Nedavno je u javnosti pokrenuta polemika o promeni prostornog plana na teritoriji Sremskih Karlovaca, čijim bi se usvajanjem prema tvrdnjama pojedinih tamošnjih vinara ozbiljno ugrozila vinogradarska i voćarska tradicija ovog dela Fruške gore.

Srbija je uspešno uhvatila korak sa svetom u vinarstvu u godinama nakon filoksere ponajviše zahvaljujući aktivnostima tadašnjih vlasti i brojnim stručnjacima koji su donosili u Srbiju savremena znanja iz zemalja sa razvijenom vinskom tradicijom.

Mogu li Sremski Karlovci, grad istorije, kulture i pre svega vinogradarstva i vinarstva konačno i zauvek postati industrijska zona, čini se da niko u Srbiji, pa ni u samim Karlovcima ne zna. Il’ ne mari. Ali realnost je takva da ako se logika i razum građana „mesta moga dragog“ iznenada ne probude sredinom leta 2021. godine, kada novi Prostorni plan opštine Karlovaca bude dat na uvid i kao takav prođe, upućeni vele, vinogradarstvo i vinarstvo, te celokupna kulturna baština građena hiljadama godina otići će pre ili kasnije u vazduh. Bilo kroz dim ciglane, skladišta mazuta i nafte, raznih otrovnih i drugih materija.

Prilikom izgradnje hidrocentrale Đerdap trajno je nestalo i mesto koje je po mnogo čemu bilo jedinstveno na Balkanu. To mestočetiri kilometra nizvodno od Tekije ostalo je zapamćeno kao Ada Kale, usko ostrvo usred Dunava koje je potopljeno 1970. godine podizanjem nivoa vode.

Vijugavi put vodi kroz pitomi Levač. Na sve strane se smenjuju plodni voćnjaci i vinogradi, a 12 kilometara od Oparića, smešten je manastir Kalenić. Manastir je podignut u vreme despota Stefana Lazarevića i danas se svrstava među najznačajnije spomenike kulture u Srbiji sa očuvanim živopisom iz 15. veka. Manastir je od samog nastanka duhovni svetionik Levča koji je zajedno sa lokalnim stanovništvom prolazio kroz turbulentnu istoriju naših prostora.

Procene stručnjaka su da je šteta prouzrokovana izuzetno niskim temperaturama u aprilu napravila štetu francuskoj vinskoj industriji od oko dve milijade evra. Za potpuniju sliku novih okolnosti u ovoj za Francusku izuzuetno vrednoj grani poljoprivrede valja znati da je vinski sektor, inače vredan oko 14 milijardi evra godišnje, već izgubio oko milijardu dolara prošle godine usled problema koje je donela pandemija korona virusa.

Ljubitelji vina u Srbiji sve veću pažnju poklanjaju mestu na kojem je grožđe nastalo. Kao da dolazi vreme kada više neće biti dovoljno da se zna da vino potiče iz Župe, već će podjednaku pažnju izazivati i mikrolokaciji, odnosno vinograd iz kojeg je vino nastalo.

Smederevo će ostati zapamćeno u istoriji kao mesto odakle je 1882. godine krenulo širenje filoksere po srpskim vinogradima. Posle vinograda u Smederevu na redu su bili požarevački, pa krajinski... Nakon 15 godina situacija u vinorodnoj Srbiji bila je sumorna, jedino ponegde po obodu vinskih regija filoksera nije ostavila svoj trag u vinogradima.

Jedan ispražnjeni akumulator i odlazak do auto-mehaničara naveo me je da razmislim šta je suština kada pričamo i pišemo o vinu & vinskoj kulturi.

Glumac, producent i reditelj Džon Malkovič, poznat po brojnim ozbiljnim ali i pomalo otkačenim ulogama, ljubavi prema modnom svetu, klubovima i restoranima, poseduje u Francuskoj, u srcu Provanse, butik vinariju Les Quelles de la Coste.