Viognier

Geografska rasprostranjenost

Viognier nije široko rasprostranjen i uglavnom je poznat kao sorta koja se koristi za proizvodnju čuvenih belih vina kao što su ona iz regiona Condrieu i Château Grillet u severnom delu doline reke Rone na istoku Francuske ili kao dodatak crnim vinima Côte Rôtie. Viogniera u poslednje vreme ima i u regionu Languedoc-Roussillon na jugu Francuske.  U SAD postoje male plantaže, naročito u Kaliforniji, kao i u Australiji, u hladnijim delovima Viktorije i južne Australije.

Osobine

Loza: Čokot je srednje bujan, obično sa petoprstnim listovima, svetlo zeleni i mat s lica, slične boje s naličja, sa maljama na žilama. Prilično nepredvidljiva sorta.

Plod: Grozdovi su srednje veličine i razgranati, duguljasti i zbijeni. Zrna su mala, duguljasta, providna, s tankom kožicom i zlatne boje kad sazru, kasno sazrevaju, sočna su i veoma slatka.

Vino: Groždje Viognier se u Francuskoj koristi za proizvodnju belih vina Condrieu i naročito šato grije (Château Grillet). Ova vina koja se proizvode u ograničenim količinama su jaka, intenzivna vina zlatno žute boje, ostavljaju suv, dugotrajan, specifičan ukus voća koji podseća na kajsije i pomorandže sa primesom cvetne arome. Sok sorte Viognier se koristi za proizvodnju crnih vina Rhône Valley naročito iz oblasti Côte Rôtie, Côte Brune i Côte Blonde, dodavanjem različitog procenta Viognier sorte Shirazu kako bi vino dobilo na pitkosti, delikatnosti i aromi.

U Australiji se gaje male količine sorte Viognier za suva, voćna bela vina koja su pitka i imaju aromu južnog voća. Meša se i sa sokom groždja Marsanne i Roussanne za proizvodnju belih vina tipa Rhône, i sa širazom za proizvodnju crnih vina.