Svaka sremska vinarija koja drži do sebe u propagandnom materijalu poziva se načuvenog Sremca, a rimskog imperatora Probusa (232-285 n.e.), koji je po predanju prvi doneo lozne kalemove na Frušku goru. Valjda sa školovanja u Rimu, u to doba odliv mozgova očito nije bio u modi. A čime ćemo se mi jadni dičiti?
Leto 2012. Stojimo u krmnom bilju do struka, mislim da je zob bila u pitanju, za romantiku se staraju retke bulke, gledamo nizbrdo i zamišljamo kako šetamo niz naš vinograd. Ali, prvo najesen da sleti labudica na Patku.
Ako ste mislili da je početak proizvodnje vina kada lozu zasadite u vinogradu, grešite. Vinograd nastaje čak dve godine ranije kod veštih kalemara!
Q: Nameravam s prijateljem da posadim vinograd i krenem u proizvodnju vina, pa me interesuje koliko je otprilike potrebno novca za tako nešto?
(Miladin Spajić, Vršac)
Ničim (ili ipak nečim) izazvane klimatske promene u globalu menjaju agrokulturološku sliku sveta. Tako se loza sve više vijori u severnim zemljama, ali sasvimn dobro izgleda uspeva i na nekim južnim geografskim širinama gde nismo navikli da je vidimo.
Konačno znamo tačnu površinu vinograda u Srbiji. To je dobro, i time je, verujemo, stavljena tačka na brojne stručne nesuglasice oko pitanja čime raspolažu domaći vinari.
Ono što je loše u ovoj priči je to što bi tih površina moglo i trebalo da bude daleko više, jednoglasan je zaključak na konferenciji za medije održanoj u beogradskom Klubu poslanika, gde je „Vinogradarski atlas” predstavlje. U pitanju je publikacija kapitalne vrednosti za svakoga ko se bavi ili tek namerava da se bavi vinogradarstvom i vinarstvom. Tim autora, koji čine prof. dr. Dragoslav Ivanišević, dipl. inž. Darko Jakšić i prof. dr. Nada Korać, uz pomoć recenzenta Milana Prostrana, otkrio nam je tek mali deo tajni koje krije ovaj kompletni i sveobuhvatni „rentgenski snimak” srpskih vinogorja.
