Ej, poslala sam ti dopis NUNS-a, prijavi me za akreditaciju pa da vršljam noću! – ovu sam poruku poslala uredniku pre ravno deset dana i još mi nije odgovorio. Zagubio se SMS?

-E, uzmi telefon, vidi, zapratio nas predsednik na Instagramu – to Branko pokušava sa šok terapijom, buđenje mene je ponekad složena operacija.

- Videla sam... – promrsim i okrenem se na drugu stranu, o tom potom.

Prema podacima OIV (Svetska organizacija za vinogradarstvo i vinarstvo) svake godine se u svetu proizvede oko 4.500 miliona litara više vina nego što se proda. Mnogo od toga završi u sirćetu, a neki vinari ostavljaju vino da odležava nadajući se boljim danima, iako je trend ispijanja odležalih vina u padu, a trend potrošnje mladih, voćnih vina u porastu.

Profesija reporter, samo mi je još ona falila, dakle izazov. Treba da izveštavam sa Prvog sajma prirodnih i autentičnih vina u Beogradu – organska, biodinamička, vina od autohtonih sorti, oranž vina... Već u nazivu manifestacije sledeći izazov –  prirodnih vina! Znamo šta se sve na tržištu može naći pod nazivom vino, poslednjih godina sam, nažalost, saznala čak i neke male tajne velikih majstora prevare. Aman, svako vino koje je nastalo od grožđa, bez upotrebe nedozvoljenih aditiva i u okvirima standardizovanih procedura – prirodno je! Menjajte terminologiju, ovako zvuči kao nepoštena reklama.

Eh, stara dobra vremena bez interneta. Mogao si za papirne novine da izjaviš bilo šta, pod uslovom da te pitaju, i živiš u uverenju da si svojim mudrim rečima izazvao divljenje kod svih čitalaca...  Zelenog barometra, na primer. Danas će tvoje reči odgovarajući potral trenutno preneti i na društvene mreže, što podrazumeva da bivaš suočen s najvećom zabavom za narod u doba svekolike besparice – komentarima! Pa i uvučen u raspravu. Čitam tako tekst u kome je kolega nahvalio ovogodišnju berbu, pristojno i nenametljivo. E, ali odmah ispod uobičajenih lajkova stiže prvi komentar: