Jedan od najvoljenijih srpskih glumaca, Vojin Ćetković ovih dana nalazi se u žiži interesovanja javnosti zbog uloge vinara Vuka Tomovića u seriji „Tajne vinove loze“, nastale po literarnom predlošku Mirjane Bobić Mojsilović. Serija, koja se od januara emituje na RTS-u i na Superstar TV, prati odnose članova dve porodice, bogatog biznismena Vuka Tomovića iz Subotice i Vere Smiljanić, samohrane majke dva sina iz Negotinske Krajine.

Vinarska slava Sveti Trifun slavi se širom pravoslavnog sveta. Interesovalo nas je kako to rade u pojedinim delovima Srbije i šta ovaj najveći vinarski i vinogradarski praznik znači pojedinim vinarima.

Televizijska serija Tajna vinove loze izazvala je interesovanje i među poslenicima srpske vinske scene. Pitali smo vinare, trgovce vinima, somelijere i vinske novinare koliko dešavanja u seriji imaju veze s onim šta se stvarno dešava u vinskoj Srbiji.

Zabeležio je Vuk Stefanović Karadžić sledeće narodne stihove: „Opila se i nadrla strina, da od čega, ne bi ni žalio, već od poke (pola oke) vode jabukovače“. Iako se ne pominje odakle je ta vesela strina, možemo s velikom sigurnošću pretpostaviti da je negde iz mačvanskog kraja ili zapadne Srbije. Nije se napila ni od vina, ni od rakije, a ni od piva koje je tokom 19. veka postajalo sve popularnije u Srbiji, već od jabukovače!

Već na najavu serije Tajna vinove loze slatko smo se ismejali. „Intimna saga obavijena tajnama“, pisalo je. Intimnim tajnama vinove loze? A nije u obrazovnom već u igranom programu!? Odmah smo posumnjali da je u pitanju projekat Saveza vinara i vinogradara Srbije na podizanju vinske kulture vaskolikog biračkog tela – naučiće da se vino ne pije iz čaše za vodu; da se čep omiriše čim ga izvadiš iz boce (pod uslovom da nije onaj od PET ambalaže); šta znači vino na nosu, a koliko je važna duga završnica... Ono, folirajte se o vinu, pa posle možda nekad i zabasate u prodavnicu pa kupite buteljku.

U skladu sa Zakonom o vinu svaki proizvođač grožđa (fizičko lice, preduzetnik, pravno lice) koji u vlasništvu, zakupu ili koperaciji ima najmanje 0,1 hektara vinograda ili manje od 0,1 hektara ukoliko grožđe stavlja u promet, ima obavezu upisa u Vinogradarski registar, a svaki proizvođač vina (pravno lice, preduzetnik) ima obavezu upisa u Vinarski registar.

Identitet vinske regije se gradi i zahvaljujući sortimentu vinove loze u njoj. Tokom vekova se pokazalo da su pojedine sorte našle svoju najbolju ekspresiju na određenom području. Zbog toga se takve sorte šire vremenom i postaju dominantne u nekom vinogorju.

Nedavna ispitivanja tržišta pokazala su da je opredeljujući faktori kod kupovine vina u segmentu potrošača između 25 i 34 godine odnos cene i kvaliteta i to da li je proizvod nastao iz organske, odnosno održive proizvodnje. Ali, na šta se stvarno misli kada se govori o održivomvinogradarstvui očuvanju biološke raznovrsnosti koji su osnova organske proizvodnje.

U doba korone, kako bi zaštitili sopstvenu proizvodnju, brojni su vinari i vinogradari u regionu podigli glas protiv uvoza jeftinog grožđa. Prvenstveno je oštrica uperena prema jugu i Makedoniji odakle najviše, prosečno najbolje i najjeftinije sirovine dolazi.

Vinari i tehnolozi vole za svoja vina da kažu kako se zapravo prave u vinogradu. A tu ključnu ulogu imaju - vinogradari. Oni su odgovorni čak i kad priroda pokaže svoje najgore lice, jer vinar još i može da se još jednom pozajmi, podigne kredit kad nema berbe, ali vinogradarove muke i osećaj odgovornosti traju čitave godine, a želudac mesecima igra od nervoze pogleda uprtog u nebo, meteorološke izveštaje ili list i koren loze po svakom vremenu.