Kako da izgradite vlastiti sud o vinu

Postoji bezbroj knjiga i tekstova sa instrukcijama kako da izaberete vino za svaku priliku. Ali, čak i najiskusniji poznavaoci vina tu se često razilaze. Kako onda iz obilja informacija da izvučete baš ono što vas zanima?

Da bi izabrali baš određeno vino, pre svega potrebno je da izgradite vlastito mišljenje o njemu. Naravno, uvek možete da se pozovete na nešto što ste pročitali, da to usvojite kao sopstveni sud i da se držite onoga što su vam preporučili oni koji se bolje razumeju u vina od vas. Ali, pravi način da dođete do sopstvenog suda, da stvarno razumete vino i izgradite vlastiti ukus u vinu, jeste da probate što više vina koja ranije niste pili.

Ako ste u prilici, zapišite šta vam se dopalo kod tog novog vina ili šta vam je zasmetalo, koje ste mirise i ukuse osetili. Nakon što budete probali različite sorte i različite proizvođače, izoštrićete čulo mirisa i moći ćete tačno da prepoznate svaku mirisnu notu. Ako probate jedan cabernet sauvignon, da li biste rekli da sad znate arome svih kabernea? Verovatno ne. Ali, ako vremenom probate na stotine, moći ćete da prepoznate da se radi o određenoj sorti. Dakle, vežba, vežba i samo vežba moći će da vam izoštri čula.

Čitav taj proces postaće zanimljiviji i efikasniji ukoliko nađete prijatelje koje takođe interesuje vino i oformite s njima neformalnu grupu za degustaciju. Dogovorite se da svako od vas donese po flašu vina i razmenjujte mišljenje odmah tu, na licu mesta! Možete praviti i tematske večeri, npr. veče italijanskih ili portugalskih vina. Ove vinske grupe su zabavne, informativne i pružaju vam mogućnost da budete kreativni.

Ako niste sigurni kako bi degustacija vina trebalo da izgleda, evo nekoliko malih smernica:

- Kada degustiramo vino, fokusiramo se na izgled, miris i ukus.

- Sipajte vino u čistu, dobro ispoliranu čašu i pogledajte kako izgleda u čaši, naročito po obodu. Gledajte boju i bistrinu. Vino možete gledati dok je čaša na stolu ili držeći je u ruci. Pozadina bi trebalo da bude bela. Bela vina imaju boju od nijanse izbledele slame do duboke, bogate zlatne boje. Što su starija, bela vina više dobijaju tamniju boju. Crvena vina, s druge strane, vremenom počinju da gube boju i postaju braonkasta. Crvena vina mogu biti boje cigle do modro ljubičaste boje šljive.

- Zavrtite vino u čaši (vodite računa da se ne prosipa, zato nemojte sipati više od dva prsta) i posmatrajte kao vino kvasi zidove čaše. Primetićete kako se slivaju kapi u vidu suza. To se još zove i „noga“. Vina sa više alkohola formiraju gušće tragove i „suze“ se brže slivaju. Takođe, vino dolazi u dodir sa kiseonikom, što otvara aromu vina. Približite čašu nosu i pomirišite. Vina mogu da imaju jak, srednji i slab „mirisni napad“. Nekad ćete osetiti miris čim približite čašu, a nekad morati da gurnete nos malo dublje u čašu. Ovaj deo zahteva malo koncentracije, zato ne žurite i ne očajavajte ako ne možete odmah da razaznate mirise.

Kvalitetna bela vina treba da vas podsete na voćne i cvetne ukuse, od dinje, citrusa, preko kruške, breskve, pa čak do ananasa i banane. Crvena vina podsećaju na bobičasto voće i često ćete u njima prepoznati jagodu, borovnicu, šljivu, višnju, pa čak i dud. Ukoliko je vino odležalo u buretu, možete osetiti vanilu, karamelu, kedrovinu, cimet, dim... Postoje i oni neprijatni mirisi koje nikako ne želimo da osetimo, jer onda znamo da nešto nije u redu sa vinom, a to su miris štavljene kože, štale...

- Uzmite gutlja vina, prokotrljajte ga preko jezika i bukvalno probajte da ga sažvaćete. Zadržite gutljaj nekoliko sekundi, razmišljajući o ukusima. Šta osećate? Voćne arome, začinske note, prepečeni hleb? Ukoliko osećate karakteristike prepečenog hleba ili maslaca, to su ostaci kvasaca korišćenih pri fermentaciji. Zatim tražite tanine, koji su izraženiji kod crvenih vina. Da li vas štipaju za obraze ili su suptilno zaokruženi?

- Progutajte vino. Sad tražite telo i strukturu vina. Da li je vino fino izbalansirano, bogato, tanko? Kakva je završnica, da li dugo ostaje ukus u ustima?

Degustacije bi uvek trebalo da budu zabavne i zato se nemojte obeshrabriti ako se vaši utisci o vinu ne poklapaju sa tuđim. To je, ipak, individalna stvar. Trudite se da posle svake degustacije pravite beleške. Videćete koliko ćete brzo napredovati.

Ako biste voleli da ozbiljnije pristupite degustacijama, možete se upisati i na neki kurs vina, gde će vas stručnjaci voditi kroz svaki korak.

Budite otvoreni za nove stvari. Ima toliko zabavnih načina da steknete znanja o vinu, da će vaš jedini problem biti da odvojite dovoljno vremena za učenje novih stvari. Pravite degustacije, istražujte nova vina, slažite vina sa hranom i vaša potraga za znanjem će biti beskrajna, ali uvek nagrađena. Uzdravlje!

I ne zaboravite da je ipak na vama da donesete vlastiti sud!