drvenim burićima što mu daje bogatiju paletu. Od australijskog Sauvignon Blanc se obično pravi suvo vino voćnog ukusa, iako neki uspešni proizvodjači prave slatko “lepljivo” dezertno vino. Novi Zeland je postao poznat po proizvodnji Sauvignon Blanc vina koje ima veoma specifične osobine dok je mlado.

Opširnije...

Sangiovese

sangiovese

SANĐOVEZE čiji je naziv izveden od latinskog „sanguis Jovis“ (krv Jupitera), najstarije je i najrasprostranjenije vinsko grožđe u Italiji. Postoji mnogo podsorti sanđovezea, ali se sve odnose na Sangiovese Grosso, takođe poznat i kao San Gioveto, Prugnolo, Brunello, Calabrese, Uvetta, Montepulciano itd.

 

Sorta daje elegantna vina, srednjeg tela i svežih kiselina, s velikim potencijalom odležavanja. U stvari, najbolja sanđovezi vina traže minimum pet do 10 godina odležavanja, pre nego što postanu spremna za konzumiranje, a pojedina mogu da „požive“ i čitav ljudski vek!
Stopostotni sanđoveze s oznakom Brunello di Montalchino najcenenija su i generalno najskuplja vina od ove sorte.

Istorijat

Izgleda da ova sorta vodi poreklo iz Toskane i već je bila dosta poznata još u XVI veku. Prvobitno samo u Toskani, ali u devetnaestom veku se proširila do Emilia- Romagna i onda kroz celu Italiju. Doneta je u Australiju od strane CSIRO kasnih 1960-tih i komercijalno se gajila u Mudgee u New South Wales. Ima italijanskih klonova koji su doneti 1980-tih pa i kasnije, 1990-tih godina.

Geografska rasprostranjenost

Sangiovese se gaji svuda po Italiji. Takođe ima malih vinograda u SAD, posebno Kaliforniji, Argentini i Australiji. U Australiji najznačajniji vinogradi su u Mudgee regionu New South Wales, u McLaren Vale u južnoj Australiji i u King Valley u Viktoriji.

Osobine

Loza: Loza je relativno snažna, ima dobru otpornost i generalno dobro rađa. Listovi su tamno zeleni, normalni, pomalo izduženi, najčešće troprsni sa glatkom, sjajnom i ravnom gornjom površinom i svetlozelenom, pomalo krznastom donjom.

Plod: Grozdovi su srednje veličine, kupasti, krilasti i labavi. Bobice su od male do srednje veličine, ovalne, plavo-crne boje sa debelom, otpornom kožom i sočne su.

Vino: Bobice prave svetli, pomalo gorak sok, srednjeg stepena slatkosti sa karakterističnom aromom. Vino ima visoki stepen kiselosti, sa taninima, srednje količine alkohola i suvu, zemljastu, punu paletu. Kvalitet vina zavisi od prirodnog kvaliteta klonova pa postoji mnogo varijacija u standardnom kvalitetu, dubini boje, ukusu i potencijalu starenja i trajanja. Ova sorta grožđa se koristi za poznata vina Brunello di Montalcino u južnoj Toskani, ali se sok najčešće meša sa drugim vrstama. Sangiovese je bitna komponenta u najboljim Chianti vinima, čineci 75% - 90% mešavine sa Canaiolo, Trebbiano, itd. Sve se češće meša sa kaberneom u Italiji praveći crno vino visokog kvaliteta. U Australiji je proizvodnja mala, i koristi se u pravljenju varietal vina mada se može mešati sa drugim sortama.

Opširnije...
Pretplatite se na RSS feed

Online prodvnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail redakcija@vino.rs
  • Telefon: 064 111 8279

O nama