Bukovo u korak sa svetom

Baš u takvoj situaciji bio je pravi trenutak da se osnuje vinogradarsko-voćarska škola u Bukovu. Država Srbija je nekoliko godina ranije nabavila sadnice američke loze i one su posađene u bukovskom vinogradu da bi se kalemile domaćom lozom. Dok su svuda po okolini vinogradi propadali, zarastali u travu ili su čokoti vađeni a umesto njih sađene druge kulture, loza u novoformiranom bukovskom rasadniku odudarala je od okoline zelenilom i lastarima dužine do dva metra. Zadatak škole bio je da tu kalemljenu lozu deli narodu, kao i krajinskoj vinogradarskoj zadruzi.

Inicijativa za osnivanje vinogradarske škole postojala je već neko vreme, a za njenu realizaciju su naročito bili zaslužni Negotinci koji su shvatali da jedino edukacijom i znanjem mogu da spasu vinograde i posao od kojeg je živeo najveći deo stanovništva Negotinske krajine.

Trg Kralja Petra u Negotinu oko 1934. godine

Bukovska škola je manastirske vinograde u Bratujevcu dobila na korišćenje kako bi se učenici edukovali u praksi. Taj manastirski vinograd kod bratujevačkih pivnica (inače već zahvaćen filokserom) ujedno je bio i pokazni vinograd za demonstriranje tehnika borbe protiv filoksere.

Zadatak bukovske škole nije bio samo podučavanje mladih naraštaja i lokalnog stanovništva, već i naučna istraživanja i uvođenje inovacija u vinogradarsku i vinarsku proizvodnju, posredovanje u nalaženju stranih kupaca za negotinsko vino, kontrola reputacije i kvaliteta negotinskog vina na stranim tržištima i promocija domaćih vina u zemlji i inostranstvu.

Milutin Savić je u govoru naglasio da škola u svom radu mora da „prikuplja sve odlično što je pokazala poljoprivreda u celom svetu, a takođe i ono što je nastalo u našoj zemlji“. Tako su pored čokota začinka, smederevke, četereške, skadarke, prokupca, lisičine, sitne i krupne beline, sremske zelenike, plovdine i adakalke, mesto u školskim vinogradima našle i sorte iz Amerike, Francuske, Italije, Češke i drugih zemalja. Spomenimo da su u vinogradima bukovske škole tada po prvi put na teritoriji Srbije posađene sorte peti verdo, barbera, malbek, teroldego, vernača, bela malvazija, itd.

Poljoprivredna škola u Negotinu ima tradiciju od 130 godina

Bukovska škola je u svom rasadniku vršila oglede i sa brojnim domaćim i stranim sortama vinove loze. Među značajnim nalazima, škola je davala preporuku lokalnom stanovništvu da su najbolje lokalne sorte za crno vino prokupac i skadarka, a za belo bagrina i belina. Iz njihovih analiza se vidi da se prokupac kvalitetom izdvaja u odnosu na skadarku. Profesori bukovske škole su lokalnom stanovništvu savetovali da u vinogradu sade maksimalno dve do četiri sorte vinove loze, a i njih zasebno u delovima vinograda („čisti sad“) jer je do tada bilo uobičajeno da se više od 10 sorti sadi izmešano u vinogradu. Preporuka je bila da se od stranih sorti što više odomaće u lokalnim vinogradima rizling rajnski, traminac, muskati i silvanac.

Značaj bukovske škole može se najbolje videti na primeru berbe u školskim vinogradima 1899. godine. Vinograd u Radujevcu je te godine izuzetno rodio, znanje o domaćim i stranim sortama vinove loze na raznim podlogama bilo je sve obimnije, a profesorski kadar je u praksi primenjivao brojne novitete i eksperimente čime je škola držala korak sa svetskom praksom savremenog vinarstva.

Bitno je da se istakne da su 1899. godine u školi u Bukovu po prvi put na teritoriji Srbije upotrebljeni selekcionisani (kultivisani) kvasci u proizvodnji vina. Kvasac je nabavljen zahvaljujući poznanstvu sa biologom Žakmenom iz Instituta La-Kler u Francuskoj, a u pitanju su bili kvasci koji su korišćeni za rajnski rizling, pino noar i vina iz Bordoa. Kvasac koji se koristio za pravljenje vina od rajnskog rizlinga stavljen je u širu od rizlinga da bi se napravilo belo vino, kvasci iz Bordoa (Margo) stavljeni su u kljuk skadarke sa dodatkom začinka, a kvasci koje Francuzi koriste za vino od pino noara su stavljeni u kljuk prokupca.

Vinogradi Vinarije manastira Bukovo 

Škola je takođe testirala dve u to doba najsavremenije muljače. Muljača Trijumf bila je preporučena za muljanje grožđa za crno vino za manje proizvođače jer sporo radi, a pri odvajanju zrna od šepurine dolazilo je do preteranog gnječenja zrna. Druga muljača je došla iz Francuske (proizvođač Braća Mobila iz Amboaza). Ona se dobro pokazala u radu, a za sat vremena je mogla da izmulja tri do četiri tone kljuka.

Milutin Savić je svoj govor završio rečima: „Krajina ima ruda svakojakih, od zlata i bakra, do mermera i porculanske zemlje. Ima dobra ćumura, što više vredi i od zlata, ima zlatni Timok i debeli Dunav. Krajina ima toplu klimu i plodnu zemlju. Krajini samo treba škole, sloge i rada pa da se obilato koristi svima darovima prirode. Jednoj takvoj školi evo sa molitvom danas položismo temelj. Daj Bože da prvo đače iz ove škole može s pravom reći: Krajina je bila prva u vinodelju i opet će ostati prva! Krajina će davati prvo vino, prvo voće, prvu pšenicu i prvi kukuruz.“

Možemo reći da njegove reči i danas imaju težinu, a pored pored edukacije, sloge i rada, Krajini bi dobro došli i bolji putevi kako bi se brže stizalo od Negotina do Beograda i drugih krajeva gde se negotinska vina piju. Ujedno, uviđamo koliko je danas našim vinarima potrebna institucija nalik bukovskoj školi koja će širiti edukaciju i primenjivati najnovija naučna dostignuća da bi se osigurao napredak srpskog vinarstva i održao korak sa dešavanjima na svetskoj vinskoj sceni.  |

Foto: B. Vidović, Arhiva