Degustacija vina više ne može biti jedini put prodaje. Isticanje kvaliteta ili neke druge prednosti vina kako bi našli put do kupca nije jedini način. Svaka vinarija, a posebno mala vinarija treba da ima priču koja će se prilagoditi novom potrošačkom tržištu potaknutom iskustvima koju brendovi pružaju i pričom iza samog brenda. Zato treba da se razmišlja o imidžu, ali i o identitetu vinarije jer su to dva pojma koja se razlikuju.

Kada sam pre desetak godina čitao o „Teoriji velikog čokota“ (Big Vine Theory) legendarnog dr Ričarda Smarta, nisam ni pomišljao da ću takav vinograd doista i videti sve dok nedavno nisam posetio vinograde Matijašić u Istri.

Za istoriju srpskog vinarstva je naročito značajan rad Bukovske škole u Negotinskoj Krajini u periodu tokom i posle najezde filoksere. Pri osnivanju, Bukovska škola je dobila na korišćenje manastirske vinograde u Bratujevcu kako bi se učenici edukovali u praksi gde je taj bratujevački vinograd ujedno bio i pokazni za demonstraciju tehnika borbe protiv filoksere.

U velikom istraživanju o vinskom turizmu koje su krajem 2021. godine sproveli portal winetourism.com i nemački Univerzitet Gazenhajm najveće iznenađenje je bilo isticanje značaja održivosti i to ne prevashodno proizvodnje, već same turističke ponude.

Nakon poslednjeg obilaska vinarija u Bordou ponovo smo shvatili koliko je vino ušlo u naš život, i kako nas sve više i više okupira. Sada mnoge aspekte života gledamo kroz čašu dobrog vina.